Scena
03.04.2024. 21:10
Scena
11.04.2024. 20:05
Silvana Hadži-Đokić
Preporuka za čitanje
Rat zauvek
Vladan Matijević dobitnik je više značajnih nagrada i priznanja, za roman “Pakrac“ nagrade “Beogradski pobednik za roman godine“, “Andrićeve nagrade za najbolju knjigu priča“ 2000. godine i “Ninove nagrade kritike za najbolji roman“ 2003.
O njemu su snimljena dva dokumentarna televizijska filma i napisano je mnogo kritičkih članaka. Među njegova poznatija dela spadaju romani “Prilično mrtvi“, “Pisac izdaleka“, “Vrlo malo svetlosti“, “Susret pod neobičnim okolnostima“, “Sloboda govora“ i “Pakrac“.
Roman “Pakrac“ govori o devetomesečnom boravku neimenovanog književnog junaka na slavonskom ratištu, kroz reminiscencije trideset godina kasnije i unutrašnji dijalog koji vodi sa svojim ratnim drugom, posebno zapamćenom po surovosti, koji stupa na scenu kad god neimenovani vlasnik garsonjere u Bulevaru i hoklice na pijaci Đeram pokaže trunku kolebljivosti i kukavičluka.
Na samom početku, jasno je da tokom njegovog boravka na ratištu, koji je trajao koliko i boravak ploda u utrobi majke, nije dočarano čudo stvaranja, već naprotiv, pakleno čudo razaranja i haosa, stvorenje koje odbija da umre i kada su mu sve biološke funkcije ugašene, a fiziologija devastirana. Nakaza, monstrum, čudovište iz mraka zauzima ljudsko telo prosečnih telesnih gabarita, unutar postojećih standarda.
Scena
27.03.2024. 19:15
Od Dantea do Šopena
Iako ga je svojevremeno regrutna komisija proglasila nesposobnim za vojsku, čime je osramotio svoje roditelje, on vidi šansu da se prijavi u dobrovoljce, u koje se stupalo bez kriterijuma, i time zadivi ili pojača prezir svojih mrtvih roditelja.
Pijaca Đeram, gde provodi svoje posleratne dane, galerija je likova koja podseća na Igoove aktere iz romana “Jadnici“ ili iz nekih romana Dostojevskog. U pitanju su ljudi ispod socijalnog radara, bednici koji opstaju na dnu egzistencije, društveni talog: prosjaci, narkomani, dileri droge, benzina i deviza, prodavačica miljea koje hekla njen muž, džeparoši, telohranitelji bednika, Romi, migranti, policijski doušnici, novinari tabloida, aktivisti i provokatori, baba Sera, seljaci i nakupci. U takvom društvu Matijevićev glavni junak uspeva da se sakrije, adaptira i primiri. Koristeći mimikriju.
O glavnom junaku postepeno saznajemo dodatne informacije: da je imao loš odnos sa roditeljima, koji su ga kinjili i strogo vaspitavali, iako je bio jedinac, sve do njihove pogibije u saobraćajnoj nesreći kasnih osamdesetih. Majka je, da parafraziram glavnog junaka, bila hladna i bezosećajna, dodvoravajući se mužu, nikad ne pokazujući nežnost prema sinu. Takođe, njegova studentska ljubav prema Žani nije potrajala, zahvaljujući njegovoj ljubomori i nezrelosti. Druge veze nije imao. Raskid se takođe desio pre odlaska na ratište.
Ali, ako ste pomislili da su ga raskid i roditeljska pogibija pretvorili u biće tame, koje trideset godina nakon rata želi da ubija polusvet, bića iz crne hronike koja su preplavila Beograd poput najezde skakavaca, izvesno je da se varate. Njegov pakao nastao je još u detinjstvu, kada je zbog halucinacija prvi put upoznao svog psihijatra, kome je ostao veran do danas. Sve njegove buduće traume uklopile su se u primarnu sliku, uključujući posttraumatski sindrom.
Čitalac treba da reši dilemu, neizvesnu do samog kraja: da li je prijatelj sa ratišta Pepi stvarna ličnost ili njegov alter ego, deo njega. Taj svemoćni, neustrašivi spasitelj, koji surovo deli pravdu nalik starozavetnom bogu Jahveu i rimskom bogu rata Marsu.
I ne može je razrešiti do poslednje stranice knjige, koja je prozor u junakovu dušu.
Scena
14.03.2024. 22:00
Moderni Edip, kralj reke
Komentari
