Scena
27.08.2024. 23:05
Scena
04.09.2024. 21:25
Nebojša Jevrić
Kolumna
Urbane legende: Očeva sekira
U malom selu izgubljenom u hercegovačkom kršu živio je Todor sa ženom.
Imali su samo jednu ćerku. Ostala deca su pomrla ko mala.
Nikolija je to malo zemlje i vinograda što su imali sama radila, dok joj nije poodrasla ćerka Gospava. Onda obe.
Todor je povazdan sa komšijama pio lozu i vodio visoku politiku.
Otpuhnuo bi dim, a onda se upitao više za sebe:
“Mili bože, ko nam ubi Lesandra kralja!“
Prvi njegov komšija Dutina, mlađi od njega desetak godina, neoženjen, savraćao sa flašom rakije gotovo svaki dan.
Pušili su, pili i mezetili prlja, sira iz mešine.
“Što se ne ženiš, Dutino?“, upita ga ko slučajno jedan dan Todor.
“Koja će me uzet. Bez mala i zemlje, a i četrdesetu sam preturio!“
“Daću ti ja ovu moju Gospavu.“
Kad se Gospava vrati sa burilćima punim vode, konopcima vezanim za nejake pleći, otac joj saopšti da je isprošena za Dutinu.
Gospava je tek propupila, vatrena pogleda i vazda nasmejana. Imala je kiku do pojasa koju je u pletenicu plela. Dok je radila na njivi uvek je pevala.
Majka zakuka.
“Zar za ovog pjana i bezdomnika.“
Todor je spodbi za kosu pa glavom o pod. Tu pred Dutinom i Gospavom.
“Obećana!“
Sutradan je odvede Dutina u svoju kuću pokrivenu kamenim pločama.
Tast i zet nastaviše da piju svaki dan. I ćute. Samo bi se Todor ponekad upitao:
“Mili bože, ko nam ubi Lesandra kralja!?“
Scena
13.08.2024. 23:20
Urbane legende: Neplativi
Dođe Osma ofanziva. Da se u Banat seli.
Sa ono malo sirotinje i dvije koze krenuše Dutina i Gospava za Banat.
Kod Dutine su za vreme rata srćali partizani pa je bio među prvim na spisku.
U Banatskom Velikom Selu dobiše kuću, zemlju, kravu.
Dutina nastavi ko što je naučio.
Samo što je sad pio u seoskoj kafani i povazdan igrao domine.
Kad bi se poslednji iz kafane vratio kući, zaspao bi ko zaklan. Ko da ženu nije ni imao.
Druge godine poče stomak da mu otiječe. Doktori rekoše: “Ciroza. Prekasno.“
Osta Gospava udovica.
Mlada, jedra, vrijedna, pola sela je na nju pogled bacalo. Zemlje dosta. Četiri krave drži. Moglo bi se i nešto para naći.
Prolazile su godine, a ona nikog ne pogleda.
Bila je udovica trideset godina.
Odnekud iz Like dozloputa bježeći od nekog nepočinstva u “Penzionerski dom“ konobar.
Beskućnik i propalica. Kockar. Svake noći je sa gostima šlage igrao.
Neko mu je nasoči. I poče oko nje obigravati sve dok se jednog dana kod Gospave ne preseli.
Željna milovanja koja je godinama sanjala predade mu se Gospava.
A Likota je bio iskusan i vješt sa ženama.
Zakasnela ljubav je prolepša i podmladi. Odoše u grad da kupe za nju haljine. Procveta.
Ali Likota nastavi po starom. Prvo ode gotovina što je spremila da novu kuću ozida. Na kockarske automate što su tek stigli u selo. Onda poče na račun njen da se zadužuje.
Zelenaši oteraše traktor. Onda jednu, drugu, treću kravu. Kad dođoše po četvrtu, Gospava poludi.
Likota je spodbi za kosu pa glavom o pod.
Drugog dana dođe Gospava, u miliciju da se prijavi.
“Ubila sam muža na spavanju. Očevom sekirom.“
Bilo je to sve što je u miraz od oca dobila.
Scena
01.08.2024. 21:25
Urbane legende: Asistenti
Komentari
