KUROSAVA: Snimam filmove da bih otkrio zašto ljudi ne mogu biti sretni

KUROSAVA: Snimam filmove da bih otkrio zašto ljudi ne mogu biti sretni


Akira Kurosava, japanski filmski reditelj, scenarista i producent, bio je jedan od najkreativnijih i najoriginalnijih autora japanske i svetske kinematografije. Zahvaljujući svojoj složenoj autorskoj ličnosti i nadmoći kojom je vladao dramskim strukturama svojih filmskih dela, na zapadu su ga prozvali Šekspirom savremenog filma, dok je u Japanu dobio nadimak Imperator.

“Snimam filmove da bih otkrio zbog čega ljudi ne mogu biti sretni i zbog čega ne mogu biti sretni zajedno”, izjavio je svojevremeno slavni reditelj.

Bio je u braku sa Joko Jaguči, sa kojom je imao sina Hisaoa i kći Kazuko, a umro je na današnji dan 1998. godine. Dobitnik je niza najbitnijih nagrada: od Zlatnog lava 1951. za film Rašomon, zatim Zlatnog lava za životno delo na Venecijanskom filmskom festivalu 1982. godine, Legije časti 1984. i Oskara za životno delo 1990. godine.

Ostavio je nemerljiv uticaj na svetsku kinematografiju, postao kultni reditelj Japana i nastavio da inspiriše mnoge filmske autore. Film “Sedam samuraja” doživeo je rimejk u mnogim filmskim žanrovima, uključujući vestern, SF i kineske borilačke veštine. Legendarna je vestern verzija, pod nazivom “Sedam veličanstvenih” iz 1960.

Ključni filmovi Kurosave:

Pijani anđeo (1948) sugestivno odslikava duh posleratnog Japana u psihozi neizvesnosti, straha i nade. Suprotstavljajući dva lika, doktora i gangstera, Kurosava majstorski razvija temu prijateljstva koje nastaje iz krhotina okrutne stvarnosti.

Film Rašomon (1950) je nakon nagrade u Veneciji i Oskara širom otvorio vrata interesovanja zapada za japanski film. Dve pripovetke japanskog pisca Rinosuke Akutagave poslužile su za ispredanje magične sage o pet različitih viđenja jednog događaja: surovog ubistva smeštenog u dubinu daleke prošlosti, sa direktnim aluzijama na savremeni Japan.

Idiot (1951) smešta junake istoimenog klasika Dostojevskog u snežni pejzaž Hokaida, najsevernijeg japanskog ostrva, da bi ih približo ruskom ambijentu i sublimirao duh velikog pisca.

Film Živeti (1952), rađen prema originalnom scenariju, snažno odražava osećaj ljudske tragike. Sudbina na smrt obolelog činovnika, koji skori kraj života osmišljava humanom akcijom, povod je za vivisekciju civilizacijskog morala i poziciju pojedinca u korumpiranom društvu.

Sedam samuraja (1954) Raskoš bajkovite sage rascvetava se u scenama obračuna samuraja i razbojnika na kiši i u blatu. Krvavi presto (1957) prenosi siže Šekspirovog Magbeta u srednjovekovni Japana uz briljantnu stilizaciju, dok Skrivena tvrđava (1968.) kroz sagu o princezi, koja uz pomoć hrabrog generala prenosi skriveno blago preko neprijateljske teritorije, demonstrira autorovu oštroumnost kroz niz tragikomičnih efekata i inovacija.

Film Riđobradi (1965) poslednji je u nizu najplodnije Kurosavine faze, gigantski film-roman. Priča je smeštena u ambijent bolnice koju vodi tiranin meka srca kroz čiji odnos prema mladom lekaru-stažisti i pacijentima, odslikava se sva ljudska tragika uz nadu i humanizaciju.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar