Ljubav do smrti i nazad

Tridesetih godina dvadesetog veka bio je angažovan kao političar, promovišući desničarske ideje. Podržavao je nacističku filozofiju i norvešku kvislinšku vladu, zbog čega je bio osuđen na robiju. Dešavalo se da su mu čitaoci, nezadovoljni političkim idejama koje je izlagao u svojim delima, vraćali kupljene knjige.

U književnim počecima pisao je romantičarskim stilom koji je naginjao ka modernoj književnosti. Njegovo prvo značajnije delo bilo je „Misterije“. Neki kritičari su ovo delo nazvali jevanđeljem modernizma. U vreme nastanka „Misterija“ nastala su i dela „Pan“ i „Viktorija“. Zapaženi su i „Plodovi zemlje“, „Krug se zatvara“ itd.

Hamsun je u „Viktoriji“ ispevao himnu ljubavi. Romani „Pan“ i „Viktorija“ su delovi trilogije u koju spada i roman „Glad“. „Pan“ govori o čoveku koji na bolan način shvata kako stapanje čoveka sa prirodom više nije moguće. Hamsun prikazuje onaj deo ljudske istorije kada je „čovek postao bolesno čedo grada“. Nikada se nije pokajao zbog svojih političkih uverenja, čak ni u autobiografiji „Na zaraslim stazama“.

„Viktorija“ je autobiografski roman, pošto je pisac upoznao 1894. godine svoju veliku ljubav, dvadesetpetogodišnju Bergljot Beh, koja je tada bila udata, ali se razvela i 1898. se udala za Hamsuna. Par je 1902. dobio ćerku, kojoj su dali ime Viktorija. Čim se pojavila, ova „povest jedne ljubavi“ doživela je neizmeran uspeh i do danas ostala jedna od najčitanijih Hamsunovih knjiga.

Na jednoj strani zamak, na drugoj vodenica. Kći gospodara zamka je lepotica, sin vodeničara – darovit pisac. Njihova ljubav tinja od malih nogu, u božanstvenoj prirodi, u okrilju šume i kraj pećine divova, u blizini fjordova.

Hamsun ne piše memoare, biografski elementi samo su potka, drugačije, besmrtne priče, koja svoje protagoniste spaja u ljubavnom zagrljaju i stalnoj frustraciji, gladi i nedorečenosti od rođenja do smrti.

Roman „Viktorija“ objavljen je 1898. i pripada ranoj fazi Hamsunovog stvaralaštva, kad je stvaranjem novog stila i jezika nastojao „obnoviti književnost“. U tom razdoblju Hamsun je objavio desetak knjiga, među njima, kao što smo već rekli, i romane „Glad“, „Misterija“ i „Pan“, koji čine neformalnu trilogiju i idu u red njegovih najboljih i najpoznatijih dela. Nakon tih naslova, kako reče jedan književni znalac, „svi su počeli pisati drugačije“.

„Viktorija“ je ljubavna priča, što je i u podnaslovu naznačeno, te je i dan-danas jedan od najpoznatijih ljubavnih romana u norveškoj i nordijskoj književnosti. Naoko jednostavna i melodramatična lirska priča, ali duboko snažna i uverljiva, o nezamislivoj ljubavi između mlinarevog sina i bogataške kćeri, koja je, zbog staleških razlika, u startu osuđena na propast, pleni pažnju čitalaca već više od jednog veka, a desetak ekranizacija to dodatno potvrđuje.

Pred nama je neodoljiva, magnetična, beskrajna pesma u prozi. Priroda nije samo veličanstvena, nego i surova, kao i ljudi, glavni akteri, koji jedno drugom, osim medonosnog dodira, priređuju i bure, poljupce meduze, potencijalne uljeze, verenike, suparnike i suparnice, poniženja i ljubomorne scene.

U knjizi imamo i lepotu, uzvišenost, ljubav, ali i glad, neprihvatanje, oholost, bolest, tuče, nesreće u lovu, oskudicu, hladnoću i patnju, neizostavnu i u dobru i u zlu.

Knut Hamsun: „Viktorija“; prevodilac: Flavio Rigonat; izdavač: LOM.