LOVAC NA SNOVE

Srpski balet je na vrlo pristojnom nivou, i sa ponosom možemo da se pojavimo na bilo kojem evropskom ili svetskom festivalu. Naši rezultati daleko nadmašuju uslove u kojma radimo i stvaramo, a to mogu samo vrsni igrači, sa dobrom pripremom i apsolutno posvećeni svojoj profesiji

Jedna od prvih asocijacija na ovdašnji balet, gotovo uvek je Konstantin Kostjukov. I to ne slučajno. Iako poreklom Rus, rođen u Kijevu, proslavljenog umetnika, koji je pre tri decenije svoj status prvaka Baleta u rodnom gradu zamenio angažmanom u beogradskom Narodnom pozorištu, mi odavno svojatamo, a taj osećaj je obostran. Naime, u tom periodu, Kostjukov je stvorio blistavu karijeru sjajnog baletskog igrača, zaljubio se u Beograd, ali i u Dušku Dragičević sa kojom je izgradio dom i zasnovao porodicu, dokazao se profesionalno, ostvario privatno i ovde našao svoju sreću radeći ono što ga najviše ispunjava i voli.

U godini u kojoj Drama Narodnog pozorišta slavi 150 godina, kojoj se pridružuju i Balet i Opera, Kostjukov se kao igrač oprostio od scene, a kao direktor baleta prošle nedelje trijumfovao sa premijerom "Hazarski rečnik - lovci na snove" rađenoj u koprodukciji sa Madlenijanumom, dok se krajem maja sprema za predstojeći internacionalni baletski festival u Češkoj. U sred svih tih događaja, ovaj izuzetni umetnik nam priča kako je došao na ideju da se u sezoni jubileja izvede praizvedba Pavićevog najčitanijeg romana, koliko Srbi vole balet, kakva nam je baletska scena, sa kojim se sve problemima suočava kao direktor baleta, ali i šta ga je davnih godina zadržalo u Beogradu.

Ove i sledeće sezone Narodno pozorište slavi 150 godina Drame, a Balet i Opera se priključuju tom obeležavanju jubileja.

- Sva tri sektora zajedno slavimo postojanje Narodnog pozorišta. Suština jubilarne sezone je da budu izvođene premijere domaćih dela, pa i u Operi i Baletu. Zato mi je ideja bila da uradimo izazov za naš balet, možda neočekivano za publiku i za javnost, a to je da "Hazarski rečnik - Lovci na snove" prikažemo u baletskom izrazu. Pavićevo delo je uvek interesantno i popularno za komad, ne samo kod nas nego i u širem regionu, jer je reč o romanu prevedenom na preko 40 jezika koji u sebi ima toliko simbola i istorijskog značaja, koje najbolje može da se izrazi baš u baletskoj formi, da se kroz vizuelnu estetiku iznese atmosfera tih viših vremena. To je moderna predstava u modernom izvođenju i stilu. Pavića bih nazvao i srpskim Bulgakovim, zato što ima neku specifičnu sličnost u razmišljanju, i to izraženu baš u "Hazarskom rečniku". Ova praizvedba je nešto novo na našem umetničkom tržištu, i verujem da će i festivali biti zainteresovani da vide takav balet, jer je to Pavićevo delo vanvremensko i univerzalano, namenjeno svim ljudima i nacijama.

Interesantno je da je rediteljka Livija Pandur, sestra Tomaža Pandura koji je pre deceniju i po režirao taj komad u saradnji sa Ateljeom 212.

- Livija Pandur je dramaturg i reditelj, a koreograf je Ronald Savković koji je kod nas već radio predstavu "Aleksandar". Muziku je komponovao Miodrag Bako, kostime potpisuje Angelina Atlagić, a scenografiju Sven Jonke, tim sa kojim Livija inače sarađuje. Kuriozitet je da je baš Ronald igrao u komadu "Hazardski rečnik" Tomaža Pandura, tada kao mlad i dobar baletski igrač. Sada je Ronald koreograf koji godinama pravi sjajne predstava u više zemalja. U baletu je osnovno da se obezbedi dobar koreograf, što smo mi sa Ronijem i dobili. Sa njim se i rodila ideja da radimo baš "Hazardski rečnik". Jer i on i Livija, kao i Sonja Vukićević, kao specijalna gošća već imaju iskustvo sa ovim Pavićevim delom, što nam je olakšalo rad i ispostavilo se kao pravi potez.

Baleti "Žene u d-molu" i "Duga božićna večera" biće izvedene 31. maja u okviru glavnog programa internacionalnog baletskog festivala u Češkoj Republici. Koliko taj i drugi festivali znače za baletske igrače Narodnog pozorišta?

- Krajem maja nas očekuju četri dana gostovanja u Češkoj. To je festival svih nacionalnih baletskih kompanija u regionu, gde dolaze i Budimpešta, Zagreb, Slovenija i bečka opera i bečki balet, Berlin... Mi tamo idemo sa predstvama koje su pre godinu dana imale premijeru, a to su ''Žena u d molu'' i ''Duga božićna večera'', od koreografa Radua Poklitarua iz Kijeva, na muziku Baha i Vivaldija. Verujem da će biti interesantne i tamošnjoj publici. Nama je važno što idemo, jer tako svet pokazujemo gde je naša kompanija, kako razmišljamo, da idemo napred, da imamo nova ostvarenja, pa i svoje autentično izvođenje poput "Hazarskog rečnika", da ne ponavljamo već viđeno. A tu je i druženje između igrača, vidiš nešto novo, nove koreografije i onda možeš i da ponudiš nešto novo i svojoj kompaniji. Festivali su i umetnička komunikacija koja uzajamno pomaže i za reklamu našeg baleta i našeg scenarija, kao i za učenje novog.

Gde je srpski balet u evropskim okvirima?

- Mogu zvučati pristrasno, ali ljudi iz struke koji su ovde dolazili i radili, poput Radua Poklitarua i zvezda Baljšoj teatra, zatim pariske zvezde, koja ima svoju kompaniju, i svi oni za naše igrače tvrde da mogu da rade u bilo kojoj trupi. U svetu je danas jako malo kompanija, može na prste jedne ruke da se izbroji, koje održavaju ovakav repertoar kakav imamo mi u Beogradu. Mi igramo klasiku, moderan i savremen ples. A to mogu da rade samo dobri igrači, sa dobrom pripremom i apsolutno posvećeni svojoj profesiji. Danas se obično trupa bavi ili modernim plesom, ili savremenim ili samo klasikom. Čak i kada to rade, oni uzimaju jedan komad, naslov, na primer „Don Kihoti" njega igraju tri meseca, posle to ostavljaju i prave pauzu od pola meseca, takozvani Stođorno sistem. Mi igramo skoro sve naslove klasike, među kojima "Žizelu" i "Don Kihota" i "Krcka Oraščića", ali i „Kraljicu Margo", „Damu s kamelijama", „Ko to tamo peva" i „Žene u d molu", sada i praizvedbu „Hazarskog rečnika". Malo je trupa koje rade na taj način. Zaista možemo da se poredimo sa Boljšoj teatrom ili sa Njujork siti baletom, iako su to drugi uslovi, druge mogućnosti, ali u regionu i u Evropi, naša kompanija je na vrlo pristojnom nivou, i sa ponosom možemo da se pojavimo na bilo kojem festivalu. A naši rezultati su daleko bolji nego uslovi u kojma radimo i stvaramo. Bili smo na ozbiljnim festivalima i u Meksiku i u Kolumbiji, imamo kritike koje u superlative govore o beogradskom baletu, kao o velikom pozitivnom iznenađenju. To nisu moje reči, ja vam samo prenosim te pohvale.

Opširniji intervju sa Konstantinom Kostjukovim, prvakom baleta i direktor Baleta Narodnog pozorišta možete pročitati u najnovijem broju Ekspresa, koji se od petka nalazi u prodaji na kioscima