INTERVJU

Marko Stojanović: "Strip kultura u Srbiji nije na zavidnom nivou"

Ime Marka Stojanovića je već godinama jedan od sinonima za razvoj i uspeh srpskog stripa, ali i razvitka strip umetnosti i kulture na ovim prostorima.

Stojanović je najpoznatiji po svom serijalu "Vekovnici“ koji izlazi već gotovo 20 godina, a na kojem je angažovano više od šezdeset crtača iz Srbije i regiona. Pored toga, Marko Stojanović je organizator "Balkanske smotre mladih strip autora“ u Leskovcu koja ovog leta doživljava svoje 28. izdanje. Stojanović je i autor scenarija za strip "Krvavi krst“ čiji se prvi tom u srpskom prevodu pojavio nedavno. O svom stripskom radu, negovanju mladih autora i sudbini stripa u naletu ere veštačke inteligencije u intervjuu za "Ekspres“ govori strip scenarista Marko Stojanović.

Nedavno se pojavilo srpsko izdanje prvog toma stripa "Krvavi krst: Sveti rat“ za koji ste Vi radili scenario. Kako je došlo do nastanka ovog stripa i ko je od crtača učestvovao?

"Došlo je, bar s moje strane, tako što sam se zainatio da uradim nešto za šta su mi svi govorili da je nemoguće – da kod jednog od najvećih francuskih izdavača plasiram strip scenario iz srpske kuhinje. Na francuskom tržištu je u tom trenutku radilo više od 50 srpskih strip crtača, ali već jako dugo pre toga nijedan domaći scenarista. Tu barijeru je urednik u francuskom gigantu ’Delkur’ Gregoar Segen pred beogradskom publikom u tribini kojom sam ja moderirao opisao rečenicom: ’Samo francuski scenaristi znaju šta francuska publika hoće da čita.’ Upravo zato je scenario za ’Krvavi krst’ bio veliki izazov: istorijski strip, u prestonici istorijskog stripa što Francuska jeste, Četvrti krstaški pohod, koji je škakljiva tema za Francuze od koje upadljivo zaziru, potpuno domaća ekipa, što je gotovo nezabeleženo, i upravo za ’Delkur’. Ulaz je, da tako kažemo, bio moj prijatelj i kolega Dražen Kovačević, sa kojim je hteo da sarađuje urednik ’Delkura’ Tjeri Žor. Pošto je Dražen imao paralelni serijal za ’Dargo’, pozvali smo Rumuna Dana Janoša da crta po njegovim postavkama, što se na ’Vekovnicima’ pokazalo kao dobitna kombinacija, a ekipu je zaokružio kolorista Desimir Miljić. Imali smo potpunu slobodu da radimo šta hoćemo, ali su nas pomno nadgledali – za prvi album, recimo, bio je angažovan istorijski stručnjak da proveri tačnost podataka. Valjda im se nije dopalo kako su njihovi preci ispali u stripu – što je bila posledica toga kako su ispali u istoriji. No, sem jednog datuma, nije imao šta da prigovori – a mi smo dobili dodatnog prostora da priču ispričamo u tri, umesto u dva inicijalno predviđena albuma. Evo smo dočekali, posle raznih izdanja i ono srpsko, kod izdavača ’Žir’.“

Kakve reakcije na ovaj strip su u Francuskoj za čiju je izdavačku kuću objavljen, a kakve očekujete u Srbiji?

"Reakcije u Francuskoj su uglavnom bile veoma dobre, o čemu svedoči činjenica da je serijal iskusio nešto što je doživeo retko koji drugi strip na kome su radili autori sa ovih prostora – dobio je svoj crno-beli, luksuzni integral na većem formatu i 280 strana sa puno ekskluzivnog materijala početkom ove godine, gotovo dve godine nakon svog završetka. Taj integral je uradio izdavač ’Le Skulpter de Bil’, a ne matični izdavač ’Delkur’. Mislim da to najbolje govori o tome kako je prošao u Francuskoj.“

Pojavilo se takođe i novo integralno izdanje "Vekovnika“. Ovaj strip serijal dostigao je vremenom kultni status. A kako je sve počelo?

"Počelo je tako što sam sa Jovanom Ukropinom osvojio nagradu za strip ’Politikinog Zabavnika’ na prvom Salonu stripa u SKC-u. To sam iskoristio da uredniku ’Zabavnika’ Zefirinu Grasiju pošaljem album ’Maks Debris, ispovest pravog krivotvoritelja’, koji sam pre toga objavio sa Đorđem Milosavljevićem i Tonijem Radevim. Njemu se taj album svideo i rešio je da ga objavi u ’Zabavniku’, a meni je to otvorilo put da ponudim avanturistički strip koji se radi kvalitetom ’za napolje’ za publiku ’unutra’ – petnaestak godina pre ’Krvavog krsta’. Išao sam suprotnim smerom, pokušavao da ovdašnjoj publici pružim nivo na koji su navikli čitajući stripove koji dolaze sa Zapada. Tako su 2007. godine u ’Zabavniku’ počeli da izlaze ’Vekovnici’, serijal o besmrtnom Marku Kraljeviću koji sa kineskim vampirom Čenom u Evropi s kraja osamnaestog veka doživljava svakojake avanture i sreće svakojake ličnosti iz istorije, ali iz mita i fikcije. U susret dvadesetogodišnjici serijala, imamo 16 redovnih albuma, četiri albuma podserijala ’Beskrvni’ i šest integrala na kojima je pro bono radilo gotovo 300 balkanskih autora, više od 30 izložbi širom Evrope, objavljivanja u Hrvatskoj, Rumuniji, Makedoniji, Grčkoj, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Holandiji, Češkoj, Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Američkim Državama…“

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Marko Stojanovic (@no1.2dice)

Krajem juna biće održana 28. "Balkanska smotra mladih strip autora“ čiji ste Vi organizator. Šta možemo da očekujemo od ovogodišnje manifestacije?

"Ne znam koliko je to poznato vašim čitaocima, ali Leskovac je prestonica kulture Srbije za 2026. godinu. Mi smo se prilagodili tome pa dovodimo u goste najveći autoritet za strip na svetu, Britanca Pola Graveta, koji nam donosi izložbu ’Fenomen manga’, američkog scenaristu i urednika Džoa Prueta koji nam, prvi put na ovim prostorima, predstavlja izložbu ’Savremeni američki strip’ sa nekim od najvećih imena američkog stripa, Pula Monteira, portugalskog autora koji priređuje izložbu ’Savremeni portugalski strip’, a imaćemo i izložbu ’Balkans best: Poker asova’ autora Gorana Sudžuke, Darka Perovića, Štefa Bartolića i Vasilisa Gogdzilasa. Pobratimićemo se po stripu sa centrom portugalskog stripa, Bežom, a imaćemo i premijeru dokumentarca o Leskovačkoj školi stripa Nebojše Ilića Ilketa pod nazivom ’Zacrtano’. U gostima ćemo imati strip autore iz Amerike, Kanade, Rusije, Velike Britanije, Belgije, Portugala, Norveške, Holandije, Poljske, Austrije, Turske, kao i sa čitavog Balkana. Rečju, mislim da možemo da očekujemo nešto što Srbija u svojoj gotovo trocifrenoj istoriji ’devete umetnosti’ nikada nije videla na jednom mestu.“

Kako mlade strip autore zadržati u Srbiji i da stvaraju za naše izdavače? Posle gašenja "Stripoteke“ pre sedam godina ne postoji više nijedan strip magazin, koliko to otežava rad mladim autorima?

"Zapravo, moraću da vas ispravim. Od 2001. izlazi ’Strip Pressing’, koji je i najstariji strip magazin u Srbiji koji izlazi u kontinuitetu i koji se još objavljuje. ’Strip Pressing’ donosi premijerne materijale i jedni je strip magazin koji može da se nazove glasilom balkanskog stripa, budući da u svakom broju donosi stripove i priloge iz svake zemlje Balkana. Krajem 2025. godine izašao je 26. broj, a matičnom izdavaču, Studentskom informativno-izdavačkom centru, pridružila se Leskovačka škola stripa ’Nikola Mitrović Kokan’ kao suizdavač. Kada je reč o mladim autorima, internet je umnogome olakšao mladima da prezentuju svoj rad i učinio ih u velikoj meri nezavisnim od štampe. No, svakako da je svakom autoru stalo da vidi svoj rad u štampi, a ’Strip Pressing’ je uvek imao za misiju da to mladim autorima i omogući. Kako ih zadržati ovde? Država mora da se uključi, kao kod komšija, i da institucionalno stipendira, pomaže, otkupljuje dela domaćih strip autora. Domaći strip nije komercijalni proizvod i ne može se očekivati da će opstati sam od sebe, pogotovu ne danas i ovde.“

Šta je najvažnije za uspešnog strip autora, pored talenta naravno?

"Mislim da je u pitanju poštenje. Mora biti pošten prema sebi, da bi bio pošten prema čitaocima. Nema prečica, nema krivina. Svaki autorov rad, ma koliko autor bio nemotivisan, neplaćen, neraspoložen, nekom je čitaocu prvi njegov rad koji čita, a potencijalno i poslednji. Svaki autorov potpis je njegova lična karta.“

Da li će Leskovac posle nadimka "srpski Mančester“ možda uskoro postati i "srpski Angulem“?

"Zvučaće neskromno, ali na neki način on to već jeste. Grad koji ima školu stripa koja postoji i radi već 31 godinu, najstariji festival stripa na Balkanu i jedan od najmasovnijih na svetu, javni čas stripa na kome je na 10 izvođenja učestovalo više od 15.000 dece, sopstvenu stripovsku produkciju, stotine internacionalnih nagrada, stripovska pobratimstva sa pola Balkana koja se sada šire i Evropom… Sve što nedostaje da se stvari dignu na još viši nivo jeste veća materijalna i institucionalna podrška.“

Može li veštačka inteligencija ugroziti prave strip autore i strip umetnost u celini?

"Može, i ugrožava ih svakim danom. Ljudi vole prečice, posebno kad je novac ili sujeta u pitanju. Čak su i mnogi među strip autorima spremni da se potpomognu AI-jem, ne shvatajući da kopaju rupu u koju će na kraju upasti i oni sami i svi mi ostali.“

Kako ocenjujete strip kulturu u Srbiji? Nekada su stripove čitala deca i mladi, danas mladi čitaju gotovo samo mange, dok klasične stripove konzumiraju pripadnici srednje generacije...

"Mislim da strip kultura nažalost nije na zavidnom nivou, iako mi volimo da mislimo da jeste. Imamo dugu tradiciju stripa, ali na institucionalnom planu sistem zaista veoma malo čini za strip, posebno kad se uporedi da neposrednim susedstvom. Kada je reč o mangi, njena popularnost je posledica toga što su mladi odmalena okruženi estetikom koja vuče na mangu, pa zato i reaguju na tu i takvu stilizaciju u crtanom filmu i stripu. Znam o čemu pričam, imam ćerku koja čita i crta mangu.“

Kakve planove imate za naredni period?

"Kad se pogleda šta je već urađeno, ni planovi ne mogu biti mali. No, teškoće koje preče put nisu ništa manje od planova. Šta da kažem sem da nećemo odustajati u borbi za srpski i balkanski strip...“

Aleksa Gajić: "Umetnost je jedina stvar gde se demokratija zaista vidi"