MIHAIL I ELENA BULGAKOV: Majstor i Margarita, storija o vanvremenskoj ljubavi

"Prati me čitaoče. Ko ti je rekao da ne postoji prava, večna ljubav? Tom lažljivcu ću prljavi jezik odseći! Prati me čitaoče, i samo ja ću ti pokazati takvu ljubav." (citat iz romana "Majstor i Margarita")

Najveća ljubav Mihaila Bulgakova bila je Jelena Bulgakov. Upravo ona mu je bila i inspiracija za lik Margarite pomenutom u romanu. Lik strasne, hrabre i odane žene koja se bori za svog voljenog muškarca, pisca Majstora, koga su skoro uništile sitne duše moskovske književne scene.

Osim što mu je bila muza, Jelena je po diktatu Mihaila, kada je već izgubio vid, zapisivala poslednje rečenice i stranice ovog velikog romana, koji je uspela da sačuva i kasnije štampa rukopis.

Iako je pre nje imao dva braka, Mihail je istinski bio zaljubljen tek u Jelenu. Ljubav se desila u trenutku kada je Jelena već bila u braku i imala dva sina. Prvo ga je izbegavala, zaklinjala se da neće odgovarati na njegova pisma, telefonske pozive, niti da će izlaziti iz kuće. Kada je to učinila prvi put nakon godinu i po dana, prva osoba koju je srela na ulici bio je upravo Bulgakov. Sudbinski susret, rekli bi mnogi...

"Bila sam žena generala Šilovskog, divnog i plemenitog čoveka. Bili smo ono što se naziva srećna porodica. Bilo je sve fino. Ali kada sam upoznala Bulgakova, znala sam da je to moja sudbina. Brzo, neuobičajeno brzo, pokazalo se da je to ljubav koja će trajati celoga života", napisala je godinama kasnije Jelena Bulgakov.

Mihail se razveo od svoje druge žene, a Jelena od oficira Šilovskog. Već sledećeg dana udala se za Bulgakova - proganjanog, siromašnog i zabranjenog pisca. Uprkos tumačenjima raznih biografa, koji su tvrdili da je njihov život bio težak, Jelena je imala potpuno drugačiji utisak.

"Iako je bilo crnih trenutaka, potpuno strašnih, ne tuge, već užasa zbog neuspeha u književnom životu, ako mi kažete da je naš, da je moj život bio tragičan, odgovoriću vam - ne! Nijednog trenutka. Bio je to najdivniji život kakav samo možete izabrati, najsretniji...", pisala je u pismima Jelena.

Tek 20 godina nakon Bulgakove smrti udovici pisca obratio se mladi filolog koji je proučavao rad njenog supruga i kojem je ona na čitanje dala rukopis romana koji je Bulgakov napisao pred sam kraj života. Tako je otkriven roman "Majstor i Margarita". Jedna od najvažnijih knjiga 20. veka.

U njemu se prepliću kritike režima, religije, motivi fantastike, autobiografije, bajkovitosti, tragedije, komedije, ljubavnog romana, a najviše od svega satire. Međutim, osnova dela je zapravo roman u romanu koji piše Majstor, a koji govori o Pontiju Pilatu i Hristu. Bulgakov nas je upravo kroz priču o Majstoru i Margariti naučio da ljubav istinski srodnih duša ne poznaje prepreke. Kao nagradu za aktivnu, nesebičnu i požrtvovanu ljubav dobijaju zajedničku večnost.

Iako je njegovu dramu Dani Turbinih Staljin obožavao, sve od 1930. Bulgakova prestaju objavljivati, a njegovi komadi više se ne izvode u pozorištu. Bezuspešno je pokušavao da napusti zemlju, a svoj veliki roman napisao je znajući da ga za života neće objaviti.

Ipak velike stvari ne mogu se sakriti. Setite se, sam Voland je u romanu "Majstor i Margarita" rekao: "Rukopisi ne gore".

"Da, čovek je smrtan, ali nije u tome sva nevolja. Loše je to što je on ponekad iznenada smrtan. Eto u tome je trik! I što nikako ne može da kaže šta će raditi večeras." (citat iz "Majstora i Margarite")