Milan Rašula

"Kultura jedina spaja ljude na prostorima nekadašnje države"

Od ideje i entuzijazma do respektabilne kulturne institucije koja okuplja umetnike, stvaraoce, intelektualce i građane različitih nacionalnosti i veroispovesti – Srpski kulturni centar u Istri, sa sedištem u Puli, postao je prepoznatljivo mesto kulturnog dijaloga i susreta.

Bogatim programom, izložbama, književnim večerima, koncertima, tribinama i brojnim drugim sadržajima, Centar je izgradio prostor u kojem kultura povezuje, a različitosti postaju vrednost i prednost zajednice. SKUC, koji je 2014. godine osnovao Klub Srba Istarske županije, čuva kulturni identitet, ali istovremeno snažno promoviše dijalog, toleranciju i suživot u multikulturalnoj Istri.

O tome kako je nastajala ova važna institucija, koji su ključni trenuci obeležili njen razvoj i kakvi su planovi za naredni period razgovarali smo sa direktorom Srpskog kulturnog centra u Istri Milanom Rašulom.

"Klub Srba Istarske županije, kao udruženje građana u sektoru civilnog društva bavio se širokim spektrom aktivnosti u vezi sa očuvanjem i prosperitetom srpske zajednice u Istri. Kako se standard zaštite ljudskih i građanskih prava ulaskom Hrvatske u Evropsku uniju digao na zavidni nivo, fokus smo stavili na negovanje kulturnog, etničkog, jezičnog i verskog identiteta naše zajednice. Očekivano je bilo da ćemo se sve više baviti kulturnim sadržajima pa smo tako sam naziv udruženja promenili u Srpski kulturni centar u Istri. Ideja je u startu bila da stvorimo institucionalni oblik delovanja na planu kulture, ali smo procenili da bi osnivanje javne ustanove u kulturi bio preveliki zalogaj, iako smo imali podršku lokalne i regionalne zajednice, a uporište u odredbama Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina u Republici Hrvatskoj, po principu pozitivne diskriminacije“, kaže u intervjuu za "Ekspres“ Milan Rašula.

*Izvor: Valter Zanco, Stil media/arhiva SKUCa*

Kada pogledate period od osnivanja do danas, koje biste projekte, programe ili događaje izdvojili kao najveće uspehe i zbog čega?

"Teško je govoriti u tom smislu, svi su nam bili podjednako dragi i bitni za promociju i vidljivost naše zajednice. Naša intencija u kreiranju sadržaja bila je da pored naših tradicionalnih stvari, u kojima smo neprikosnoveni (etnografija, folklor, narodne igre, pesme, nošnje, stari zanati), predstavimo i bogatstvo ukupne kulturne građe. Mi imamo hendikep što je u obrazovnom kurikulumu Hrvatske isključeno sve što se odnosi na srpsku kulturu pa smo svake godine radeći Festivale srpske kulture programe posvećivali našim velikanima. Tako su kroz naše festivale predstavljeni Vuk Karadžić, Ivo Andrić, Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Miloš Crnjanski, Nadežda Petrović, Danilo Kiš, Milunka Savić, Đura Jakšić, ali i Duško Radović, Mika Antić, Milan Mladenović, Sonja Savić. Ako govorimo o uspesima, onda mi to gledamo kroz prizmu broja publike koja dolazi na naše programe, dobnu generaciju i nacionalnu strukturu. Prepoznati smo kao urbano središte srpske kulture u Istri i u potpunosti smo integrisani u sva društvena i kulturna događanja u Puli i Istri.“

Tokom godina ugostili ste brojne umetnike, ne samo iz Srbije. Za koja sve imena i susrete biste mogli da kažete da su ostavili možda najjači utisak na publiku?

"Mislim da je dolazak Milene Dravić 2018. godine kada smo predstavili izložbu ’Milena’, autorsko delo Maje Medić, izazvao najveće medijsko interesovanje. U Maksimijanovoj ulici, u kojoj se nalazi Galerija SKUC, bio je špalir od 1.500 ljudi koji su frenetično skandirali njeno ime, a na samoj večeri svečanog otvaranja Filmskog festivala kada je voditelj predstavio Milenu kao gošću Srpskog kulturnog centra u Istri 5.000 osoba u publici se podiglo sa sedišta, okrenulo prema Mileni i pet minuta bez prekida aplaudiralo i klicalo velikoj divi. Bila je baš ganuta, rasplakala se, to je bio poseban period njenog života nakon smrti Gage Nikolića, zahvaljivala mi je i govorila – Pula je moj grad, Pula je moj grad…“

Ko čini publiku Srpskog kulturnog centra u Puli? Da li na programe dolaze pre svega Srbi iz Istre i Hrvatske ili je publika ipak šira i raznovrsnija?

"Da, programe prati srpska zajednica u Puli i Istri, ali ono što nas posebno raduje, da smo izborom programa, sadržajima, imenima privukli i publiku ostalih manjinskih zajednica, ali i druge građane Pule, goste i turiste našeg grada.“

Sa kojim institucijama kulture u Hrvatskoj najviše sarađujete, a koje su vam najvažnije partnerske veze sa institucijama i umetnicima iz Srbije?

"U Puli sa javnim ustanovama ’Pula film festival’ i Istarsko narodno kazalište, gradsko kazalište Pula, ali i sa brojnim udruženjima ’Sa(N)jam knjiga’, ’Art studio’, SAKUD, Neverbalno kazalište dr Inat… U matici imamo veliku podršku od kulturnih institucija – RTS, Filmski centar Srbije, kulturnih centara brojnih gradova, Dom omladine Beograda, Novi Sad, Inđija, Stara Pazova, Čačak – Galerija ’Nadežda Petrović’, Gornji Milanovac, Niš, a posebno dobru saradnju imamo sa ’Galerijom ’73’ iz Beograda, sa kojom više od sedam godina negujemo kulturnu bilateralu i na godišnjem nivou nam dolaze oni sa programom u naš centar i ugošćuju naše programe u svojoj galeriji. Sarađujemo i sa brojnim izdavačima, a izdvajam ’Službeni glasnik“, ’RTS izdavaštvo’ i ’Klioֹ’.“

Koliko u Puli, ali i u Istri uopšte, ima ljudi srpske nacionalnosti i da li su, i na koje sve načine, uključeni u rad Centra?

"U Puli nas je oko 4.500, u Istri 8.000 (evidentiranih), ali ima naših ljudi puno više, koji se iz različitih razloga nisu izjasnili kao Srbi (bilo u popisu stanovništva ili u popisu birača). Mi upravo nastojimo da pridobijemo takve ljude, da ih relaksiramo, oslobodimo nekih ’strahova’ ili tenzija zbog srpskih korena. Kroz medijske kanale, štampane, elektronske medije, kroz društvene mreže, kroz programe namenjene mladima (pravoslavna veronauka, učenje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, likovne radionice, dramske i folklorne sekcije) stvaramo novu bazu, novu generaciju naših sunarodnjaka u Istri.“

Pula je kulturno vrelo, pre svega grad sa velikom filmskom tradicijom. Na koji način Srpski kulturni centar sarađuje sa Filmskim festivalom u Puli, da li je deo i ostalih važnih umetničkih dešavanja?

"Da, u sezoni baš sve ključa, Filmski festival je brend ’Pulskog kulturnog leta’, ali tu su i brojni koncerti u Areni, Malom rimskom kazalištu, na Kaštelu najvećih svetskih i regionalnih zvezda, tu je neizostavni Rade Šerbedžija sa Ulises teatrom, ove godine 26. izdanje. Sa Filmskim festivalom od prvog dana imamo sjajnu saradnju, prateći smo program Filmskog festivala od 2014. godine, radimo ’Reviju savremenog srpskog filma’ u saradnji sa Filmskim centrom Srbije (recentni naslovi novije produkcije) koja se prikazuje u bioskopu ’Vali’.“

Da li kultura zaista može da bude most između ljudi i zajednica koje su nekada bile udaljene politikom i istorijskim dešavanjima? Imate li utisak da Srpski kulturni centar u Puli danas ima upravo tu ulogu?

"Iskreno mislim da je kultura u ovom trenutku jedini alat koji spaja ljude na prostorima nekadašnje države, da je kulturna diplomatija vrlo važna u otvaranju novih kanala i premošćavanja nesuglasica i nerazumevanja. Sve više nas kontaktiraju udruženja i organizacije u kulturi sa idejom i željom da im omogućimo ili dogovorimo nastupe i promociju u Beogradu i drugim gradovima Srbije, što mi sa veseljem činimo. Nedavno smo imali predstavljanje projekta ’Štorije’ Turističke organizacije Vodnjan (radi se o strip izdanju) u Klubu RTS-a u Svetogorskoj ulici u Beogradu i nastup uživo u emisiji ’Šarenica’ na javnom servisu u udarnom terminu.“

Kako biste opisali odnos između Srpskog kulturnog centra i Pule tokom ovih 12 godina – šta je Centar doneo kulturnom životu Istre, a na koji način su Istra i Pula oblikovale sam SKUC?

"SKUC je upotpunosti integrisan u sva kulturna zbivanja u Puli, po programskim sadržajima, ambijentu i tradicionalnom srpskom gostoprimstvu držimo visoku poziciju među top pet izlagačkih prostora u Istri. Sama pozicija SKUC-a, koji se nalazi u starogradskom središtu Pule, blizu Avgustovog hrama i Zlatnih vrata, upućuje na to da su Srpski kulturni centar u Istri i Pula jedinstveno i neraskidivo biće.“

U septembru 2025. godine prostor u Maksimijanovoj ulici otvoren je za javnost nakon kompletnog obnavljanja. Kakvi su planovi Centra do kraja ove godine, posebno tokom letnje sezone kada je Pula puna turista i kulturnih događaja? Šta publika može da očekuje?

"Protekom prve dekade rada, sve resurse i energiju uložili smo u temeljitu rekonstrukciju i obnovu enterijera prostora u kojima deluje SKUC. Sa programima smo krenuli u septembru prošle godine omažom porodici Dedić (Arsenu, Milutinu, Matiji i Gabi), a sada u sklopu 73. Pulskog filmskog festivala pripremamo izložbu posvećenu Žarku Lauševiću i promociju monografije ’Žarko Laušević’ koju je uredila Radmila Stanković. Biće do kraja godine revija srpskog filma, izložba ’Paket aranžman’, koncert ’Nevladine organizacije’ i ’Električnog orgazma’, revije dokumentarnog muzičkog filma, a mala pikanterija za vaš medij – u septembru je premijera filma ’Do poslednjeg atoma’, dokumentarnog filma o grupi ’Atomsko sklonište’ koji smo kao koproducenti realizovali sa Kulturnim centrom Novi Sad, uz veliku podršku i pomoć RTS-a. Projekciju filma pratiće i koncert ’atomaca’, krećemo iz Pule, pa Novi Sad i Beograd, a onda svuda po regionu. To ja najbolja potvrda kako je SKUC uticao na Pulu, a kako Pula na SKUC.“

Izložba u Puli - “Oficir s ružom – Žarko Laušević”, u okviru Filmskog festivala