“MLADEŽ BEZ BOGA”: Zašto ubijaš? A zašto ne bih?

“MLADEŽ BEZ BOGA”: Zašto ubijaš? A zašto ne bih?


Uznemirujući zvuci izgubljenosti. Sve glasnije, sve opipljivije nasilje. I sve se snima telefonima. U suprotnom, nije se ni dogodilo.

Zašto? A zašto ne!

Zašto? A zašto ne!

Zašto? A zašto ne!

Zašto? A zašto ne!

Zašto? A zašto ne!

Zašto? A zašto ne!

U šest čina jedne video igrice realnog života, dva mlada izgubljena dečaka ubijaju zombije – dvojicu drugih izgubljenih dečaka. Zarobljeni mržnjom, veruju da su izabrani, da su inteligentna, superiornija manjina, jer jedino tako mogu da razumeju i shvate surovost sveta u kojem ih niko ne razume. U kojem su njihovi uzori, roditelji, profesori, toliko otuđeni, nesvesni, robotizovani, da je svaka njihova nedoslednost uvijena raljama komformizma, zaglušujuće nelogična za mlade razume podložne uticajima.

"MLADEZ BEZ BOGA"

Predstava “Mladež bez boga” Boruta Šćepanovića, izvedena u Ateljeu 212 u okviru 53. Bitefa, jeziva je slika današnje mlade generacije, inficirane shvatanjem da je “Nacizam jedini politički oblik koji odgovara duši Evrope”. Nastala je po motivima istoimenog romana austrijskog književnika Edena fon Horvata i dela “Heroji”, postmarksističkog italijanskog profesora komunikologije Franka Bifa Berardija. Autor se poigrava sa elementima prvog romana, čija je radnja smeštena uoči Drugog svetskog rata i drugog, Bifovog dela, koji se bavi fenomenom masovnih ubistava, a potom i samoubistava mladih.

Kombinovana, dva naoko nespojiva dela, pretočena su u celinu, u radnju smeštenu u visokotehnološko, danas prepoznatljivo, socijalno okruženje. Uz pomoć selfie-ja, telefona, kompjutera i video igara, gledaocima se pruža ogoljena slika naše svakodnevnice. One koja se u svakom trenutku, bez najave, i predosećaja izvrće u mračni, bezizlazni obračun sa “drugima”, onima koji nisu ja, onima koji me ne razumeju.

"MLADEZ BEZ BOGA"

Brutalna izvedba mladih hrvatskih glumaca dočarava političko-socijalni diskurs o posrtaju neoliberalnih vrednosti, građenih na truloj posleratnoj građi, nakalemljenih na krvlju i zalutalosti Evrope posle Drugog svetskog rata. Bes vaskrsava širom starog kontinenta i u kombinaciji sa bolesnim opsesijama modernim tehnologijama, omamljujućom privlačnošću društvenih mreža, kada i najanonimniji imaju svoj glas, lako se lepi za mlade generacije.

Zato se i postavlja pitanje koliko je iščaščena Evropa uopšte bila spremna za načela koja je izabrala? Ili su te multikulturalne vrednosti bile toliko krhke da ih je tako jednostavno progutao profit i smrt?

“Sve to povezuje ideja da jači mora da pobedi slabijeg i da su slabi uvek u nemilosti jakih i bogatih što mi ovde u našem regionu jako dobro poznajemo. Svi smo mi slabi i na nemilosti nekog jačeg od nas”, rekao je uoči predstave reditelj Borut Šeparović, dodajući da je Horvat govorio o mladeži koja je ostala bez orijentira i vrednosti.

“Onda dolaze totalitarne ideje koje ih pretvaraju u neku vrstu predatora koji su spremni i ubiti. Za njega je mladež bez boga ona koja je spremna da ubije, i to važi i danas. Fašističko biće se u 21. veku malo drugačije stvara, ali u osnovi je ponovo mržnja i da jači mora srediti slabijeg. Fašističko biće 21. veka se razlikuje od onog u 20. veku možda jedino po tehnologiji koju poseduje. Onda se setimo medija koji proizvode lažne vesti i demokratske ideje da ćemo znanjem i razumevanjem moći nešto da promenimo, a ljudi su danas super izgubljeni, a ono što je činjenica, posebno u razvijenim zemljama, jeste da su mladi u dobi između 16 i 24 godine usamljeni, i to je posledica super individualizma. Svi smo mi super individue, a zapravo razlike među nama se svode na to koji mobilni posedujemo”, primetio je Šeparović.

Borut Šeparović

Borut Šeparović

Prema njegovim rečima, u regionu je na snazi vrsta istorijskog revizionizma što traje skoro 30 godina, da mladi u školi, kod kuće, iz medija uče da misle na sebe i srede onog do sebe, a ono u čemu Šeparović vidi sličnosti između regiona i razvijenog sveta jeste u tom insistiranju na belom hrišćanskom identitetu.

Eden fon Horvat uspeo je prikaže nastanak fašističkog čoveka, a Berardi u delu “Heroji” okuplja većinu likova iz predstave: Erika Harisa, Dilana Klebolda, Čoa Senga Huija, Peku Auvinena, redom ubice iz škola, koji su svoje krvave pohode završili samoubistvom, kao i Andreasa Brejvika.

Predstava, koja kombinuje scensku igru i njeno video-posredovanje, završava se Brejvikovom odbranom na sudu, ne ostavljajući tako nikakvu nadu u bolje sutra. A taj pesimizam gaji i sam Šeparović.

“Bilo bi zanimljivo da neki levi narativi okrenu stvari, ali trenutno ovi desni znaju šta treba. Levica ima puno pitanja, a desnica ima jasne i jednostavne dogovore. Zato i nisam preterano optimista”, naglasio je on.

Privatna arhiva

Privatna arhiva

 

Na premijeri predstave pojavili su se i američki ambasador Kajl Skot, poverenica za zaštitu rodne ravnopravnosti Brankica Janković, direktor RTS Dragan Bujošević, glumci Svetozar Cvetković, Slaven Došlo…

Privatna arhiva

Privatna arhiva

Poznata glumica Branka Petrić istakla je za Ekspres da je predstava sjajna, kao i mladi glumci.

“Nažalost, živimo u takvom svetu. Kao što mladi preispituju taj momenat šta njima govori profesor, tako i mi stariji stalno preispitujemo sebe kuda idemo i na koji način čovek može nešto da uradi”, navela je Petrićeva.

Podeljeni utisci dve generacije

Sonja Lakava (18)

“Jako mi se svidela predstava. Bila je uzbudljiva, ali u isto vreme i uznemirujuća. Na momente sam se naježila. Prepoznala sam u delu i sve prisutniji neosnovani patriotizam koji se javlja u našem društvu. To gotovo svakodnevno srećem.”

Adrijana Kocijan (56)

“Mladež bez boga mi se dopao na početku, ali je predstava preduga, i kraj, odnosno poslednje izlaganje, nema vrednost. Mogli su i ceo Mein Kampf onda da citiraju. Dolazim iz Nemačke i mogu da primetim da svuda postoje iste tendencije. Ta energija je prisutna odavno. Nije priča koja je sada počela. I pre trideset godina smo razgovarali o video igrama i njihovom uticaju.”

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar