MUZEJ AUTOMOBILA: Sreten Kostić - prvi šofer u Srbiji koji je vozio Kralja Petra

Muzej automobila u Beogradu pravi je raj za sve ljubitelje "oldtajmera". Za sve one za koje "staro" ne znači i spremno za otpad. Za one koji u takvim primercima vide parče priče i istorije po nekoliko vekova. Upravo je to prvi osećaj koji čovek stekne kada uđe u zgradu Muzeja u Majke Jevrosime 30. Osećaj koračanja kroz vreme, kroz stare filmove i knjige...

Okruženi ste primercima poput Marot-Gardona iz 1897. godine, Charoona iz 1908 godine. Tu je i  Ford T iz 1925. godine, prvi automobil izrađen u velikoj seriji, na montažnoj traci. Bogata kolekcija obuhvata i automobile iz 50-ih, 60-ih, 70-ih godina dvadesetog veka, ali i automobil kralja Petra i ona vozila koja je koristio Josip Broz Tito.

Tek kada postanete svesni činjenice šta vas okružuje, počnete da osećate miris ulja, što i ne čudi jer je nekada na tom mestu bila prva javna garaža na Balkanu. Garaža je osnovana 1929. i pratila je najviše standarde garažne tehnike. Tek od 1994. isti prostor menja svoju prvobitnu namenu i postaje Muzej automobila. U muzeju se danas, u stalnoj postavci najčešće nalazi oko 50 starih i retkih automobila koji su odraz vremena u kojima su nastajali. Automobili imaju poseban značaj  za upoznavanje razvoja i tehničkog napretka automobilizma kod nas i u svetu, ali i za samu istoriju automobilizma na ovim prostorima u XX veku.

Jedna od prvih stvari koja zapadne za oko, već sa samog ulaska u Muzej, je vitrina sa ličnim stvarima Sretena Kostića - prvog šofera u Srbiji.

Naime, prvi automobil na beogradske ulice stigao je 1903. i bio je marke "nesselsdorf", a došao je iz fabrike nadomak Beča. Sa ovom, u tadašnje vreme, čudnom, ali moćnom mašinom stigao je i mehaničar iz fabrike kako bi obučio prvog srpskog šofera.

Vlasnik vozila Božo Radulović, odlučio je da za svog šofera angažuje Kostića, Beograđanina koji je bio fotocinkograf - zanat koji je zahtevao mirnu i preciznu ruku. Verovatno ga je to i preporučilo za novi posao.

Radulović je posle nekoliko godina bankrotirao, a njegov automobil je prodat. Zanimljivo je da Kostić posle toga nije menjao posao, već je postao šofer kralja Petra. Međutim, u kraljevoj službi se nije zadržao dugo.

"Prilikom povlačenja tokom Prvog svetskog rata zapalio se "kadilak" u kojem je Sreta vozio kralja Petra koji se naljutio i otpustio ga iz službe. Nakon toga Sreta je nekako stigao do Cetinja i tamo vozio sina kralja Nikole sve do kraja rata.", rekao je svojevremeno Bratislav Petković, osnivač i direktor muzeja automobila u Beogradu.

Nakon što se Kostić vratio u Beograd, osnovao je udruženje beogradskih šofera, a potom i prvu privatnu auto-školu.