NA DANAŠNJI DAN (1853): Rođen je Vinsent van Gog

NA DANAŠNJI DAN (1853): Rođen je Vinsent van Gog

Foto: wikipedia


Čuveni holandski slikar, Vinsent Van Gog,  poznat po neverovatnim slikama postimpresionističkog stila, ali i po burnom i teškom životu, rođen je 30. marta, 1853. godine.

 Van Gog je još od detinjstva krenuo čudljivim putevima slikarske umetnosti, i njegova prva dela koja prikazuju prizore iz realnog života, mogu se svrstati u “mračan period” Vinsetovog stvaralaštva. Slike tog perioda obiluju tamnim bojama, jačim linijama, senkama, a prikazuju depresivne trenutke ljudske svakodnevice. Čuveni primer za to jeste poznata slika “Ljudi koji jedu krompir”, iz 1885. godine.

Sa dolaskom u Pariz, Van Gog se oslobađa mračnih tonova, njegov potez postaje slobodniji, a boje življe. Ironično je to što upravo u Parizu, gradu ljubavi, u društvu najvećih umetnika onog doba, poput Gogena, Sinjaka i Bernara, Van Gog potpada pod vlast depresije i pod uticajem apsinta, neuhranjenosti i nesanice postepeno razara svoje zdravlje.

Beg od lažnog sjaja, sveprisutne buke i iskušenja Pariza, Van Gog traži na samotnom jugu Francuske, u Arlu, gde nastaju i neke od njegovih najpoznatijih slika, poput: “Vaze sa suncokretima”, “Portret poštara Džozefa Rulena”, “Vinsetova stolica”. Ipak, najproduktivniji period Van Gogovog stvaralaštva svakako predstavlja period saradnje sa Gogenom, i čak su postojale glasine da su ova dva slikara imala tajnu ljubavnu vezu, pa se Gogenovo napuštanje Van Goga smatra jednim od moguićih razloga zašto je Van Gog sebi odsekao uvo. U tom periodu nastaje i jedna od najskupljih Van Gogovih slika, “Autoportret bez brade”, koja je bila prodata privatnom kolekcionaru za čak 71 milion dolara (procenjuje se da bi danas ova cena bila 103 miliona).

Van Gog je teško podneo izolovanost, samoću i siromaštvo, pa je uskoro po Gogenovom odlasku počeo da ima i halucinacije, što je dovelo do toga da  bude izgnan iz Arla i smešten u bolnicu u Sen Remiju. Psihički slom ovog slikara, ipak je urodio neverovatnim naletom kreativne snage, pa je boreći se sa bolešču i sluteći sve bližu smrt, uspeo da ostavi za sobom najsnažnija remek dela slikarskog sveta, poput čuvene slike “Zvezdana noć” i “Žitno polje sa gavranovima”.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar