NAJLEPŠA POEZIJA IVE ANDRIĆA: “Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti…”

NAJLEPŠA POEZIJA IVE ANDRIĆA: “Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti…”


ŽEĐ

Ostadoh te željan jednog letnjeg dana.
O, srebrna vodo iz tuđega vrela.
To je bilo davno.
Svaka mi je staza danas obasjana
Suncem i lepotom
Sreća me je srela.
Iz stotinu vrela žeđ moja sad pije.
Al mira ne nađoh nigde, jer me nikad
Vatra prve žeđi ostavila nije.

NE RUŠI SVE MOSTOVE

Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti.
Nisi ptica ni leptir obalom što leti,
Kad nema mostova uzalud je čeznuti,
Uzalud je shvatiti, uzalud je hteti.

Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti.
Ostavi bar jedan most između srca i mene.
U samoći je lakše neshvaćeno shvatiti,
Mogle bi te nazad nagnati uspomene…

SAN O MARIJI

Ja nisam nikad vidio tvog lica,
A pregršt sunca,
Jedina sto je pala na moj put,
Beše iz tvoje ruke.
Sudbina. Sneg i vetar i strah.
Jedna, jedina radosna vest
Što je pala u moj kut,
Beše iz tvojih usta.
Praštaju se putevi tamom i zaboravom.
Jedan čas je stala uboga duša,
Ne znajući kuda s’ očima,
I drhtala.
Tako je prošao život.
I nikad nisam vidio tvog lica.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar