Nasmejani Rembrant zagonetan koliko i Mona Liza

"Kad bi me obojica pozvali na večeru, izabrala bih Rembranta", kaže istoričarka umetnosti.

"Rubens bi sigurno bio veoma ljubazan, jer nije bio samo slikar, već i diplomata i džentlmen. Ali verujem da bi s Rembrantom bilo mnogo uzbudljivije – iako je znao da bude ćudljiv i grub."

Anja Sevčik u Kelnu, u muzeju Valraf-Riharc, brine o jednom od najpoznatijih Rembrantovih dela – autoportretu na kojem se on smeje.

To je izuzetno retko, jer su se ljudi vekovima gotovo isključivo slikali s ozbiljnim izrazom lica – želeli su da ostave utisak dostojanstvenih osoba.

Rembrantov autoportret, međutim, poseban je prizor, što čak i laik može da primeti. Sugestivni stil, koji mnogo toga prepušta mašti posmatrača, deluje izuzetno moderno.

Teško je poverovati da je slika nastala pre više od 350 godina, negde oko 1662/63, u poslednjim godinama Rembrantovog života.

Pognuti starac s podignutim obrvama posmatra posetioce muzeja direktno u oči, iz tame slike. "Uvek imam osećaj da ljudi uspostave neku vrstu veze s njim", kaže kustoskinja.

Smejući se, Rembrant se savršeno uklapa u Kelnski karnevalski duh – možda je na slici čak i prerušen. Možda igra ulogu grčkog filozofa Demokrita, koji se smejao svetu.

A možda je grčki slikar Zeuksida, koji se, prema legendi, smejao do smrti dok je slikao izboranu staricu. Na levoj ivici slike zaista se može videti profil starije figure.

Ipak, Rembrant na slici ne doživljava napad smeha – on se više osmehuje posmatraču, ali u njegovom izrazu nazire se i tračak melanholije.

Izraelski slikar Jehuda Bejkon, koji je preživeo Aušvic, na pitanje koja ga je slika u životu najviše dirnula odgovorio je da je to baš Rembrantov autoportret.

"Smeh i suze istovremeno – kod Rembranta nema jednostavnih odgovora", rekao je Bekjon.

Za Anju Sevčik je Rembrantov osmeh jednako zagonetan kao i legendarni osmeh Mona Lize. 

Otvara se izložba o srpskom kulturnom nasleđu

Ne propustite

Ne propustite

Scena 20.02.2025. 22:10

Otvara se izložba o srpskom kulturnom nasleđu

Rembrantovo delo u Kelnu visi u velikoj sali, okruženo brojnim slikama baroknih umetnika. Sve su to izuzetna dela – ali samo Rembrantova slika odiše nekom vrstom magije.

"Ima nešto neodoljivo u njoj. Samo to prožimajuće zlatno svetlo. Ili njegov pogled. A to je i toliko ljudska slika – on nas posmatra bez ikakve pretencioznosti, bez želje da izgleda mlađe ili lepše nego što jeste", rekla je kustoskinja.

Može se reći da je to potpuna suprotnost današnjoj kulturi selfija.