Scena
05.02.2025. 14:54
Scena
11.02.2025. 23:50
Silvana Hadži-Đokić
Preporuka za čitanje
Kad je Italija bila siromašna, ali slobodna i buntovna kao ptica...
Devojačko prezime Natalije Ginzburg je jevrejsko – Levi. Zato je nakon Drugog svetskog rata i rastućeg antisemitizma u Italiji, koji ima korene u rasnim zakonima nacizma iz tridesetih godina prošlog veka, Natalija Levi počela da objavljuje pod pseudonimom Alesandra Tornimparte.
Bilo je to prosečno ime Italijanke katoličke veroispovesti. Bogougodno papi, crkvenom kliru i rigoroznim vernicima. Koji su tek sedamdesetih godina prošlog veka dobili zakonsku mogućnost da se razvedu koja se jako teško sprovodila u delo i na nju je trebalo potrošiti čitavo bogatstvo, tako da je tek nastajanje Evrozone pomoglo da se negde drugde u Evropi brzo i jeftinije razvede.
Svoje jevrejsko poreklo morala je da skriva iako su joj roditelji antifašisti i ateisti, pošto su mnogi pripadnici progonjenog naroda pošli putem Natalijinih roditelja.
Leon Ginzburg, njen suprug, umro je 1944. u rimskom zatvoru gde su ga mučili i ubili nemački nacisti. I on i Natalija bili su pripadnici Komunističke partije.
Iako je rođena 1916, a preminula 1991, najplodnije godine za njen rad došle su nakon rata, pedesetih i šezdesetih, kada je napisala većinu svojih dela. Pisala je romane, kratke priče, eseje i drame. Smatra se jednom od najvažnijih intelektualki XX veka. Na srpski su prevedeni roman "Ovako je to bilo“, "Grad i kuća“, kao i autobiografski roman "Porodični rečnik“ za koji je 1963. dobila najprestižniju italijansku nagradu "Strega“. U poznim godinama izabrana je kao zastupnica levice u italijanskom parlamentu.
Scena
07.02.2025. 15:13
Dodeljena nagrada za dečju književnost
Natalija Ginzburg napisala je zadivljujući dokumentaristički roman "Porodični rečnik“, kao leguru autobiografije i memoarske literature. Pisala je o svojim precima, roditeljima, braći, sestrama, njihovim partnerima, o prijateljima porodice i svakom od njih ponaosob, o muževima i njihovim porodicama, kolegama, vodećim intelektualcima, izdavačima, revolucionarima, pokretima i organizacijama, partijama, ratnim izbeglicama, savremenicima, svojim sunarodnicima Aškenazima i Sefardima, sluškinjama, dadiljama, aristokratama i industrijalcima, o Italiji, Francuskoj, Švajcarskoj, o gradovima – Palermu u kome je rođena, Torinu, Milanu, Firenci, Rimu, o ulicama gradova, o stanovima, kućama, letnjikovcima i posleratnom siromaštvu.
Opisala je ličnost i samoubistvo Čezara Paveza, sa kojim je radila zajedno u poznatoj izdavačkoj kući. Kaže da mu niko nije verovao da će se ubiti jer je stalno o tome pričao, a ipak je taj čin bio veličanstven i dobro isplaniran, u Torinu u hotelu "Roma“.
Otac Tršćanin, majka Milanežanka, baba Firentinka, braća mlada, ratoborna, sestra lepotica, moderna i emancipovana, koja će se prva u porodici razvesti. Natalijini roditelji započinjali su dan tuširanjem hladnom vodom, koje se između dva svetska rata propagiralo kao izuzetno zdravo i dobro za podizanje imuniteta. Ali već deca Levijevih zaziru od ove telesne navike.
Način na koji su roditelji, naročito otac kolerik, reagovali na bračne partnere svoje dece, nikad nije bio pomirljiv ili ushićen. Prva reakcija bila je odbijanje, poricanje, briga, neslaganje, podsmeh, ubrzo pretopljena u prijateljska osećanja. Tim redom.
"Porodični rečnik“ obavija nas nostalgijom kad je Italija bila siromašna, prekrajala svoja odela i krpila odeću, "jela jednu jabuku, jednu šniclu i jedan krompir dnevno“ u senci nacizma i diktature, ali slobodna i buntovna kao ptica. Podjednako u ilegali i punoći univerzuma.
Komentari
