Njoj je napisana najlepša ljubavna pesma, ali ona je ipak umrla sama

Jednu od najlepših ljubavnih pesama "Čekaj me i ja ću sigurno doći" napisao je ruski pisac Konstantin Simonov, prevedena je na 35 jezika i ušla je u antologiju svetske ljubavne poezije.Pesma je ustvari poslednje pismo njegovoj velikoj ljubavi, a pesnik ga je mesecima nosio u džepu čekajući smrt na bojištu. Njegovi drugovi znali su da je njegova poslednja želja, da ukoliko pogine, pismo bude poslato Valentini Serovoj, poznatoj glumici .
Konstantin Simonov rodio se 1915. u Petrovgradu. Njegov otac, vojni oficir, napustio je Rusiju ubrzo posle revolucije 1917. godine. Njegova majka Aleksandra bila je član jedne od najstarijih ruskih aristokratskih porodica, ali nije bila bogata. Nakon smrti Konstantinovog oca preudala se za drugog vojnog oficira. Svoju prvu pjesmu Simonov je 1931. napisao u Lenjingradu, kod majčine sestre Sofije, koja je bila bibliotekarka. Godine 1931. Konstantinova porodica se seli u Moskvu, a on se zapošljava u fabrici. Prva njegova zbirka pesama "Pravi ljudi" objavljena je 1938. godine.

Za vreme Velikog otadžbinskog rata bio je ratni izveštač. Simonov je napisao mnogo pozorišnih dela, a poznata je njegova drama "Istorija jedne ljubavi" objavljena 1940. Najviše je pisao tokom ratnih godina, a kasnije za novine "Pravda" i upravo je u ovoj novini pesma "Čekaj me"i objavljena.
Mnogo Simonovljevih radova posvećeno je Valentini Serovoj, ali ona je bila udata. Nakon što joj je suprug general, preminuo, Valentina je dugo patila, a onda, ratne 1940. godine upoznala je Simonova, koji je godinama maštao o njoj. Međutim, Simonov je ubrzo otišao na ratište kao dopisnik.
Prvo slavno ratno delo Konstantina Simonova je upravo poema "Čekaj me" koja će postati jedna od najpopularnijih poema ikada napisanih na ruskom jeziku.Po njegovom delu "Ruski ljudi" je snimljen film, a 1943. godine napisao je najvažnije delo tog razdoblja ratni roman Dani i noći koji govori o odbrani Staljingrada. Po završetku rata dobija čin pukovnika i postaje zamenik generalnog sekretara Unije sovjetskih pisaca.
Valentina i on su se 1943. venčali ,ali njihova ljubavna priča ipak nije imala srećan kraj.Zbog svega što je pratilo njihove karijere često su bili meta ogovaranja, pa su plasirane i glasine da je Valentina varala Simonova dok je bio na ratištu i pisao joj "najlepšu pesmu na svetu". Iako se pokazalo da to nije istina - general Rokosovski, sa kim su joj pripisivali aferu, je već bio u srećnoj i dugoj vezi, a glumicu je sreo na kratko tek nekoliko puta, brak glumice i pisca bio je ozbiljno uzdrman.Sve češeć su se svađali, njena karijera kreće silaznom putanjom i Simonov je napušta 1957.Nakon toga ona se odaje alkoholizmu i umire sama 1975. u Moskvi.
Konstantin Simonov je više nikada nije pominjao.Posvetio se pisanju i umire 979. godine. Do poslednjeg dana radio je na stvaranju arhiv sećanja vojnika koji su se borili u Drugom svetskom ratu.

Čekaj me i ja ću sigurno doći
Čekaj me, i ja ću sigurno doći
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noci ispune tugom.
Cekaj i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge niko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada pisma prestanu
stizati izdaleka,
čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja cu sigurno doci.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj. I nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja ću sigurno doci,
sve smrti me ubiti nece.
Nek rekne ko me čekao nije:
Taj je imao srece!
Ko čekati ne zna, taj neće shvatiti
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znaćemo kako
preživeh vatru kletu, -
naprosto, ti si čekati znala
kao niko na svetu.

https://www.youtube.com/watch?v=vQPVXFwEDIU

Njoj je napisana najlepša ljubavna pesma, ali ona je ipak umrla sama
Jednu od najlepših ljubavnih pesama "Čekaj me i ja ću sigurno doći" napisao je ruski pisac Konstantin Simonov, prevedena je na 35 jezika i ušla je u antologiju svetske ljubavne poezije.Pesma je ustvari poslednje pismo njegovoj velikoj ljubavi, a pesnik ga je mesecima nosio u džepu čekajući smrt na bojištu. Njegovi drugovi znali su da je njegova poslednja želja, da ukoliko pogine, pismo bude poslato Valentini Serovoj, poznatoj glumici .
Konstantin Simonov rodio se 1915. u Petrovgradu. Njegov otac, vojni oficir, napustio je Rusiju ubrzo posle revolucije 1917. godine. Njegova majka Aleksandra bila je član jedne od najstarijih ruskih aristokratskih porodica, ali nije bila bogata. Nakon smrti Konstantinovog oca preudala se za drugog vojnog oficira. Svoju prvu pjesmu Simonov je 1931. napisao u Lenjingradu, kod majčine sestre Sofije, koja je bila bibliotekarka. Godine 1931. Konstantinova porodica se seli u Moskvu, a on se zapošljava u fabrici. Prva njegova zbirka pesama "Pravi ljudi" objavljena je 1938. godine.
Za vreme Velikog otadžbinskog rata bio je ratni izveštač. Simonov je napisao mnogo pozorišnih dela, a poznata je njegova drama "Istorija jedne ljubavi" objavljena 1940. Najviše je pisao tokom ratnih godina, a kasnije za novine "Pravda" i upravo je u ovoj novini pesma "Čekaj me"i objavljena.
Mnogo Simonovljevih radova posvećeno je Valentini Serovoj, ali ona je bila udata. Nakon što joj je suprug general, preminuo, Valentina je dugo patila, a onda, ratne 1940. godine upoznala je Simonova, koji je godinama maštao o njoj. Međutim, Simonov je ubrzo otišao na ratište kao dopisnik.
Prvo slavno ratno delo Konstantina Simonova je upravo poema "Čekaj me" koja će postati jedna od najpopularnijih poema ikada napisanih na ruskom jeziku.Po njegovom delu "Ruski ljudi" je snimljen film, a 1943. godine napisao je najvažnije delo tog razdoblja ratni roman Dani i noći koji govori o odbrani Staljingrada. Po završetku rata dobija čin pukovnika i postaje zamenik generalnog sekretara Unije sovjetskih pisaca.
Valentina i on su se 1943. venčali ,ali njihova ljubavna priča ipak nije imala srećan kraj.Zbog svega što je pratilo njihove karijere često su bili meta ogovaranja, pa su plasirane i glasine da je Valentina varala Simonova dok je bio na ratištu i pisao joj "najlepšu pesmu na svetu". Iako se pokazalo da to nije istina - general Rokosovski, sa kim su joj pripisivali aferu, je već bio u srećnoj i dugoj vezi, a glumicu je sreo na kratko tek nekoliko puta, brak glumice i pisca bio je ozbiljno uzdrman.Sve češeć su se svađali, njena karijera kreće silaznom putanjom i Simonov je napušta 1957.Nakon toga ona se odaje alkoholizmu i umire sama 1975. u Moskvi.
Konstantin Simonov je više nikada nije pominjao.Posvetio se pisanju i umire 979. godine. Do poslednjeg dana radio je na stvaranju arhiv sećanja vojnika koji su se borili u Drugom svetskom ratu.

Čekaj me i ja ću sigurno doći
Čekaj me, i ja ću sigurno doći
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noci ispune tugom.
Cekaj i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge niko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada pisma prestanu
stizati izdaleka,
čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja cu sigurno doci.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj. I nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja ću sigurno doci,
sve smrti me ubiti nece.
Nek rekne ko me čekao nije:
Taj je imao srece!
Ko čekati ne zna, taj neće shvatiti
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znaćemo kako
preživeh vatru kletu, -
naprosto, ti si čekati znala
kao niko na svetu.