Scena
05.07.2022. 17:20
Scena
10.09.2022. 20:25
Lena Munitlak
"Hod po jajima"
Nova žrtva preterane političke korektnosti je čuveni književni junak
Šta je to politička korektnost? Pitanje koje verovatno ima različite odgovore kada pitate različite ljude. U osnovi leži korektnost prema svakom čoveku, bez obzira na rasu, nacionalnost, seksualnu orijentaciju ili pol, bez vređanja i diskriminacije.
Čini se, ipak, da je u poslednje vreme ova briga oko korektnog odnosa prema svima dostigla mnogo šire razmere, zahvatajući gotovo sve medijske sadržaje, pa čak i one davno prošle, koji su svojim možda provokativnim ili po sadašnjim standardima neprihvatljivim sadržajem zaslužili da se nađu pod lupom i budu skrajnuti kao nepoželjni.
Bili smo svedoci "stradanja“ Pepea le Tvora u medijima, što je ovaj crtani lik koštalo pojavljivanja u najnovijem "Looney Tunes“ blokbasteru "Space Jam“. Pepe je bio prevarant sa stilom, kotrljao je francusko "r“ jednako dobro u originalnoj engleskoj verziji crtaća, kao i u našoj sinhronizaciji. Bio je lik koji potpuno odlepi kada se zaljubi, a možda ga je baš to i koštalo uloge.
Kako dolazimo do toga da jedan crtani lik bude osuđen do te mere da se javna rasprava na društvenim mrežama oko njega vodi danima? U vremenu "Me Too“ pokreta, njegov lik je očigledno nepoželjan jer predstavlja ono što mnogi u današnjem društvu osuđuju i žele da ukinu.
Moramo se, ipak, zapitati da li je to prevelika reakcija na ovaj kultni crtani lik. Možda je njegova navalentnost i upornost u ljubavi koja je često igrala na granici maltretiranja mačke u koju je bio zaljubljen, bila kap koja je prelila čašu i dovela do toga da se on odredi kao nepoželjan za današnju publiku, pre svega decu, koja bi ga gledala na ekranu.
Nije, međutim, Pepe jedini crtani lik koji je doživeo ovakav tretman. Medijski gigant "Dizni“ ubacio je poruke na početku određenih crtanih filmova koje glase: "Ovaj program sadrži negativne opise i ljudi i kultura“, ali i "Ovi stereotipi bili su pogrešni tada, a i sada su“, koje su ispisane pre prikazivanja kultnih crtaća "Dambo“, "Knjiga o džungli“, "Petar Pan“, ali i "Maza i Lunja“.
Biznis
02.12.2021. 21:05
Prvi put u istoriji kompanije, "Dizni" će voditi žena
Poslednji u nizu je i slučaj knjige koja je povezana sa najnovijim filmom o Vinetuu "Mladi poglavica Vinetu“, koju je nemačka izdavačka kuća "Ravensburger Verlag“ povukla iz prodaje nakon optužbi za rasizam i kulturno prisvajanje.
Knjigu, naravno, nije napisao originalni tvorac "Vinetua“ Karl Maj (1842–1912), već su u pitanju dve knjižice koje prate novi film, a koje su naravno inspirisane Majevim romanima. Napadi su prevashodno dolazili od levičarskih aktivista posredstvom interneta.
Glavni argument u korist političke korektnosti odnosi se na pravilno vaspitavanje dece, kojima je, kako mnogi smatraju, opasno plasirati stereotipe i sadržaje koji ih mogu naučiti da ljudi koji su drugačiji od njih ne zaslužuju ista prava zbog toga. Ipak, kada se može reći da je sterilizacija sadržaja u medijima otišla predaleko?
Kako da zaštitimo decu od lošeg uticaja medijskih sadržaja iz prošlosti, ali istovremeno da ih naučimo razliku između realnosti i fikcije, to je pitanje od milion dolara.
Politička korektnost se, međutim, ne zaustavlja na crtanim filmovima iz prošlosti. U modernom medijskom prostoru imamo prilike da čujemo i vidimo debate o tome koliko je važno predstavljanje različitih profila likova, važno je i predstavljati zdrave međuljudske odnose, tolerantnost i jednakost.
Život
09.06.2023. 02:00
Nikad ne nosi pantalone, bio je domaćin Oskara... Da li znate ko je to?
U ovakvom okruženju stvaraju se potpuno nove ideje o tome ko može biti glavni lik ili superheroj, pa je tako u bioskopima sve više snažnih ženskih likova. Ovo je dobra strana politički korektnih stavova. Mediji i treba da odražavaju stvarnost, makar do neke mere, jer ipak nemamo svi magične moći ili lasere koji izlaze iz očiju, ali znamo da žene imaju važno mesto u društvu.
Oni koji se ovakvim promenama protive uglavnom su oni koji su do sada uživali gotovo ekskluzivnu reprezentaciju u medijima. Zašto bi nekome smetalo da novi superheroj bude žena umesto muškarac? U tom pitanju leži i društvena nelagodnost od odvajanja od zastarelih ideja patrijarhata.
"Borba protiv političke korektnosti“ je bez sumnje odlična maska za one koji su gadljivi na elementarnu pristojnost ili one koji odbijaju bilo koju vrstu odgovornosti za izgovorenu reč. U toj grupi često možemo naći i patrijarhalno nastrojene ljude koji smatraju da je jedina uloga žene u društvu da rađa decu, a da je bilo koja rasa osim bele inferiornija.
Mark Hana je u eseju za magazin "Tajm“ o tome pisao ovako: "Suprotnost političkoj korektnosti nije nenašminkana istina. Nego političko izražavanje neobazrivo prema verovanjima i stavovima različitim od sopstvenih. U ekstremnijem obliku, to je necivilizovanost, nepristojnost ili vulgarnost.“
Scena
17.08.2020. 15:58
NIK KEJV: Politička korektnost je najnesrećnija religija sveta
Ono čemu se protive oni koji misle da je politička korektnost glupa ili prenaglašena jeste odstupanje od odavno uređenih odnosa u društvu i u medijima. Moramo, ipak, razumeti da je ovakav stav u suštini zaglavljen u nekom prošlom vremenu, a stavovi koje takvi ljudi zauzimaju često su oličenje njihovog vaspitanja i njihovih pogleda na svet, delimično formiranim ondašnjim medijskim sadržajima.
U ovakvoj društvenoj debati, ipak, ne postoji jedan tačan odgovor. Iz tabora onih koji se protive preteranoj političkoj korektnosti ne dolaze samo šovinističke i seksističke poruke, već i konstruktivni argumenti koji prikazuju lošu stranu preteranog "hodanja po jajima“ kada je reč o društvenim odnosima.
Robert Pfaler, austrijski filozof, je u knjizi "Jezik odraslih. O njegovom nestanku iz politike i kulture“ političku korektnost nazvao oruđem vladajućeg neoliberalizma koji služi da stvori još veći jaz među ljudima, po principu "divide et impera“. Po njegovom mišljenju ljudi se previše uvlače u probleme koji se tiču isključivo njihovog identiteta i gube širu sliku, a samim tim i solidarnost sa drugima.
Pfaler dodaje da je politička korektnost utemeljena u "privilegovanim zapadnim kapitalističkim“ zemljama i da dovodi do toga da ljudi imaju iskrivljenu predstavu o tome šta znači biti obziran prema drugima. Kako on kaže, sve se svodi na glumu političke prihvatljivosti, koja krije pravi problem u društvu.
"Više ne treba zadovoljiti zahteve ljudi za određenim delom društvenog bogatstva, nego tek odati jeftino simbolično priznanje njihovoj specifičnoj osetljivosti“, piše Robert Pfaler.
Politička korektnost je, ipak, mnogo složenija od svađa i rasprava na Tviteru i zabranjivanja crtanih filmova iz prošlog veka. Suština leži u tome da se ne može javno reći baš sve, čime se omogućava konstruktivna rasprava u društvu bez vređanja na bilo kojoj osnovi. Ekstremna verzija političke korektnosti zna, međutim, da "zglajzne“ i ode u teritoriju cenzure i razgrađivanja solidarnosti među ljudima, baš zbog insistiranja na individualnim problemima svake osobe, umesto rešavanja problema koji muče celo društvo.
Komentari
