NUŠIĆ NAS NE BI PREPOZNAO

NUŠIĆ NAS NE BI PREPOZNAO


Izgubili smo sve one dobre osobine koje smo kao ljudi imali. Nema više onog poštenja, nema one čistote ljudske, a poprimili smo neke nove zapadnjačke varijante života i razmišljanja koja uopšte ne stoje uz nas

Iskusni režiseri drže spiskove glumaca u fiokama i pored svakog imena imaju ispisane uloge koje bi glumac mogao najbolje da odigra. Oni određuju da li će glumac biti komičar ili tragičar, da li će igrati policajca ili kriminalca, kafansku pevačicu ili ministarku… Tako se uz ime Milana Milosavljevića (58) vezuju ličnosti iz običnog sveta, zbog čega je Milanče poneo epitet narodskog glumca. Takav je i privatno: jednostavan, iskren, druželjubiv, neposredan. Odigrao je oko 80 pozorišnih i televizijskih rola, a poslednjih godina publici je skrenuo pažnju na sebe upečatljivim ulogama Branislava Nušića. On je Šumadinac s kragujevačkim naglaskom iako već četiri decenije živi u Beogradu. Stalni je član Pozorišta na Terazijama, a danas će u fraku, s cilindrom i štapom, preuzeti funkciju gradonačelnika Ivanjice. Doduše, samo na tri dana, dok traje Nušićijada.

Već devetu godinu u Ivanjici oživljavate lik Branislava Nušića. Kako vreme odmiče, Nušić postaje sve aktuelniji. Kako to objašnjavate?

– Bilo je krajnje vreme da se srpski narod priseti tog sjajnog, genijalnog čoveka. Razmišljao sam šta bi rekao Nušić danas, na primer, kada bi bio živ, kada bi se zatekao u svom rodnom Beogradu. Prvo, rekao bi da se izgradio, ali nažalost ne bi prepoznao ovaj narod. Izgubili smo sve one dobre osobine koje smo kao ljudi imali. Nema više onog poštenja, nema one čistote ljudske, a poprimili smo neke nove zapadnjačke varijante života i razmišljanja koja uopšte ne stoje uz nas. Nušić je bio i veliki retoričar, trudio se da očuva naš jezik, a danas prolazeći ulicama ne možete u izlozima da vidite ni dve srpske reči. Sve su na engleskom, sve su na stranim jezicima. To nam je sad kao nešto moderno, lepo, fino…

Da li srpski narod razume Nušićeve poruke?

– Pa, polako postaje svestan. Mi sad vidimo lom po Makedoniji oko imena Severna Makedonija i tako dalje. Pa to je bila srpska zemlja. Tamo je Nušić osnovao Skopsko narodno pozorište. U Skoplju se susreo i s Mokranjcem. A naš narod toga uopšte nije svestan. Evo, pre neki dan sam čuo da jedan Bugarin podiže u parku u Sofiji spomenik Ivu Andriću i Branislavu Nušiću. Bugari su se setili da podignu tim našim piscima spomenik jer su oni čuvali ćirilično pismo, a mi to ne radimo. Postojala je jedno vreme inicijativa da se podigne spomenik Branislavu Nušiću u Ivanjici pa se odustalo od toga jer, naravno, kao i uvek, nema para. U Beogradu je spomenik Nušiću postavljen u parkiću kod „Staklenca“. U međuvremenu su mu i štap polomili. Tako se mi odnosimo ne samo prema Nušiću nego i prema čitavoj kulturi, tradiciji…

„Narodni poslanik“ je napisan krajem 19. veka. Međutim, mnogi detalji iz te komedije koji se odnose na ponašanje ljudi i danas su aktuelni.

– Kako da ne! Pogledajte koliko smo partija imali u startu višepartijskog sistema u Srbiji. Imali smo pedeset i nešto stranaka. Svaka kuća je bila partija pa su se ujedinjavale da bi se opet razjedinile. I, naravno, svako je gurao svoju priču. A to je lepo sagledao i uobličio Nušić, i tačno do dana današnjeg politička scena izgleda upravo onako kako je to Nušić opisao.

Ujka Vasa kaže gospođi Živki: „Svaki ministar prvo zbrine svoju familiju pa onda državu“.

– Što je i normalno… kod nas. Pa, zašto bismo se drugo bavili politikom? Pa, nije tu samo dobrobit države posredi, nego šta me briga, danas ja da sredim svoju porodicu, svoju decu, a posle ćemo videti šta ćemo za ovu raju. Svi rade u moje ime. Ne znam stvarno u kojoj zemlji živimo, ali svi rade u moje ime, svi me brane, svi su tu, sposobni da izađu na crtu, a kad dođu na vlast, onda vidiš prava lica.

Milan Milosavljevic, Marko Djokovic (3)Igrao sam u „Hamletu“, ali to je, nažalost, ispala jedna od najvećih komedija koja je ikada ovde odigrana

Da je živ, šta bi Nušić danas napisao, šta bi mu bila najveća inspiracija?

– Ne mislim da bi mnogo pobegao od tema koje je obrađivao. On je tu opisivao i nas kao narod, naš karakter. U „Ožalošćenoj porodici“ kad dolaze da sahrane pokojnika, svako uzima šta mu se najviše dopadne, te srebrni escajg, te budilnik… Nije važno šta je, ali samo uzmi, nosi, da bude tvoje. I mi danas tako živimo. Ma, uzmi danas, sutra nije važno kako je. Sve su teme univerzalne. Mi smo takav narod. Nama je uvek malo.

Kako ste se srodili s Nušićem? Gotovo da nema njegove predstave gde vas nema, a lik Nušića kao da je rezervisan samo za Vas.

– To nije bio moj izbor. Izabrala me je grupa mladih entuzijasta iz Ivanjice koji su 2010. godine odlučili da se taj festival ponovo vrati u Ivanjicu. Nušićijada se u Ivanjici održavala od 1968. do 1972. godine, u organizaciji Soje Jovanović. To je bio Festival jugoslovenske filmske komedije. Naravno, tu su se okupljali razni glumci, dolazili na poklonjenje ivanjičkoj publici i iz nepoznatih razloga, posle četiri godine, festival je ukinut.

Milan Milosavljevic, Marko Djokovic (2)U Beogradu je spomenik Nušiću postavljen u parkiću kod „Staklenca“. Naravno, u međuvremenu su mu i štap polomili

Verovatno iz političkih razloga?

– Kažu neki, iz političkih razloga, jer tadašnja vlast nije htela da se mnogo po Ivanjici, rodnom mestu Draže Mihajlovića, prave takve fešte. Kada su me pitali da li bih hteo da budem Branislav Nušić, odgovorio sam: znate šta, ja imam sve prerogative da budem Nušić. Imam nos malo povijen i dugačak, imam malo te tužne oči, pomalo spuštene. Ovde ćemo samo malo pojačati veđe, i tako iz vizuelne jedne varijante Branislava Nušića ja sam počeo da ga radim i gradim. I mogu vam reći da je to lepa uloga, lep odnos, s distancom, s dosta humora, a tamo taj narod ivanjički je izuzetno mentalno zdrav, čist, nepatvoren, nije nijednog trenutka iskvaren, a jako, jako duhovit.

Kakav je program ovogodišnje Nušićijade?

– Festival počinje u petak, 24. avgusta, čuvenom fudbalskom utakmicom između debelih i mršavih. Prvo veče je koncert Željka Joksimovića, drugo veče nastupa Haris Džinović i treće veče grupa „Leksington“. Na maloj sceni, koja se zove „Okruglo pa na ćoše“, nastupiće grupa „S vremena na vreme“, „Divanhana“ iz Sarajeva i „Ođila“.

Biće i pozorišnih predstava?

– Naravno, festival će otvoriti komedija „Dva mirisa ruže“, u kojoj igraju Ljiljana Stjepanović i Beta Đorevska, a zatvoriti Knjaževsko-srpski teatar „Joakim Vujić“ iz Kragujevca predstavom „Gospođa ministarka“. Biće i mnogo dečjih programa.

Festival u Ivanjici obiluje humorom, smehom, zabavom, sve sama konzumacija kulture.

– Mi smo iskrenuli sam naziv te Nušićijade. To nije jedna od onih „ijada“: kupusijada, pasuljijada i tako dalje, jada i jada. Ovo je zaista kulturna manifestacija gde veliki broj umetnika s radošću dolazi, i sad je već, slobodno mogu da kažem, postao prestižan festival u Srbiji. Turistička organizacija Srbije je Nušićijadu svrstala u pet svojih turističkih brendova. Kroz Ivanjicu će u naredna tri dana prodefilovati oko 50.000 ljudi. Nušić je, uz Steriju, naš najznačajniji komediograf. Međutim, on nije bio svetac.

Šta znate o njegovom boemskom životu?

– Nušić je bio satkan od kontrasta. Dva puta je sahranjen. Mediji su dva dana pre njegove smrti objavili vest da je umro. On se šalio i sa svojom smrću. Živeo je punim plućima, ali nije bio neki veliki boem. Uglavnom je svraćao u Skadarliju jureći za svojim glumcima, koje nije mogao da izvadi iz kafane. Mnogi tvrde da je bio veliki ženskaroš, da su ga žene volele, da je imao stila. Ima divnih anegdota o njemu, naročito kad su ga stigle neke godine. Čuvena ruska pevačica Olga Jančevecka obraćala se Branislavu Nušiću sa gospodin Njušič. A kolega kaže, pa nemoj ga zvati Njušič, on je Nušić. A Nušić kaže njemu: „Ma, pusti je bre. Zovi me, ženo, kako hoćeš. Mene su nekad zvali i gospodin Bušić, al’ sad više ne vredi.“

Opširniji intervju možete pročitati u najnovijem broju Eskpresa, koji se nalazi u prodaji na kioscima…

 

Jedna je Nušićijada
Ove godine imaćemo Nušićijadu na više mesta. – Svako u svom dvorištu može da organizuje šta god hoće, ali Nušićijada je manifestacija Ivanjičana, i ne pripada nijednom pojedincu. Ovo što radi udruženje „KudeS“ na Dorćolu nema veze sa Nušićijadom.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar