Scena
27.05.2022. 15:05
Scena
09.06.2022. 22:15
Silvana Hadži-Đokić
Preporuka za čitanje
O čemu pripoveda jedna smokva...
Predstavljamo vam roman Elif Šafak: "Ostrvo nestalog drveća“.
Elif Šafak je nagrađivana književnica britansko-turskog porekla, rođena u Francuskoj. Objavila je 19 knjiga, 12 romana, prevedenih na 55 jezika, koji se nalaze na listama bestselera širom sveta. Šafakova je saradnica i potpredsednica Kraljevskog književnog društva, nosilac francuskog Ordena viteškog reda umetnosti i književnosti, a BBC ju je uvrstio među 100 najuticajnijih i najinspirativnijih žena. Godine 2017. medijska kuća "Politiko“ ubrojila ju je među dvanaestoro ljudi "koji ulivaju preko potrebni optimizam“.
Najpoznatiji romani su joj "10 minuta i 38 sekundi na ovom čudnom svetu“, "40 pravila ljubavi“, koji je proglašen za jedan od 100 romana koji su oblikovali svet po izboru BBC-ja.
Nakon objavljivanja romana "Istanbulsko kopile“ 2006. godine protiv Šafakove je vođen postupak pod zloglasnim članom 301 turskog krivičnog zakona. Šafak je prvi pisac u Turskoj koji je optužen zbog ideja iskazanih u romanu. Njen deveti roman "Čast“ prvi je emigrantski, radnjom smešten u London.
Kaže da svoja dela piše dva puta, prvi put na engleskom, drugi put na turskom.
Roman "Ostrvo nestalog drveća“ je priča o Afroditinom ostrvu – Kipru, o njegovoj mediteranskoj lepoti i kulturi, zemlji u kojoj su bogovi i ljudi živeli zajedno, a žene bile lepe poput njihove boginje-zaštitnice, ali i o savremenom Kipru, britanskoj koloniji, građanskom ratu između njegovih stanovnika, hrišćana i muslimana, Grka i Turaka, započetom 1974, o hiljadama mrtvih, podeli ostrva na severni i južni deo, koji odvaja zavađene, do juče miroljubive i dobronamerne ostrvljane. Između njih postavljena je demarkaciona linija, ničija zemlja u posedu samog Hada, gospodara smrti.
Vesti
23.05.2022. 08:10
"Nisu ni Tolstoj ni Dostojevski bombardovali Marijupolj"
Ljubavni par – Grk Kostas i Turkinja Defne odvojili su se u ratnom metežu. Kostas je emigrirao u Britaniju, a Defne ostala na Kipru. Ponovo se sreću nakon 2000 godine, kada Kostas dolazi na Kipar tražeći svoju jedinu ljubav, nakon što su se dveri pakla zatvorile kao ugašen vulkan, a Smrt prestala da kosi civile po ulicama. Međunarodne organizacije na čelu sa UN, rade na pronalaženju mrtvih.
Pripovedači u ovoj knjizi su izuzev ljudi i jedna smokva koja je emigrirala u Englesku, zajedno sa ponovo spojenim ljubavnicima.
Smokvina priča je priča o biodiverzitetu, eko-sistemu koju pored čoveka doživljavaju i biljke i životinje. Ona iz tople Nikozije, ali i direktno iz raja, dospeva u hladni, kišovit London, i opstaje daleko od doma i u surovoj klimi, samo zato što je voljena.
Drevno verovanje Kiprana je i da se ptice zimi pretvaraju u ribe i u proleće ribe izlaze iz vode kao Afrodita iz morske pene i ponovo postaju ptice.
Scena
27.04.2022. 08:10
Damir Karakaš: "Sa barikada ne vidite čoveka nego metu"
Ada, tinejdžerka, ćerka Kostasa i Defne, rođena u Londonu, od svoje tetke saznaje razliku između turske i grčke baklave, ali ne veruje da je to važno.
I kao što medved zna sedam pesama i sve su o medu, Šafak nam priča priču o ljubavi ne samo između mladog ljubavnog para i jedne smokve prema čoveku, već i njihovih jataka, Grka i Turčina koji su vodili čuvenu tavernu, a tajno bili homoseksualni par koje su ubili nacionalisti zbog seksualnog opredeljenja.
Način na koji je ispričala priču o nestalim ljubavnicima Jusufu i Jorgosu koji su počivali zajedno, ne zauvek, kako Bog zapoveda, već dok njihovi zemni ostaci ne budu predati porodicama koje će ih zauvek razdvojiti fascinantan je. Pripovedači su smokva, ptica, mravlja matica, Defne – arheolog, Kostasova jedina ljubav, dežurna forenzičarka i medonosna pčela.
Komentari
