OMILJENI PESNIK CRNJANSKOG: "Nikad ne pitaj za kim zvono zvoni"

Za Miloša Crnjanskog bio je jedan od najvećih pesnika svih vremena. Čuveni srpski pisac pomenuo ga je u gotovo svakom intervjuu. O njegovoj metafizičkoj poeziji, nastaloj u dramatičnom vremenu kada su se prelamali politička nestabilnost, verske rasprave, pisao je i Ernest Hemingvej.

Džon Don je bio engleski pisac i anglikanski sveštenik. Bio je sin imućnog londonskog trgovca gvožđem, rimokatolika, a po majci je vodio poreklo od Tomasa Mora.

Vera mu je onemogućovala više škole, zbog čega je prešao u protestantizam. Studirao je na dva univerziteta, a učestvovao je i kao dobrovoljac u Eseksovom ratnom pohodu (protiv Španaca) na Kadis i Azore. Uprkos visokom obrazovanju, Don je živeo kao siromah nekoliko godina, oslanjajući se na bogate prijatelje. Novac i nasledstvo trošio je na žene, knjige, putovanja.

Radio je i kao sekretar lorda Egertona, čuvara pečata. Zaljubio se u Anu Mor, Egertonovu rođaku, s kojom se venčao u tajnosti. S njom je imao dvanaestoro dece.

Stupio je u svešteničko zvanje 1615. godine, iako nije želeo da prima naređenja od anglikanske crkve. Ali je to činio, jer je Kralj Džejms I insistirao na tome. Bio je i poslanik u Parlamentu od 1601. do 1614. godine. Prvo je bio nastavnik teologije u jednoj londonskoj pravnoj školi, kraljev lični kapelan i doktor bogoslovije u Kembridžu, a potom je postavljen za kanonika crkve Sv. Pavla u Londonu 1921. godine. Tada se proslavio svojim strastvenim i poetičnim propovedima. Sačuvano je 160 propovedi.

Don je napisao i dve poduže teološko-polemičke rasprave protiv jezuita i katolika. To je bio njegov prilog antikatoličkoj kampanji posle Barutne zavere.

Njegovo delo se odlikuje emocionalnim i zvučnim intenzitetom i sposobnošću da iskombinuje paradoks vere, ljudske i božanske ljubavi i mogućnosti spasenja. On često koristi proširene metafore. Popularizovan je početkom 20 veka, a u svoje vreme njegova dela čitala su se u uskom krugu obožavalaca.

"Nijedan čovek nije ostrvo, samo po sebi celina;

svaki je čovek deo Kontinenta, deo Zemlje;

ako grudvu zemlje odnese more, Evrope je manje,

kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo Posed

tvojih prijatelja ili tvoj; smrt ma kog čoveka

smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen Čovečanstvom.

I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni: ono zvoni

za tobom."

"Molitve u teškim časovima"