Scena
31.12.2023. 08:05
Scena
27.03.2024. 15:00
Mihailo Paunović
“Lisan al’gaib“
Kako bi “Openhajmer“ prošao da je “Dina 2“ izašla ranije
Dodela Oskara je prošla, napokon možemo da se okrenemo novoj filmskoj godini i da počnemo sa beleženjem naslova koji bi potencijalno mogli da uđu u trku za sledeću dodelu.
Međutim, taman kad smo prestali da pričamo o “Openhajmeru“ i sa olakšanjem počeli da pratimo i iščekujemo nova ostvarenja, pojavila se “Dina 2“ i spisak je već na početku godine gotov.
Teško je već sada zamisliti film koji će ovom ostvarenju Denisa Vilneva parirati.
Pitanje je kako bi “Openhajmer“ prošao da je “Dina 2“ izašla ranije?
Iako nije svaki veliki naslov zaslužio veliku pažnju, pozitivna stvar je svakako što su bioskopske sale bile često pune. Međutim, dugo nismo doživeli da je teško naći kartu za projekciju nekog filma, kao što je to bio slučaj sa “Dinom 2“.
I taman kad se prašina slegla, ili bolje reći pesak, sale puni publika koja po drugi put gleda peščane dine, ostajući zagledana u platno i nakon projekcije. A ima i onih koji su tu treći put. Njih ćete prepoznati tako što na parkingu bioskopa uzvikuju “Lisan al’gaib“, samo ne Polu (Timoti Šalame), već veličini samog filma.
Kvalitet ovog ostvarenja nije u samoj strukturi filma, scenariju ili glumi, “Dina 2“ je film koji publika i kritičari zasluženo opisuju hvalospevima jer svim svojim segmentima čini jednu skladnu epsku celinu koja odiše pravom i pomalo zaboravljenom, kinematografskom magijom. Samim tim što se odvažio da ekranizuje jedno od najpoznatijih naučnofantastičnih ostvarenja iza koga stoji Frenk Herbert, koje je pritom imalo dva neuspešna pokušaja ekranizacije, Denis Vilnev pokazuje izuzetnu hrabrost, odlučnost i jasno definisanu ideju, što je verovatno i ključ ovog filma.
On je uspeo da svim raspoloživim alatima, uz tim najboljih stručnjaka iz sveta kinematografije, kreira jedan vizuelno očaravajući svet, autentičan i u svojoj veličini neuhvatljiv. Uprkos pompeznosti rediteljskih i estetskih postupaka, film o svetu peščanih dina govori o vrlo jednostavnoj tezi – odnosu čoveka sa prirodom i religijom.
Ta jednostavnost, upakovana u izmišljeni svet, čini da se, uprkos fantaziji koja je u pojedinim momentima krajnje uvrnuta, gledalac u potpunosti poistoveti sa pričom. Kao da posmatra dramatičnu priču o Zemlji, a ne o izmaštanim planetama i bićima. Snaga svakog naučnofantastičnog ostvarenja, u okviru kojeg ubrajamo i epsku fantastiku, jeste u tome koliko taj izmišljeni svet nosi univerzalnih istina iz naše realnosti.
I time “Dina 2“ pričom o planeti na kojoj je kap vode od neprocenjive vrednosti, gde se religija koristi poput oružja, staje rame uz rame ostvarenjima kao što je “Gospodar prstenova“ – neće vam se nužno svideti, ali morate pogledati jer je to filmska lektira. A kada neko poput Brendona Sandersona, jednog od najvećih živih pisaca fantastike, savetuje da pogledate film, onda to svakako treba da uradite, šta god o njemu mislili posle.
U drugom delu “Dine“, Vilnev se usredsređuje na sudbinu mladog heroja Pola Atreida, čiji se put nastavlja na planeti Arakis. Timoti Šalame očarava svojom interpretacijom razvoja lika Pola, ako računamo i prvi deo – od znatiželjnog i talentovanog mladića, koji pokazuje samo potencijal da bude veliki i bitan, do vođe koga poistovećuju sa Mesijom.
Svežinu i duhovite momente, koji priču na trenutke prizemljuju, u drugom delu nesumnjivo unosi Havijer Bardem u ulozi fremenskog vođe Stilgara. Pored mistične Zendaje i zanosnog Timotija, pažnju publike je najviše privukao Ostin Batler ulogom glavnog negativca, koji je estetski i glumački sjajan.
Film sigurno ne bi bio toliko očaravajuć da uz Vilneva nije stajao Greg Frejzer zaslužan za spektakularnu vizuelnu prezentaciju majstorskom igrom boje i svetla, dok veliki Hans Cimer svojom muzikom dodaje slojevitost i emotivnu dubinu svakoj sceni. Upravo ovaj trojac je uspešnom saradnjom stvorio pravu umetničku kreaciju koja nas vodi u svet, koji je Frenk Herbert stvorio pre više od pola veka.
Dizajn zvuka je nešto o čemu se najviše pričalo nakon prvog dela, tako je i sada. Upravo to je jedan od razloga zašto bi ovaj film trebalo da pogledate u bioskopu. Zvuk će vas, zajedno sa vizuelnim kvalitetima, uvući u dine Arakisa, i zadržaće vas tamo i nakon projekcije filma.
Uvrnutost sveta iz pera Frenka Herberta nastavcima postaje sve teže zamisliva na filmskom platnu pa tako reditelj Denis Vilnev najavljuje snimanje trilogije koja će se pamtiti, svestan da zalaženjem u dalji razvoj priče o “Dini“ ne bi mogao da opravda svoja visoka očekivanja.
Treći deo filma baviće se radnjom iz druge knjige serijala, čime će se zaokružiti priča o mesiji Polu Atreidu. Jasnim planom i svesnošću ograničenja u ekranizaciji književnog dela, Denis uliva nadu da ćemo uživati u trećem i poslednjem delu “Dine“. Ako mu to pođe za rukom, biće jedan od retkih koji je uspeo da stvori trilogiju u kojoj je svaki sledeći film bolji od prethodnog. Za sada je na pravom putu jer “Dina 2“ je film za koji ćete za neko vreme moći ponosno da kažete “Ja sam to gledao u bioskopu“.
Scena
11.03.2024. 08:48
Ko je sve dobio Oskara 2024. i zašto je crveni tepih bio pod opsadom policije
Komentari
