Počinje Bijenale u Veneciji:Nastup prištinskog umetnika izazvao burne reakcije

"Da živite u zanimljivim vremenima" naziv je centralne izložbe 58. Bijenala u Veneciji koji se zvanično otvara 11. maja.Najstarija međunarodna izložba vizuelne umetnosti okupiće više od 80 umetnika a kako navodi portal Seecult,umetnički direktor Ralf Rugof ocenjuje da izložbe pruža svojevrsni odgovor na brojna pitanja današnjice koja je opterećena krizama, previranjima, lažnim vestima i opštom nesigurnošcu. Umetnici se predstavljaju i u 90 nacionalnih paviljona, među kojima su ponovo i sve bivše jugoslovenske republike.

Andrea Merola/ANSA via AP

U zvaničnom programu Bijenala u Veneciji izložba Prištine vodi se kao paviljon Republike Kosovo, bez zvezdice ili bilo kakvih ograda, a upravo je nastup prištinskog umetnika Alban Muja projektom "Porodični album"izazvao brojne polemike, a mogle su se čuti i ocene da je Priština iskoristila Bijenale za političku manipulaciju, tako što je postavila tri velika video bima na kojima se emituju intervjui sa četvoro Albanaca koje su, kao decu tokom rata na Kosovu, fotografisali strani fotoreporteri.
Dvadeset godina kasnije Alban Muja je pronašao tu decu, sada odrasle ljude, koji u govore o tome kako su te fotografije uticale na njihove živote i sećaju se priča iz tog perioda.Autor je u katalogu izložbe objasnio da mu je cilj bio da pokaže kako se kolektivna trauma i bol prenose na nove generacije, šta je ostalo od te patnje i kako se to odražava na generacije koje su nasledile te priče ne iskusivši ih neposredno.

Andrea Merola/ANSA via AP

Srbiju na Bijenalu, u okviru 90 nacionalnih paviljona, predstavlja Đorđe Ozbolt projektom "Povratak gubitka memorije", a među umetnicima sa prostora bivše Jugoslavije su Danica Dakić iz Bosne i Hercegovine koja se predstavlja projektom "Zenica - trilogija", Igor Grubić iz Hrvatske projekat "Tragovi nestajanja (u tri čina)", Vesko Gagović iz Crne Gore projekat "Odiseja", Marko Peljhan iz Slovenije projekat "Here we go again…", a Severnu Makedoniju predstavlja Nada Prlja projektom "Subverzija u crvenom".

AP Photo/Antonio Calanni

Na centralnoj izložbi nema umetnika sa ovih prostora, ali zastupljeni su Andreas Lolis (1970) iz Albanije, koji živi i radi u Atini, te rumunska umetnica Andra Ursuta (1979), koja živi i radi u Njujorku. Nema ni umetnika iz Rusije, a među retkim autorima iz Istočne Evrope je Maria Loboda (1979) iz Poljske, koja živi i radi u Berlinu i Žana Kadirova (1981) iz Ukrajine.Posetioci će imati priliku da na centralnoj izložbi vide i dela i Kristijan Markli iz SAD, dobitnik Zlatnog lava na 54. Bijenalu "Iluminacije" (2011), Rozmari Trokel, koja je predstavljala Nemačku 1999. godine, te umetnica Hito Stejerl, takođe iz Nemačke. Uz poznate umetnike nešto mlade generacije (Jon Rafman, Neďl Beloufa, Avery Singer, Ed Atkins…), više od trećine učesnika centralne izložbe rođeno je 80-ih godina 20. veka ili kasnije.
D.A.