Vesti
21.12.2021. 07:05
Scena
08.07.2026. 17:16
Srećko Milovanović
Intervju-Miroslav Višnjić
"Posleratna zaseda sistemu koji nas je prećutao"
Miroslav Višnjić je poznati sportski radnik koji je vreme tokom NATO agresije proveo kao pripadnik Vojske Jugoslavije na Košarama. Ti tragični dani probudili su u Miroslavu književnika i sav taj pakao proživljen i preživljen na Prokletijama 1999. godine preneo je na stranice romana "Košare: Vukovi svetog kralja“ koji je objavio kao autorsko izdanje.
O romanu, danima rata i slave, ali i o onome što je nastalo posle Kumanovskog sporazuma i povlačenja Vojske Jugoslavije sa Kosmeta u intervjuu za "Ekspres“ govori književnik i ratnik sa Košara Miroslav Višnjić.
Kako je nastajao roman "Košare: Vukovi svetog kralja“?
"Ovo nije roman, ovo je preživela istina. Ovo su redovi koji skidaju maske sa lažnih heroja koji su cvileli po kancelarijama, dok su istinski sinovi ove zemlje držali graničnu liniju, sto na jednog. U ovoj knjizi reže i dišu oni kojima dugujemo sve, vitezovima koji su svojom krvlju zapečatili Rašu Košares i ostali na večnoj straži. Ovo je moja posleratna zaseda sistemu koji nas je prećutao. Napisana hajdučki, plaćena krvlju i zapečaćena prkosom.“
Kao neposredan učesnik bitke na Košarama, kako ste se osećali kada ste se u sećanjima vraćali na te tragične dane pišući ovaj roman?
"Bilo mi je teže nego kada sam krvario na Kosmetu. Morao sam sve iznova da doživim i da prenesem na papir, što nije bilo nimalo lako. Prošao sam iznova sve staze, ponovo gledao krv i smrt, i ponovo se opraštao sa svojom mrtvom braćom i njihovom istinom upisanom u kamenu i krvi Prokletija. Sve vreme dok sam pisao imao sam noćne more, ali ja tu nisam bitan, važno je to da sam uspeo da se odužim mojoj braći koja su umrla da bi Srbija mogla da živi.“
Da li ste danas u kontaktu sa preživelim drugovima sa Košara i da li su oni imali neke reakcije na roman?
"Jesam, u kontaktu sam sa mnogima, reakcije su fantastične i emotivne, ne samo kod njih, nego kod svakoga ko pročita roman. Svakodnevno dobijam više desetina poruka podrške od čitalaca koji mi kažu da se knjiga ne čita, već se preživljava.“
Mnogi Košare smatraju srpskim Termopilima. Kako Vi doživljavate Košare?
"Košare su mesto gde smo polomili zube našim dušmanima sa Zapada, islamskim fanaticima i domaćim konvertitima. Da ih nismo zaustavili, Srbija ne bi postojala. Došli su da nam uzmu sve, ali su se uverili da srpska zemlja nije samo plodna za hleb, već je i smrtonosna za srpske neprijatelje.“
Mnogi učesnici bitke na Košarama su povlačenje vojske sa Kosmeta nakon Kumanovskog sporazuma doživeli teže nego same ratne bitke. Kako Vi pamtite to vreme?
"Na dan izdaje Kosmeta od strane onih koji su to sve vreme planirali, poginuo je moj saborac iz jedinice, Ilić Radiša, koji je bio iz Kragujevca. On je bio sin jedinac i u trenutku pogibije imao je samo 19 godina. Taj dan pamtim po njegovoj smrti. On nije pao od gelera ili od metka, pao je jer je zemlja koju smo branili odlučila da ga zadrži za sebe. Možda zato što nije htela da ga pusti u onaj Bambilend koji ga nije bio dostojan.“
Postoji li, po Vašem mišljenju, rešenje za situaciju na Kosmetu, imaju li Srbi tamo budućnost?
"Naravno da postoji. Naši dušmani su samo zmaj od papira kojim nas izdajnici plaše, a mi smo to vrlo dobro videli iz onih jaruga. Doći će dan kada ćemo se vratiti i taj dan nije daleko, ima boga. Kosovo je srce i duša Srbije, i mi bez Kosova ne treba ni da postojimo kao narod. Opstanak Srba na Kosmetu može da obezbedi samo naša vojska uz pomoć Svetog kralja Stefana Dečanskog koji je suvereni vladar. Svi koji pročitaju moj roman shvatiće šta pod tim mislim. Ako je za utehu, većina Albanaca je otišla sa Kosmeta i oni znaju da nije njihovo, i da je pitanje dana kada će se u Dečanima razviti naša borbena zastava koju smo tamo ostavili 1999. godine!“
Da li su mlade generacije dovoljno upoznate sa onim što se dešavalo na Košarama, da li razgovarate sa mladima o tome?
"To je jedan od razloga zbog kojih sam i napisao ovaj roman. Po zanimanju sam sportski radnik i svakodnevno u svom MMA Klubu ’Vuk’ iz Inđije prenosim zavet na mlade generacije. Oni prvo što vide na vratima jeste logo kluba, na njemu se nalazi manastir Visoki Dečani ispred koga stražari srpski vojnik sa puškom i Vukom. A ta šumska zver jeste totemska životinja Srba i simbol neustrašivosti i slobode koju priželjkujemo za naš narod na Kosovu i Metohiji.“
Danas smo svedoci da se veštačka inteligencija razvija nezamislivom brzinom. Ipak, da li AI može da predoči na primer ono što se dešavalo na Košarama kao što to može neko ko je tamo bio i sve to doživeo?
"Ono sto čujem od mojih čitalaca jeste da kada čitaju knjigu vide slike. Oni snažno osećaju moje reči koje reže i kidaju dušu, one su krik protiv nepravde koji nijedna veštačka inteligencija ne može da dočara.“
Imate li u planu još neki roman posvećen Košarama ili nekoj drugoj temi iz naše novije istorije?
"Želeo bih da napišem roman o mom starešini. On nas je predvodio u svim borbama na Košarama, a u knjizi je poznatiji kao zastavnik Ivanov. Za vaše čitaoce ću prvi put da otkrijem njegovo pravo ime, on se zapravo zove Slobodan Ivanić. U pitanju je iskusan pripadnik stare garde kontraobaveštajne službe, koji je prošao mnogo toga i mislim da bi roman o njemu izazvao veliku pažnju čitalaca. Voleo bih da pišem samo o stvarima koje su se zaista desile. Samo reči koje su preživele vatru istine vrede papira na kome su ispisane, sve ostalo je samo tišina prerušena u mastilo.“
Komentari
