Poznati učesnici Beogradskog proleća

Tim povodom je danas održana konferencija za novinare u mts Dvorani, gde su i saopštena imena ušesnika festivala, a gost iznenađenja bio je Boris Bizetić koji se pojavio na pres konfrenciji, iznenadivši prisutne, a upravo će on biti jedan od onih koji će zapevati 24. aprila u mts Dvorani.

Tako će na ovogodišnjem izdanju Beogradskog proleća pevati: LEO MARTIN, LADO LESKOVAR,  NADA PAVLOVIĆ, BORIS BIZETIĆ, MAJA ODŽAKLIJEVSKA,  DRAGAN MIJALKOVSKI, RADMILA KARAKLAJIĆ, ŽARKO DANČUO, a  velikanima će podršku pružiti mlade snage: Dušan Svilar, Princ od Vranje, Milan Bujaković, Nataša Mihajlović, Zejna, Ana Peten. To je najavila umetnička direktorka festivala Maja Rakovic koja je poseban pozdrav uputila gostu Borisu Bizetiću i prvog ga najavila među onima koji će nastupiti prestižne festivalske večeri i dodala:

"I još jednu stvar želim da vam otkrijem – da će tom prilikom svi naši dragi - veterani, ljudi koji su nosili Beogradsko proleće, dobiti veliku nagradu, najveću nagradu Beogradskog proleća, a to je ona nagrada koja nekada, kao što ja uvek volim da pričam, u sebi nosi deo istorije, ta nagrada koja ima deo krova bivšeg Doma sindikata, bakarnog krova, i koja je zapravo jedno pravo umetničko delo. I to je nešto zaista što treba da nose upravo ti ljudi koji su izneli sav taj teret, ako tako smem da kažem.Te večeri, 24. aprila, gde ćemo svi biti zajedno, nastupiće i Mladen Lukić koji će pevati pesmu "Beograde, ti i ja", Dragan Mijalkovski koji će pevati pesmu "Idi dušo moja", Maja Odžaklijevska koja će pevati pesmu Sanje Ilića "Sanjam te danima", Nada Pavlović koja će otpevati pesmu "Ne plači", Leo Martin koga dugo nismo videli – Dušan Svila će otpevati njegovu pesmu "Ja te volim", pevaće Radmila Karaklajić pesmu "Ako ne budeš nema" i  Žarko Dančuo čiju će pesmu "Mađarice" otpevati Princ. Dakle, mi smo zamislili da to bude jedno zaista veče u kome ćemo se setiti tih velikih pobeda, tih velikih pesama, setićemo se one atmosfere koju sam ja nekada imala prilike da vidim ispred Doma sindikata, a sada možda MTS-a, kada ljudi čekaju onog ko je najviše osvojio i za k

oga su glasali. I to su bili zaista neki posebni dani kada su festivali bili mesto okupljanja najlepše muzike", zaključila je umetnička direktorka festivala.

Istovremeno je predstavljena i monografija posvećena jubilarnim 65 godina festivala „April u Beogradu“, autora Branislava Klansčeka, predsednika Organizacionog odbora festivala: 

"Monografija nosi naziv „April u Beogradu“. Mi smo u aprilu i u Beogradu, i siguran sam da svi znate da je to jedna pesma Kornelija Kovača iz ‘75. godine sa kojom je tada pobedio Zdravko Čolić na „Beogradskom proleću“. Ovo pisanje traje dugo, jedno dve godine je trajao taj proces prikupljanja materijala... Znači, knjiga je nastala tako što je prikupljanje i iščitavanje svih novinskih članaka iz tog perioda, od ‘61. kada je „Beogradsko proleće“ osnovano, pa do današnjih dana, pre svega iz „Politike“, „Borbe“, pa „Radio TV Revije“, nešto kasnije „TV Novosti“ itd. I tako je skupljen materijal i  nastala je i ova knjiga. Na prvi pogled ova knjiga možda i izgleda kao istorija jednog festivala, međutim, nemoguće je govoriti o ovoj monografiji bez jednog šireg društvenog i kulturnog konteksta. Možemo slobodno reći da je to i na neki način istorija i samog grada Beograda. Jer ako se podsetimo samo, ja ću vas podsetiti, pesma „Beograde, Beograde“ koju siguran sam svi znate, Đorđe Marjanović je otpevao upravo ‘63. godine ovde na „Beogradskom proleću“. Znači to je na neki način i istorija jednog grada, i istorija ove dvorane, jer u ovoj dvorani je prvi put ‘61. godine i održano „Beogradsko proleće“. To je istorija, možemo slobodno reći, i uopšte jedne države u kojoj smo tada živeli i istorija festivala, jer festivali su tada bili jedini način da se promoviše, da se predstavi neka pesma. Nije bilo društvenih mreža, zapravo možemo reći da su festivali tada bili društvene mreže. I postojao je taj neki rivalitet između festivala, između  „Zagrebfesta“, „Opatije“, „Beogradskog proleća“, nešto kasnije i „Vaš šlager sezone“ u Sarajevu, koji je osnovan par godina posle „Beogradskog proleća“, istakao je Klansček.

Podsećanja radi, sve prijavljene kompozicije biće sačuvane i ućiće u selekciju odabira kompozicija za narednu godinu održavanja Beogradskog proleća.