Čuvari tradicije

Koliko je teško privući mlade da IGRAJU FOLKLOR i kako KUD "KOLAN" traje već deceniju

Mnogi su rekli kako je ključ uspeha da radite ono što volite. A iskustvo Predraga Najdenova to upravo i potvrđuje.

Jer, zahvaljujući pre svega ljubavi prema folkloru, njegovo Kulturno-umetničko društvo "Kolan“ danas slavi jubilej – 10 godina postojanja.

U vremenu kada mnoge stvari brzo nastanu, ali i brzo nestanu, 10. rođendan jednog KUD-a predstavlja, reklo bi se, pravi kuriozitet. Jubilej je, kako i dolikuje, obeležen velikim koncertom u Dečjem kulturnom centru u Beogradu, uz učešće svih dvestotinak članova KUD-a.

Predrag je svoje prve folklorne korake naučio pre 40 godina u nekadašnjem KUD-u "Vuk Karadžić – IPM“ koji je negovao srpsku folklornu tradiciju i kulturu u prostorijama Industrije precizne mehanike na Konjarniku. Fabrika je, kao i mnoge, postala žrtva tranzicije, a sa njom i KUD. To, međutim, nije pokolebalo Predraga i 2014. godine u Kotežu formira KUD "Kolan“.

"U današnje vreme malo je mlađih ljudi koji se bave negovanjem tradicije i starih običaja. Svi se sve više okrećemo modernim tehnologijama, urbanizmu i zanemarujemo ono što su naši preci stvarali, između ostalog narodne nošnje, instrumente, igre. Gledajući mnogobrojnu dečicu u svom kraju koja osim odlaska u vrtić ili školu nisu imala drugih aktivnosti, supruga me je podstakla, znajući kolika je moja ljubav prema folklornim igrama i očuvanju tradicije, da oformim folklornu sekciju u kraju u kom živimo. U februaru 2014. godine krenuo sam od nule, imao sam ideju, želju i ljubav, a onda je krenula i potraga za adekvatnim prostorom u kom će deca boraviti, učiti, družiti se.

Na samom početku, svega desetoro dece je svoje prve korake naučilo u KUD-u ’Kolan’, a vrlo brzo, videvši njih, i njihovi drugari su odlučili da se oprobaju u narodnim igrama. I mnogi od njih igraju i danas. Naše folklorno društvo funkcioniše kao porodica, koja je svake godine sve brojnija, te u ovom trenutku broji blizu 200 članova, raspoređenih u pet folklornih sekcija svih uzrasta – od najmlađih uzrasta četiri godine, do najstarijih veterana-rekreativaca, među kojima su i oni koji nikada nisu igrali folklor“, priča za „Ekspres“ Predrag Najdenov, umetnički rukovodilac i koreograf ansambla.

A kada je u pitanju tajna uspeha KUD-a "Kolan“, u vreme kada mnogi ne uspevaju da "sastave“ ni nekoliko godina u poslovanju, Predrag Najdenov objašnjava da KUD "Kolan“ ima sreću da sarađuje sa mnogobrojnim institucijama u zemlji i inostranstvu iz oblasti kulture, umetnosti i obrazovanja, koje pomažu u očuvanju narodne tradicije i kulturne baštine.

"Ali najveća tajna krije se u iskrenoj ljubavi prema folkloru, maksimalnoj posvećenosti i vrednom radu svih članova KUD-a, ljubavi koju prenosimo jedni na druge, snazi kolektiva. Naša deca uče da budu složna, uče se prijateljstvu i zajedništvu, da jedni drugima pomažu kada god je prilika za to, prevashodno na nastupima gde se svi međusobno oblače, pletu kike, razmenjuju šminku, opanke, jeleke, vezuju pojaseve, marame. Želimo da značaj i lepotu naše tradicije predstavimo svima, i Kotežu, i celom gradu, i Srbiji, i svetu, a najvažnija je posvećenost članova, vežba, igra, nastupi i putovanja“, priča Predrag.

Uspeh koji predstavlja decenija trajanja KUD-a "Kolan“ je, moglo bi se reći, još veći ako se uzmu u obzir današnji trendovi i ono što se, pre svega mladima, kroz medije forsira kao mejnstrim.

Predrag priznaje i da su mu rad sa decom i bavljenje folklorom ulepšali život, kao i da KUD "Kolan“ ima tu sreću da svi njegovi polaznici potiču iz porodica koje neguju tradiciju.

"Uspeh je svakako veći kada se sva ta deca zadrže kod nas godinama, rastu sa nama i svi se divno druže. Kada vidite njihove osmehe, njihovu sreću kada dođu na probu, raspoloženost za igru i iskreno uživanje, želju da pomognu jedni drugima, objasne korake, žrtvuju svoje vreme, kada sve odiše nekom divnom energijom, srce vam bude puno i znate da ste zaista i uspeli. Folklor razvija dobru koordinaciju pokreta, a igra u kolu, držanje za ruke, pomaže detetu da lako preskoči barijere u direktnom kontaktu sa društvom, učiteljima, nastavnicima, dok im javni nastupi pomažu da prebrode strah od njih. Ne mogu reći da je lako približiti tradiciju naših predaka mlađim generacijama, usaditi im seme ljubavi prema narodnim igrama, ali jednom kada im usadite to seme, ono samo raste i postaje deo njih. Dosta je prepreka na koje nailazimo, ali uz ljubav, upornost i ambicioznost sve se može“, optimističan je Predrag.

Na pitanje koliko je teško privući mlade u KUD, sagovornik "Ekspresa“ odgovara da nije bilo lako jer se u današnje vreme, naročito u urbanim sredinama, deca ne susreću svakodnevno sa narodnom igrom, pesmom, nošnjama, te je neophodno uložiti dodatni napor kako bi se deci objasnile specifičnosti narodnog života i ko smo mi kao narod, šta je naša tradicija i kako možemo da je sačuvamo i "prenesemo s kolena na koleno“.

"Mlade ne treba pritiskati da se bave folklorom kako bi on postao njihov način života, već pokušati na osnovu sopstvenog primera da im pokažemo sve vrednosti bavljenja folklorom, a naročito da smo mi ambasadori naše zemlje i kulture. Deca najčešće dolaze zbog svojih drugara ili sestara i braće, ali i na inicijativu svojih roditelja (koji su se najčešće u svojoj mladosti bavili folklorom i znaju koliko pozitivnih strana nosi ta aktivnost) i nastavnika. Rad sa svakom generacijom se razlikuje te pokušavam da se prilagodim profilu samog ansambla uz adekvatno osmišljene probe i očinske razgovore.

Spremnost na razgovor često igra presudnu ulogu u konačnom rezultatu i oceni zajedničkog rada, a najvažnije je da sarađujemo kao jedan tim i da pomažemo jedni drugima. Nije dovoljno samo da im pokazujem korake koje oni ponavljaju, već im treba objasniti poreklo svake igre, simboliku, običaje, iz kojih delova naše zemlje dolaze nošnje, zašto u nekim igrama više dižemo noge, a u nekim se igra nisko (kao u npr. igrama iz ravničarske Vojvodine). Baveći se folklorom, članovi ansambla dosta putuju i usvajaju znanja iz drugih sredina i zemalja što se tiče tradicije i običaja. Svaka sredina ima nešto svoje jedinstveno te se to izražava kroz igru i nošnju.

Deca su svesna da su nastupi na koncertima i festivalima velika čast i radost, i da tako predstavljaju ne samo svoj KUD, već i svoju zemlju, ali ono što je za njih neprocenjivo jeste druženje jer oni govore ’folklornim’ jezikom. Svaki nastup za njih predstavlja novo iskustvo jer doživljaj koreografije i publike je svaki put drugačiji, a najvažnija je podrška publike i veliki aplauz. Tom prilikom dete dobija i poklanja gomilu osmeha te njegovo detinjstvo krasi jedna divna igra. I mislim da ne postoji niko koga ne prožme neki osećaj zajedništva kada se svi uhvatimo za ruke u kolu i zajedno zaigramo. To je ta snaga i čistota koja pokreće“, priča Predrag Najdenov.

Moderni svet donosi izazove koji, kako primećuje Najdenov, mogu da naruše naše dragoceno nasleđe – bogatu srpsku kulturnu baštinu.

"Da bismo opstali kao društvo i država, moramo negovati tradiciju i običaje. Mnogobrojna kulturno-umetnička društva širom Srbije suočavaju se sa izazovom da očuvaju tradicionalne vrednosti prilagođavajući se modernom dobu. KUD-ovi pokušavaju da podignu svest zajednice o važnosti očuvanja tradicije i kulturnog nasleđa kroz organizaciju različitih događaja kao što su smotre, festivali, predavanja, izložbe, ali je presudna i saradnja sa školama i lokalnim institucijama.

Folklor traži mnogo odricanja, posvećivanje mnogo vremena probama, putovanjima, pripremama za nastupe, smotre, gostovanja, jer da bi sve to opstalo, mladi članovi KUD-a treba aktivno da učestvuju u izvođenju tradicionalnih igara i pesama, prenoseći ih mlađim generacijama svojim entuzijazmom. Upoznavanje sa kulturama i tradicijama različitih nacija, ali i druženja i putovanja najveće su prednosti bavljenja folklorom. U našem KUD-u, naročito na putovanjima, dosta se priča o podnebljima sa kojih potiču koreografije, opisuju se nošnje i simbolika svake igre te se deca od malih nogu uče tradiciji i srpskoj kulturi. Povezujući korake, boje i ljude, prikazujemo lepotu vremena koja je za nama. Ali, ono što je najvažnije – folklor nije tu samo da čuva tradiciju, već i da spaja ljude“, priča Predrag.

Nesumnjivo je, međutim, da folklor i KUD-ovi imaju još jednu ulogu – a to je da se deci pruži neka alternativa u odnosu na "ulicu“ ili sveprisutne mobilne uređaje od kojih su mnogi već zavisni.

"Apsolutno se slažem! Muzika, pesma i igra omogućavaju da se dete prvenstveno razvija u jednoj zdravoj i veseloj sredini. Telo deteta se lepo razvija jer igranjem narodnih igara kroz različit spektar koreografija, kombinovanje sa narodnom nošnjom i kratkim intervalima u njenom oblačenju, koristi se svaki mišić, razvijaju se i slabiji ekstremiteti. Deca koja se bave folklorom su društvenija i slobodnija jer česti javni nastupi im omogućavaju da se oslobode treme, a u permanentnoj su interakciji sa većom grupom različite dece. Igra je ujedno i sredstvo za formiranje ličnosti i razvijanje karakternih osobina, a naročito utiče na snalažljivost, brzinu, smelost, istrajnost, upornost i izdržljivost.

Veliki je uticaj na socijalni razvoj dece, ali i na razvoj motoričkih i psihofizičkih sposobnosti, na razvoj muskulature, pravilnog držanja tela, koordinaciju pokreta, ritmičko izražavanje kroz muziku, kao i na razvoj sluha. Deca kroz igru i druženja uživo (a ne virtuelna) izbacuju negativnu energiju, sve ono što ih opterećuje, loše emocije, i nakon svake probe ona su iskreno srećna. Svi pomažu jedni drugima te na taj način razvijaju i empatiju i kolektivni duh jer su svesni da su deo jedne velike porodice. Ta deca uživaju u druženju, bezbrižnosti, smeju se, stiču nova poznanstva i sa radošću dolaze na probe jer osećaju zadovoljstvo u zajedničkom radu i nastupima. Vraćamo ih tradiciji na jedan divan način, na način koji oni i ne osete, kroz igru, pesmu, druženje“, objašnjava Najdenov.

View this post on Instagram

A post shared by KУД " KOΛAН " (@kud_kolan)

Bilo je, naravno, trenutaka i kada nije išlo sve po planu, priznaje Najdenov, jer, kako kaže, "želite da učinite najviše što možete za tu decu, ali shvatate da ne uspevate da im pružite sve ono što neki drugi, veći KUD-ovi u gradu mogu“.

"Želite da im sašijete kostime, da im obezbedite učešće na koncertima i raznim smotrama, da ih odvedete van granica Srbije, da im obezbedite adekvatnu salu za vežbanje, ali ne uspevate. A onda, jednom prilikom neko mi je citirao deo iz svetog Jevanđelja po Mateju: ’Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se. Jer svaki koji ište, prima; i koji traži ‒ nalazi; i koji kuca, otvoriće mu se.’ I to mi je dalo snagu da ne odustajem, već da se izborim sa svim preprekama i uz veliku upornost, trud i ljubav znao sam da će sve doći na svoje mesto. I tako je i bilo.

U prethodnoj deceniji predstavili smo se sa više od 100 nastupa na domaćoj i međunarodnoj sceni, gde je Kulturno-umetničko društvo ’Kolan’ nastupalo na mnogobrojnim festivalima i turističkim manifestacijama. A uz veliku pomoć baka dece iz KUD-a, uspeli smo i da sašijemo različite kostime jer nastojimo da obogatimo naš fundus kostima i barem jednom godišnje izradimo celu seriju kostima za izvođački ansambl. Veoma sam ponosan na svu decu iz KUD-a i vredan rad sa njima jer ona su ukras i stub našeg ansambla, srž našeg postojanja, naša radost i podstrek neprekidnog rasta.

Deca su boje naše budućnosti, ona su ljubav u pokretu, a kroz igru, pesmu i divna druženja rastemo zajedno. Moja misija je ostvarena, a kraj u kom živim, moj Kotež i leva obala Dunava, još dugo, dugo će čuvati i negovati one prave vrednosti jer sve ono što radimo sada ostaviće trag u budućem vremenu novim, mlađim generacijama. Želim da ponos generacija večno traje“, kaže Najdenov.

Balerina u Srbiji - mnogo muke za malo publike