SF film koji, za promenu, ne nervira naučnike

Jedanaest godina kasnije Godard je napisao scenario za "Projekat Očajnički pokušaj“, takođe zasnovan na Virovom bestseleru, a režiju potpisuju Fil Lord i Kristofer Miler.

Lord i Miler su vešti u kombinovanju komedije i akcije i pronalaze pravu ravnotežu između njih. Zajedno sa Godarom i Rajanom Goslingom, koji igra glavnu ulogu, čine dobar tim za ovaj konkretan projekat. Kada je u pitanju prenošenje suštine Virove knjige na ekran, ispunili su zadatak.

"Projekat Očajnički pokušaj“ počinje sa Rajlandom, samim u svemirskom brodu, koji pati od amnezije nakon što je proveo mnogo vremena u medicinski indukovanoj komi. Postepeno, kroz niz flešbekova, vraća mu se sećanje na to zbog čega se nalazi u svemiru ‒ Sunce je zaraženo mikroskopskim oblicima života koji su nazvani "astrofag“, organizmima koji troše toliko sunčeve energije da ono slabi i polako tamni, što će izazvati katastrofalne posledice na Zemlji. Posmatranjem obližnjih zvezda utvrđeno je da je Tau Ceti jedina u ljudskom dometu koja nije zaražena. Stoga je Rajland, jedan od vodećih naučnika koji istražuju astrofag, poslat u očajničku misiju da istraži šta čini Tau Ceti drugačijom od drugih zvezda.

Filmske adaptacije popularnih romana uvek su pod lupom fanova, a ovog puta se najviše mogao čuti komentar: "Bolje bi im bilo da ne zeznu lik Rokija“.

Roki, jedan od najpopularnijih likova koji su izašli iz mašte Endija Vira, jeste vanzemaljac od kamena i bez lica, koji će pomoći naučniku sa Zemlje da spreči katastrofu. I ne, to nije nikakav spojler jer Rokija upoznajemo već u trejleru za film.

Mnogim čitaocima knjige se nije dopalo što se u dvominutnom trejleru otkriva ne samo da postoji inteligentan život u svemiru, već i kako vanzemaljska vrsta izgleda, jer to sve saznajemo tek u drugoj polovini romana. Međutim, Vir koji je bio veoma uključen u produkciju, branio je ovu odluku u intervjuu za časopis "Poligon“ jer je bila "neophodna za uspešnu promociju filma“.

Zbog toga "Projekat Očajnički pokušaj“ nije prvenstveno film sa obrtom, već je inteligentan triler u kom naučnik pokušava da primeni sve što zna o astrofizici, biologiji, termodinamici i mnogim drugim oblastima, na niz veoma hitnih, eskalirajućih problema. Njegovo poznavanje nauke će spasti Zemlju, ali, kako se ispostavilo, i druge svetove.

Film svodi opsežna naučna objašnjenja iz knjige na nekoliko fragmenata i opšti osećaj da je protagonista izuzetno pametan. To ostavlja više prostora za emocionalnu komponentu filma, koja se fokusira na Rajlandovu neočekivanu mešavinu humora, kompleksa niže vrednosti, ranjivosti i iskrenosti.

Prema rečima Taše Robinson iz časopisa "Poligon“: "Kao neko ko se očigledno bori da uspostavi ili održi odnose sa drugim ljudima, on je neočekivani svemirski heroj, ali kada upozna Rokija, astronauta sa druge planete, Rajland pronalazi nešto od onoga što mu je nedostajalo na Zemlji. Kreiranje lika Rokija je možda i najteži zadatak koji su autori filma imali. Bilo je potrebno da gotovo bezličnoj figuri dodaju ličnost i prepoznatljivost. Roki mora biti misteriozna sila, hrabar astronaut, lek za Rajlandovu usamljenost, pionir među svojom vrstom i izvor humora. Izgradnja emocionalnog jezgra celog filma oko kamena koji hoda i govori blago lošim engleskim jezikom, definitivno je bila rizična, ali i uspešna.“

Kritike filma su, zasad, pomešane. Oven Gliberman piše za "Varajati“: "Postoje klišei kojima se kritičari vraćaju… Jedan od njih je ’film koji nam je potreban baš sada’. To je fraza toliko jeziva da se stidim što sam je ikada upotrebio. Razlog zašto ovo pominjem jeste taj što je ’Projekat Očajnički pokušaj’ kosmička avantura koja deluje dijagramski, ako ne i programirano, da bude ’film koji nam je potreban baš sada’. Verovatno će biti hit, ali film koji nam je potreban baš sada ‒ ili, zapravo, bilo kada ‒ jeste onaj čija se drama proteže dalje od njegove sposobnosti da nas iznervira... Zato mi oprostite ako kažem da nije baš dobar film.“

Robert Denijels, pišući za sajt "Rodžer Iber“, takođe navodi bitne zamerke. "Lord i Miler veruju da su napravili transcendentan, vizuelno zadivljujući film. Oni se nadaju da mi delimo to uverenje. I delili bismo ga, kada bi nam dali prostora za to. Svaka scena u svemiru – poput trenutka kada Grejs i Roki stižu na svoje odredište – prikazana je sa preteranom senzibilnošću. Lord i Miler uranjaju nas u mlazeve zelene pare, dok muzika Danijela Pembertona dostiže prodorne nivoe. U tim trenucima, rediteljski par govori: ’Vidite! Pogledajte šta smo stvorili’, kao da pokušavaju da vizuelno dokažu da se njihov film može porediti sa mnogim naučnofantastičnim klasicima na koje se pozivaju, od ’2001: Odiseja u svemiru’ do ’Međuzvezdani’… Lord i Miler nisu promenili kraj filma u odnosu na knjigu, ali deo procesa adaptacije je odlučivanje koje komponente zadržati, izostaviti ili transformisati, kao i šta može da se prenese na ekran. Vrsta završetka knjige gde se ispunjavaju želje i daju objašnjenja može zadržati magiju upravo zato što nije reč o filmu. Zvuk i pokret u filmu mogu učiniti lažne završetke očiglednijim, neprirodno vuku publiku iz jedne emocije u drugu i uzrokuju da svaki potencijalni završetak služi samo očiglednoj, jedinstvenoj svrsi. Magija je izgubljena.“

S druge strane, "Projekat Očajnički pokušaj“ je šarmantan svemirski triler koji, za promenu, nije iznervirao prave naučnike. Zasluge za to idu Endiju Viru koji je temeljno istražio temu da bi svi zakoni fizike, matematičke formule i dizajn svemirske letelice, između ostalog, bili što tačniji. Niko nije očekivao ništa manje jer se Vir smatra jednim od najboljih savremenih pisaca naučne fantastike. Roman "Projekat Očajnički pokušaj“ osvojio je nagradu sajta Goodreads, našao se na listi bestselera "Njujork tajmsa“ i bio u finalu za nagradu "Hugo“ 2022. godine.