Preživljavanje ispod radara

Marija Stepanova, rođena u Moskvi, 1972. godine. Autorka je desetak zbirki poezije i tri knjige eseja za koje je dobila brojne ruske i međunarodne književne nagrade.

Njen roman "Sećanju na sećanje" dobio je najznačajniju rusku književnu nagradu "Boljšaja knjiga" i bio je u užem izboru za Bukerovu nagradu 2021. godine.

Stepanova je pokrenula i uređivala nezavisni kulturni portal "OpenSpace", koji je zatvoren zbog pritisaka na nezavisne medije u Rusiji. Potom je pokrenula sajt "Colta" sa kulturnim, društvenim i političkim temama, koji je prestao sa radom zbog stroge cenzure posle invazije na Ukrajinu. Glasna je kritičarka režima predsednika Rusije Vladimira Putina. 

Iz romanesknog prvenca Marije Stepanove saznaćemo kako je jedna jevrejska porodica preživela ispod radara Oktobarsku revoluciju, Staljina, carsku Rusiju, progone i pogrome, XIX i XX vek, velike bitke Drugog svetskog rata, barikade i atentate, rušenje Berlinskog zida, divlji Istok, tavoreći uvek u dubokoj pozadini – bezbednoj, između severa i juga, Sibira i Odese, u Petrogradu i Moskvi, Hersonu, Parizu, izbegavajući streljanja, geta i logore za Jevreje, Holokaust, gulage, disidentsku sudbinu, tajnu policiju i zalutali metak slavne bitke?

Ovo su romani koji su ušli u uži izbor za NIN-ovu nagradu

13 naslova

13 naslova

Scena 11.01.2023. 15:50

Ovo su romani koji su ušli u uži izbor za NIN-ovu nagradu

Tako što nije upadala u oči, mada je predstavljala porodicu obrazovanih lekara, inženjera, intelektualaca. Jer, da bi preživeli ispod radara, morali su imati ugledno zanimanje i prestižnu diplomu, bili žene ili muškarci. Nisu mogli studirati književnost, recimo. 

Predaka Marije Stepanove nema u istorijskim dokumentima, mada se po nekima od njih zovu ulice u zaboravljenim gradićima. Oni nisu učestvovali ni u jednoj istorijskoj drami sa tragičnim krajem i na strani pobednika. Doduše, jedan član porodice gine u pozadini bitke za Lenjingrad, kao izuzetak od pravila, i to ne u jurišu, prvim redovima bitke, nego na njenom obodu koji se nijednog radoznalog hroničara ne tiče.

Stepanova ne piše istorijski roman, memoare ili autofikciju. Konstatuje da su njeni junaci-antijunaci preživeli sve kobi vremena a da nikom u oči nisu upali, niti nekom zapali na nišan.

Iako porodica poseduje fotografiju koju lakonski zove "baba na barikadama", gde je prababa Marije Stepanove, Sara Ginsburg, kovala rusku revoluciju i proletersko bratstvo, raspravljajući teme sa boljševicima i eserima, od 1905. do 1915, to je bilo privremeno i trajalo je dok nije sklopila brak sa Mihailom Fridmanom i rodila babu Stepanove, Olgu, Ljolju, Fridman.

Da bi napisala roman o svojoj porodici, autorka poseže ne samo za raspravama o prirodi pamćenja i sećanja, indirektno između Cvetajeve i Mandeljštama, ali i za brojnim putovanjima, in situ, širom i popreko Rusije, Evrope, od Beča do Pariza, u Jad Vašem u Jerusalimu i Muzej Holokausta u Vašingtonu, za šta su joj bile potrebne godine i decenije.

Veliki povratak Aleksandra Solženjicina

Popularno u knjižarama

Popularno u knjižarama

Scena 11.01.2023. 23:45

Veliki povratak Aleksandra Solženjicina

Njeno istraživanje osuđeno je da bude efemerno jer članovi njene porodice nisu zapisani kao akteri burne istorije. Nema ih u spiskovima za odstrel, internaciju ili pogrom, u delima i zlodelima, niti u mitologijama pobednika. 

Stepanova poseže za usmenim predanjem, porodičnim legendama, sećanjima, uz razglednice, fotografije, dnevnike, lične predmete koji se nisu mogli uliti u grobove predaka i ničemu nisu služili, osim samima sebi, poput mačke koja čami u toplom zapećku.

Šoljice za čaj, raspareni tanjiri, izgubljene ketube, sećanja u sećanju lete razuđenom orbitom ove knjige kao Jupiterovi ili Marsovi sateliti, pravo do čitaočevog srca, koje nepogrešivo prepoznaje pravu priču.