Danas je svetski dan knjige: A ovo su romani koje treba pročitati za života

Tajni dnevnik Adrijana Mola (13 i 3/4), Sju Taunzend

Pročitajte ovaj roman kada vam je dosta svega. Verovatno ćete plakati od smeha, dok ga budete čitali. Niko nije tako sjajno predstavio zabludu odrastanja i seksualnu frustraciju adolescenata kao Sju Taunzend. Iza veličanstvene poezije, postoji i oštra satira Tačerovske Britanije.

Čarli i fabrika čokolade, Roald Dal 

Hari Poter možda jeste popularniji, ali Vili Vonka je svakako čudniji. Od siromaštva Čarli Baketa i njegove porodice, do razmažene, pohlepne, bezobrazne dece koja se pridruže Čarliju na njegovom putovanju u fantazmagoričnu fabriku slatkiša Villija Vonke, nema ništa veštački zaslađeno u upečatljivim Dalovim fantazijama.

Sve se raspada, Činua Ačebe

U ovom romanu, Ačebe istražuje šta se dešava sa nigerijskim selom kada stignu evropski misionari. Glavni lik, ratnik poput Okonkvoa, otelotvorenje je tradicionalnih vrednosti koje su na kraju osuđene na propast. U vreme kad se Ahebe rodio 1930. godine, njegovo selo su decenijama naseljavali misionari.

1984, Džordž Orvel

Ovo distopijsko delo toliko je proročko da je već postalo kliše. Zaboravite na Velikog Brata i druge rijalitije: ova fikcija nimalo nije izgubila na originalnosti. Orvel se interesovao za mehaniku totalitarizma, zamišljajući društvo koje je paranoični nadzor Sovjeta odvelo do zastrašujućih zaključaka. Naš junak, Vinston, pokušava da se odupre sivom svetu u kojem ekran posmatra svaki vaš potez, ali hrabrost je na kraju uzaludna kada vam država uđe u um.

Rebeka, Dafne di Morije

Druga gospođa De Vinter bila je družbenica bogate stare gospođe kada je na jednom od njihovih putovanja, u Monte Karlu, upoznala Maksima de Vintera. Gospodin besprekornih manira i melanholične naravi veoma brzo dobija njenu naklonost i potpuno neočekivano je prosi.

Po dolasku u Menderlej, nova gospođa De Vinter otkriće sasvim drugačiju narav svog muža. I ne samo to. Ona ne pripada njegovom svetu. Ona ne može ni po čemu da se meri sa Rebekom, prvom Maksimovom suprugom. Na to će je svakodnevno podsećati naročito kućepaziteljka gospođa Danvers. Ali ko je bila Rebeka? Njeno zlokobno prisustvo primećuje se u Menderleju i nakon njene smrti. Šta se dogodilo divnoj Rebeki?

Velika očekivanja, Čarls Dikens

U zabačenoj oblasti Engleske, u močvarnom Kentu, živi siromašni dečak Pip, nesiguran čak i u svoje poreklo i ime, osuđen na puko preživljavanje i patnju u kući svoje sestre i njenog muža. Njegovo teško detinjstvo prepuno je kazni i patnje zbog toga što uopšte postoji.

U istom mestu živi i prelepa i ohola Estela, devojčica koju je usvojila imućna gospođa Hevišam i vaspitala je da bude okrutna i hladna prema muškarcima. Nakon prvog susreta, Pip je očaran Estelom i strasno se zaljubljuje u nju.

Ubiti pticu rugalicu, Harper Li

U rasističkom okruženju Juga Amerike tokom godina depresije, roman spisateljice Harper Li izazvao je senzaciju. Njeno delo je bilo jednostavno, ali zapaljivo: na svet ćete gledati očima šestogodišnjaka, čiji je otac advokat koji brani crnca lažno optuženog za silovanje bele žene. Li je osvojila Pulicera za ovaj roman.

Vučje leglo, Hilari Mantel

Engleska je 1520-ih na korak od katastrofe. Ako kralj umre bez muškog naslednika, zemlju bi mogao pogoditi građanski rat. Henry VIII želi da poništi svoj dvadeset godina dugi brak, i oženi Anu Bolen. Papa i najveći deo Evrope se tome protive. Na scenu stupa Tomas Kromvel, sin kovača, politički genije, čovek koji zna kad i gde treba da podmiti. Suprotstavljajući se parlamentu, političkom establišmentu i papinstvu, spreman je da preoblikuje Englesku po svojoj i Henrijevoj želji.

Veliki san, Rejmond Čendler

Filip Marlou, privatni detektiv i samotnjak, prihvata zadatak da pronađe ucenjivača lakomislene mlađe kćeri bogatog i teško bolesnog generala Sternvuda. Ovaj slučaj, u početku naoko lak, postaje sve zamršeniji kako Marlou u istrazi na svakom koraku nailazi na nove leševe...

Frankenštajn, Meri Šeli

Šeli je imala samo 18 godina kada je napisala Frankenštajna kao deo izazova sa svojim budućim suprugom Persi Šelijem i lordom Bajronom kako bi osmislila najbolju horor priču. Frankenštajnovo čudovište je složena kreacija koja žudi za simpatijom i druženjem. Otprilike 200 godina nakon što je prvi put objavljena, gotska priča se oseća relevantnijom više nego ikad ranije jer genetska nauka pomera granice mogućeg.