Preporuka za čitanje

PAD PETRA PANA u prvom romanu Rumene Bužarovske

Rumena Bužarovska rođena je 1981. godine u Skoplju. Dosad je objavila zbirke priča: "Žvrljotine“, "Osmica“, "Moj muž“ i "Nikuda ne idem“, roman "Toni“, koji ovde predstavljamo, studiju o savremenoj makedonskoj i američkoj kratkoj priči "O smešnom: Teorije humora kroz prizme kratke priče“ itd.

Knjige su joj prevedene na više od 15 jezika, a priče iz zbirki "Moj muž“ i "Nikuda ne idem“ adaptirane su za pozorište u zemljama bivše Jugoslavije, Grčkoj i Mađarskoj.

Bužarovska predaje američku književnost na Filološkom fakultetu u Skoplju, a bavi se i književnim prevođenjem s engleskog na makedonski jezik. Koorganizatorka je večeri pripovedanja ženskih priča "PičPrič“ i koautorka feminističkog podkasta "Radio Mileva“.

Antijunak romana "Toni“ je sredovečni roker, neostvaren na svim poljima, uvaljen u državnu instituciju kao svinja u blato, koji živi u betonskoj grdosiji u centru Skoplja, u svojoj dečjoj sobici, koja mu je kao i gomila prikladne odeće postala tesna, ali bolju alternativu nema. Prinuđen je da živi u stanu svoje majke u kome ona drži daljinski upravljač, u prostoru kojim stara dama u potpunosti gospodari.

Iako otac dvoje dece, uspeo je da ne plaća alimentaciju i bude odvojen od oba, nevidljiv u njihovim životima.

Nekada roker, očuvao je svoj muzički ukus i sećanje na rad u prodavnici ploča. I živu uspomenu na oca, poput kulta, koji je umro mlad, od srca, baš u pedeset i trećoj godini, koliko i on ima trenutno.

Ni u ljubavi ni u poslu, nigde strasti, samo pramenovi muške sujete, kompleks više vrednosti, nadimanje ega i odbrambena doza arogancije.

Vreme je korone, izolacije, doba kada se ljudi osećaju izgubljeno, izbegavaju neposredne kontakte i vrlo aktivno komuniciraju posredstvom društvenih mreža.

Toni se nikakvih epidemioloških saveta ne pridržava, čime ugrožava svoju okolinu, pre svega majku sa kojom živi. Ali, ne radi on to namerno. Njegovo je ponašanje proizvod patrijarhalnog vaspitanja, obrazaca koji muškarca stavljaju u dominantnu poziciju koju mu je dodelila tradicija, dok mu sadašnjost uvrće šiju i skida krunu s glave.

Vaspitan da mu ceo svet pripada, grubo je aterirao u realnost bez potrebnih veština i sposobnosti. On je urbani parazit, emocionalno nezreo, živi u stanovima svojih partnerki, gravitirajući ka centru grada, da mu vozačka dozvola ne bi bila potrebna, jer je nije stekao, zaposlen preko veze u državnoj televiziji, čini se da se za ništa nije izborio sam.

Toni nema nikakvih kapaciteta da voli druge jer svom snagom voli sebe. Tako ga je otac naučio i tako on uči svoga sina.

Pozornica ovog romana postavljena je u prvom činu u Grčkoj, u tipičnom turističkom mestu, u bednom studiju sklepanom od garaže. Za sve jade paradajz turizma krivi svoju devojku. Ponaša se kao osoba bez imalo odgovornosti, troši njihov zajednički novac, duva se i bahati, izlazi u provod dok ona čuva njegovog sina, iako mu nije majka. S prezirom posmatra njeno ravno dupe, kao da je Apolon ili Posejdon iznikao iz mora, a ne gubitnik kome čim zagrize hranu ispadaju zubi iz klimavih navlaka, što stalno mora da proverava, kad god poželi da glumata zavodnika.

Kada se scenografija Tonijevog života promeni, na putu ka Skoplju, on je već pregažen čirevima smrti. Njegova devojka, ona ravne zadnjice, poginula je, možda baš zbog njega, ali ono što mi vidimo, nisu tuga, žalost i kajanje, zbog iznenadnog gubitka, već samosažaljenje koje mu ne dozvoljava da raste uvis. Samo obrnuto. Ka hadu. Ka ambisu.

Rumena Bužarovska - spisateljica zbog koje nastaje gužva u knjižari