SEĆANJE NA VELIKANA SRPSKOG GLUMIŠTA: Na današnji dan umro je legendarni glumac Danilo Lazović

Čestitost, vrednost, odanost, požrtvovanje, uzor, privrženost porodici i ognjištu, pozitivan duh su
samo neki od epiteta koji su krasili jednog od najomiljenijih srpskih glumaca Danila Lazovića,
koji je tokom snimanja serije ,,Stižu dolari”, preminuo - 25. marta 2006. od infarkta
Često znao da istakne.: Lepota je u različitostima, lepota je u susretima sa neviđenim ljudima
svakog novog lepog dana...

Obeležio je jednu epohu kada je reč o domaćoj kinematografiji. Ostavio je iza sebe neizbrisiv
trag kako svojim ulogama i replikama koje se i dan danas citiraju, tako i tradicionalnim životnim
načelima koje je isticao. Ponosno je pričao o svom rodnom mestu Brodarevu koji se nalazi na
samoj granici Srbije i Crne Gore, gde je rođen 1951.godine,. U Priboju je završio osnovnu i
srednju školu, gde je počeo da se bavi recitovanjem, što je predstavljalo prvi korak ka glumi..
U Beograd je došao da studira književnost, ali upisao je Akademiju za pozorište, film, radio i
televiziju, na kojoj je diplomirao 1974. godine, i to "iz prve, u klasi profesora Minje Dedića U
to vreme ostvario je i svoju prvu zapaženu ulogu u kultnoj seriji ,,Otpisani”, ali i u teatru gde je
sa samo dvadeset četiri godine briljirao u ulozi vladike Danila u Gorskom vijencu, a u
adaptaciji Matije Bećkovića. Lazović je bio dugogodišnji član Narodnog pozorišta u Beogradu, a
igrao je i u Ateljeu 212 i Zvezdara teatru  u kojem je i stekao afirmaciju na pozorišnim daskama
odigravši preko 600 predstava, od kojih su najzapaženije Klaustrofobična komedija,
Mala i Srpska drama. Filmski debi imao je u ostvarenju Vrhovi zelengore, a onda su se samo
nizale brojne uloge u značajnim delima jugoslovenske kinematografije, kao što su Laf u srcu,
Poslednji krug u Monci, Tri karte za Holivud... Jedna od najupečatljivijih uloga jeste ona u TV
drami Portret Ilije Pevca, gde je glumio i sa Ljiljanom Dragutinović koja bila jedan od njegovih
najvećih porodičnih prijatelja. Dobitnik je Sterijine nagrade i Zlatnog Ćurana.

Publiku širom regiona osvojio je kroz svoje role na televiziji, od kojih su najznačajnije one u
serijama Siniše Pavića, kao što su uloge Čerčila u Porodičnom blagu i Šćepana
Šćekića u Srećnim ljudima.

Jedan od poslednjih projekata koje je uradio bio je CD sa stihovima Petra Petrovića Njegoša u
pratnji guslara Milomira Miljanića, koji je objavljen 2003. godine.

“ Ovo je odličan trenutak za Njegoša, on je danas kao Dejan Stanković ili Predrag Mijatović –
sada će ponovo zabiti dva gola. Sve što je on govorio i pisao, ne razlikuje se od današnjice. U
njegovim stihovima zabeležen je sav srpski hod. On je naš suvremenik jer pokazuje u čemu smo
sve različiti od ostalog sveta. Kao što Englezi slave Šekspira, tako i mi moramo da slavimo
Njegoša, govorio je glumac, osnivač Srpskog kulturnog centra u Banjaluci.

Kada je reč o Danilu Lazoviću, malo ko zna da je on dao predlog da se Republika Srpska zove
tako, na pregovorima kako da se zove buduća država, Danilo je predložio da se zove ,,Srpska”,
što je i usvojeno.

U želji da svojim naslednicima obezbedi zdravo okruženje za stasavanje, 1996. godine sa svojom
porodicom iz strogog centra grada preselio se na Avalu. Gde je uzgajao u početku 20 ovaca, dok
se do smrti broj povećao na 170 ovaca. Bio je veliki domaćin i partijota, zalagao se da se u
osnovim školala uveke umesto građanskog vaspitanja, seljаčko-hajdučko vаspitаnje, а veronаukа
postаne obаvezаn predmet.

Sećanje na Danila Lazovića i dalje živi kroz njegove uloge, ali i ideje koje je za života
propagirao. Ostao je upamćen i kao jedan od naših najboljih besednika, povodom toga u Priboju
se organizuje festival "Dani Danila Lazovića" kako bi se očuvala uspomena na lik i delo glumca,
manifestacija ima za cilj afirmaciju govorništva poezije.