Scena
18.04.2024. 15:00
Mihailo Paunović

"Šogun"

Volite japansku kulturu? OVA serija biće vam vodič

Šogun serija
Izvor: Shutterstock

Nakon ogromnog uspeha serije “The Bear“ koja je bila jedna od najgledanijih i najbolje ocenjenih serija u 2023. godini, platforma “Hulu“ i produkcijska kuća FX odlučne su da zadrže publiku i u tekućoj godini.

Naime, još od početka emitovanja u februaru, serija “Šogun“ se nalazi na vrhu svih lista, po gledanosti, ali i po mišljenju kritičara. Sa ocenom od 9,1 na IMDB-u, već je uvršćena na čuvenu listu najboljih serija svih vremena, na ovom popularnom sajtu. Iako možda nikad niste čuli za “Hulu“, ne brinite se, sadržaj ove platforme je dostupan i na “Dizniju+“ za ovaj deo Evrope.

Ako ste voleli “Igru prestola“ i sa nestrpljenjem očekujete leto i nastavak serije “Kuća zmaja“, onda “Šogun“ nikako ne smete da propustite. Ova serija nije epska fantastika, već ozbiljna istorijska drama koja će zbog kompleksnosti likova i radnje u čijem centru su političke igre samo podsećati na čuvenu HBO seriju. Uželeli smo se priče u kojoj ćemo analizirati ratne taktike i likove u pokušaju da sačuvaju ili preuzmu vlast, samo ovde nema vitezova, već samuraja. Jedno je sigurno, nakon gledanja nove serije u FX produkciji, želećemo još Japana na TV ekranima.

Serija “Šogun“ snimljena je po čuvenom romanu Džejmsa Klavela iz 1975. godine. Ova knjiga je prva u serijalu koja se odnosi na azijsku sagu i smatra se jednim od Klavelovih najpoznatijih dela. Radnja serije smeštena je u rani 17. vek, u Japan, u vreme kada je zemlja bila podeljena među feudalcima i kada su njome upravljali šoguni. To je titula koja označava najvišeg vojnog zapovednika u Japanu tokom perioda feudalne ere. Ova titula bila je ključna za političku i vojnu organizaciju japanskog društva od 12. do 19. veka. U početku je šogunat bio konceptualizovan kao vojni vođa koji je služio kao glavni savetnik caru, ali tokom vremena moć šoguna je postajala sve veća, što je rezultiralo stvarnim prenošenjem političke moći u Japanu u ruke šoguna.

Priča prati engleskog moreplovca Džona Blektorna. Radnja romana, pa tako i serije, bazirana je na stvarnim istorijskim ličnostima i događajima. Glavni lik Džon Blektorn, ili Anjin-sama, kako su ga zvali Japanci, inspirisan je likom Vilijama Adamsa ‒ prvog Engleza koji je dosegao Zemlju izlazećeg sunca.

Nakon brodoloma na japanskoj obali, Blektorn ostaje zarobljen između sukobljenih japanskih glavešina, dok istovremeno pokušava da shvati složenu kulturu i političke intrige u kojima se našao. Transformacija glavnog lika iz zapadnjaka sa stereotipnim pogledima na Istok u poštovanog stranca koji prihvata japanske običaje i postaje važan igrač u političkim borbama unutar Japana jeste prizma kroz koju gledaoci upoznaju različite aspekte japanske kulture tog doba i kompleksnost društvenog poretka. Iako je, formalno, glavni lik Englez, snaga i kvalitet ove serije je upravo u njegovoj inferiornosti. Misleći da je postao rob nekih divljaka s kraja sveta, ubrzo uviđa da se divljaci možda ipak nalaze sa druge strane sveta odakle je i sam došao.

U poređenju sa sličnim projektima, u kojima Zapad obrađuje neku drugu naciju ili kulturu, ova serija na vrhunskom nivou oslikava sve lepote Japana sa početka 17. veka. U početku nespretna i iritantna pojava glavnog lika, koga tumači Kosmo Džarvis, zapravo je samo deo postupka kojim se naglašava dominantnost i dostojanstvenost Japanaca sa druge strane.

Pored njega, glavne uloge tumače Hirojuki Sanada (Joši Toranaga) i Ana Savai (Toda Mariko) za koju smo ubeđeni da ćemo je tek gledati u velikim televizijskim projektima.

Estetika serije je očaravajuća i zahvaljujući velikom broju likova i situacija svaki kadar uspešno prenosi atmosferu Japana. Autentičnost je očuvana i jezikom, s obzirom na to da se većinski deo dijaloga odvija na japanskom.

Iako istorijska drama, u seriji nema epskih scena bitaka, bar ne za sada (do sedme epizode, koliko smo odgledali) i u tome je i kvalitet ovog scenarija.

Naime, u političkim igrama i previranjima dobija se efekat stalne tenzije koji drži pažnju. A pored glavne radnje koja se odvija između namesnika i Džona, u seriji se upoznajemo sa kulturnim identitetom i običajima domaćeg stanovništva, kroz njihove svakodnevne rutine i međusobno poštovanje. Japan je specifičan u svakom segmentu, od važnosti sitnih stvari kao što je ispijanje čaja pa do autentičnog shvatanja života i smrti. A autori serije su upravo taj duh uspešno preneli na TV ekrane.

Rejčel Kondo i Džastin Marks uspeli su da naprave snažnu istorijsku dramu koja istražuje duboke teme moći, časti, lojalnosti, izdaje i sudara kultura na fascinantan način, pružajući uvid u period japanske istorije koji je oblikovao moderni Japan.

Pored toga, serija istražuje i filozofska pitanja identiteta, lojalnosti i smisla života, koja su sa jedne strane vrlo karakteristična za japansku kulturu, a s druge poučna za Zapad. Ovaj projekat predstavlja pozitivan primer kako treba snimati seriju o tuđim i drugačijim kulturama.

Šogun, baš kao i Mariko, ima više od jednog srca i mnoge tačke gledišta... Samo je pitanje koje će vama kao gledaocima biti najbliže. Šogun je istovremeno istorijska drama, ljubavna priča o strancu u čudnoj zemlji, sudaru zapadne i istočne kulture, ali pre svega televizijski klasik o kome će se tek pričati.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Zašto je jedan honorar u seriji "The Last Of Us" izazvao revolt na društvenim mrežama
last of us, pedro paskal, hbo serija

"Najgora mizoginija"

16.04.2023. 14:10

Zašto je jedan honorar u seriji "The Last Of Us" izazvao revolt na društvenim mrežama

Na društvenim mrežama je među fanovima serije "The Last Of Us" nastala prava debata, kada je objavljeno da je honorar glumca Pedra Paskala, koji igra Džoela, 757 odsto veći od honorara Bele Remzi, koja igra Eli, iako oboje imaju glavne uloge.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
37°C
14.07.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Euro 2024

Vidi sve

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve