Život generacije Z

Napokon pričamo o tinejdžerima uz seriju "Sram"

devojka, devojka u školi, tužna devojka — Izvor: Shutterstock

Iako trendovi i zahtevi publike u svetu najčešće diktiraju tempo savremenih produkcija, najuspešniji i najpopularniji projekti, posebno kada govorimo o serijama, najčešće su nastali u suprotnom procesu.

Najbolje serije su one koje su nastale iz ljudske potrebe da se ispriča važna priča koja je svojom autentičnošću i univerzalnošću postala trend jer se tiče svakog gledaoca. I upravo zato su, neretko, serije namenjene tinejdžerima, postale svetski hitovi. To su teme i priče koje pogađaju ne samo tinejdžere, već gledaoce svih uzrasta.

Iako je taj period života mnogima u davnoj prošlosti, tinejdžer u čoveku nikad ne prestaje da utiče na njegove odluke i ponašanje. Samo neki od primera uspešnih serija ovog tipa su "Sex education“ i "Euphoria“ koje su toliko surovo zašle u srž prosečne mlade osobe da su dotakle adolescenta u svakom od nas. I dok se "Euphoria“ plasirala među najautentičnije serije savremene kinematografije, za koju jedan Hans Zimer potpisuje muziku za treću sezonu, na Balkanu je izgleda sramota pisati i stvarati za tinejdžere.

Ne računajući neuspešne pokušaje, čijih naslova i ne možemo da se setimo, pitanje je da li se na ovim prostorima ikada snimila autentična serija o tinejdžerima, ispričana iz njihovog ugla? Možda, za milenijalce, ali izgleda niko ne sme da se uhvati ukoštac sa generacijom Z ili ih jednostavno ne razumemo dovoljno da bismo ispričali priču o njima? Upravo se tog zahtevnog posla, čini se uspešno, po popularnosti, i svakako po kvalitetu, dohvatio autorski tim hrvatske serije "Sram“ sa talentovanom rediteljkom Jelenom Gavrilović na čelu. Iako nastala na osnovu popularne skandinavske serije "Scam“, ovo je serija koja je napokon upalila svetlo u davno zaboravljenom podrumu u kome smo smestili sve tinejdžere i njihove probleme.

Sve više tinejdžera u SAD koristi AI kao DIGITALNOG PRIJATELJA

Istraživanje

Život 25.07.2025. 20:05

Sve više tinejdžera u SAD koristi AI kao DIGITALNOG PRIJATELJA

Hrvatska serija "Sram“, koja se doskoro emitovala na HRT-u i pre svega na društvenim mrežama, domaća je adaptacija norveškog televizijskog fenomena "Skam“ (2015–2017). Obe serije dele istu osnovu: iskren, autentičan prikaz života srednjoškolaca, ispričan kroz svakodnevicu i opšte probleme – ljubav, prijateljstvo, identitet, seksualnost, mentalno zdravlje.

Ali iako rađen po uzoru na skandinavski hit, "Sram“ pulsira ritmom zagrebačkih ulica i Balkana, domaće trep muzike i Tiktoka. U originalnoj verziji, autorka Džuli Andem osmislila je format koji je promenio način pripovedanja za mlade. Epizode su se gradile iz dnevnih video-isečaka objavljivanih u realnom vremenu, likovi su živeli na Instagramu, a publika je postajala aktivni učesnik.

Hrvatska verzija zadržala je tu strukturu, ali ju je prilagodila lokalnom kontekstu – od jezika i muzike do društvenih normi, vizuelnog identiteta i samih problema koje obrađuje. Rezultat je serija koja ne deluje kao kopija, već kao autentičan odgovor na potrebe domaće publike.

Serija je emitovana u video-snimcima sa zvaničnog instagram profila, od po nekoliko minuta. I pored toga svi likovi imaju svoje profile na društvenim mrežama sa kojih plasiraju sadržaj. Ako niste uspeli da ispratite seriju na ovaj revolucionaran način u regionalnoj kinematografiji, imate epizode u trajanju od 20 do 30 minuta na jutjub kanalu. Ovaj način emitovanja uspešno komunicira sa publikom kojoj je pre svega namenjen – kratko i efektno, baš poput prosečnog tiktok snimka.

Prva sezona "Srama“ prati Evu Šilović, šesnaestogodišnjakinju koja pokušava da se snađe u novoj školi i turbulentnoj vezi sa dečkom Jakovom. Druga sezona fokusira se na Noru Klarić Selem, Evinu najbolju drugaricu. Svaka sezona donosi novu perspektivu, baš kao u originalu, gde su gledaoci upoznali Evu, Noru, Isaka i Sanu – likove čije su priče dotakle milione širom sveta. Ono što seriju "Sram“ čini posebnom i tako privlačnom jeste sposobnost da se istovremeno obraća generaciji Z i probudi znatiželju kod starijih generacija koje će se, ako ništa drugo, napokon upoznati sa realnim potrebama i problemima tinejdžera danas.

Prva epizoda serije kreće rečenicom "Deo smo Evropske unije desetak godina, i moja generacija praktično nema sećanje na vremena pre toga“ – upravo u tome leži ključ u razumevanju prosečne mlade osobe na Balkanu danas. Da bismo shvatili generaciju Z, moramo ih pogledati u njihovoj sredini i sa njihovim problemima, i ono što je najbitnije – u ovom trenutku i vremenu koje je njihovo, ne naše. Jer ako pokušamo da razumemo adolescenta u kontekstu našeg pogleda i našeg sećanja sa onom čuvenom floskulom "kako je bilo u moje vreme“ – nismo ništa uradili. Serija "Sram“ upravo je to prevazišla. Prikazala je život tinejdžera, sa njihovom muzikom, ukusom, napisana savremenim jezikom. Iako rađena po franšizi, serija "Sram“ izazvala je takvu burnu reakciju u regionu jer uspešno popunjava rupu u ponudi serija za mlade koja zjapi već godinama i napokon pokreće razgovor sa tinejdžerima, a ne analizu i procenu. Ako pokušavamo da shvatimo njih, nismo bitni mi jer "u naše vreme“ nije bilo sjajno, ali sva sreća – oni se toga ne sećaju.

"Squid Game" – igre su gotove, fenomen će zauvek ostati