Silne je golubove stari bokser imao

S prozora vešernice u kojoj je živela Maja video se krov na kojem je matori bokser gajio golubove. Matori je nekad bio prva liga Evrope. Imao je ormar pun zlatnih medalja, policu punu pehara iz šezdesetih, kada je harao Jugom. Imao je cirozu jetre. Imao je sina koga je odlukom suda mogao da viđa jednom nedeljno. Poslednjih godina retko je izlazio iz gajbe. Samo do piljare. Po piće za sebe i hranu za golubove. Nikog više iz njegove ekipe nije bilo u kraju. Rasuli su se, rasturili, jaki momci s Bulbudera. Ako je neko i ostao, odavno se skućio, smirio, i starom bokseru nije dolazio.

Jedino je stari bokser iz kraja provalio Maju. Prozor vešernice u kojoj je živela gledao je na njegov golubarnik.

Jedino je on znao da radi u "Lotiki" za kintu za fiks.

Strašne je golubove matori bokser imao.

Dan je provodio s njima sa flašom u ruci.

Ubijao se najstrašnijom balkanskom brljom i sunčao na krovu uživajući u prevrtačima koji su izvodili čuda u vazduhu. Starim durbinom pratio je let pismonoša, najboljih u Beogradu. U proleće je stari bokser svoje poslednje medalje rasprodao nekim pubovima, kolekcionarima. Nije se otreznio do jeseni. Odveli su ga u bolnicu.

Njegov sin se preselio u očevu gajbu, furnuo je od keve, neke matore fukse koja je ostavila njegovog oca kad je zaglavio prvu robiju.
Pred zoru, kad se Maja vraćala sa šljake iz „Lotike" i spremala za ljuti kunt, dečak je već bio na krovu.
Ne spuštajući zavese, ne gaseći svetlo, lagano se svlačila dok je dečak buljio u nju.

Sutra veče ga je u „Lotos bar" doveo Kiselo Mudo. Mudo je pravio neki dil s Conetom, a mali je stajao pored njih i dućkao pivo. Ostao je uz šank do kraja programa, a kad je Maja krenula kući, ponudio joj je da je preveze.
Uštinula ga je za obraz i rekla: "Važi, graorasti!".

Bio je drag i smešan u tri broja većoj jakni s maljama koje su se počele da probijaju ispod nosa. Glas mu je mutirao, a on se trudio da govori još dublje.

Prolazio je motorom, starim "harlijem" koji bokser dugo nije vozio, kroz crveno, skretao je naglo bez kočenja. Motor je bio njegov veliki falus, koji je iz časa u čas postajao sve čvršći.

Tako je počelo.

Ona, Maja, Džanki Maja, Maja Krejzi, dečak i golubovi. Maja ga je učila kako se ljubi, pokazala mu je kako da joj nađe venu.
"Ako se ubodeš, moći ćeš da me trpaš koliko hoćeš, nećeš svršiti."

Na tu foru su se beogradski krimosi, jaki momci, navukli na dop, a kako ne bi dečak koji je gledao u Maju kao u boginju.
Još iste noći skrčkala mu je prvi rokić.
Maja je volela golubove. Naročito pismonoše.

Silne je golubove stare bokser imao.

Pre neku godinu poleteli su s Ajfelove kule i spustili se u Beogradu. Medalje koje su osvajali na svim takmičenjima golubara značile su mu više od njegovih.

Maja je imala ideju da odu do Istanbula i puste golubove s vrećicama belog praha. A oni motorom da se vrate u Beograd.

Nisu stigli da je ostvare.

Dva dana pre izlaska starog boksera iz bolnice, dečak je otišao da donese nešto iz stana i više se nije vratio. Zaključao se, skrčkao heroin, sve Majine zalihe koje je kod njega držala, zlatni metak.

Otac ga je našao mrtvog kad se vratio iz bolnice.

Izveštaj iz Zavoda za transfuziju krvi stajao je na stolu. Test na sidu, eliza test, bio je pozitivan. Zarazila ga je Maja.

Matori nije pozvao muriju.

Nije pozvao hitnu pomoć.

Izašao je na krov i bajonetom počeo da odseca glave golubovima.

Dvorište je bilo puno mrtvih golubova, golubova smećara, nebeskih pacova bez glava kada su došli po njega!