SNAGA SNOVA: Izložba "Touch and Go" Nikole Velickog

Umetnik Nikola Velicki predstavio se beogradskoj publici novom izložbom u galeriji O3ONE. Iako je po obrazovnom usmerenju likovni umetnik - grafičar, šira publika ga poznaje kao pasioniranog ljubitelja aviona i autora brojnih maketa. Fokus nove izložbe takođe predstavlja avio svet.

Očito da stvaralačku inspiraciju crpiš iz aero sfere...

"San svakog dečaka jeste da postane pilot. Otuda verovatno i moj stvaralački naboj"

Tvoje obrazovno usmerenje baziralo se u okvirima likovne grafike. Kako prenosiš stečene veštine iz te likovne sfere na izradu instalacija, po kojima si prepoznatljiv? I da li uopšte grafika i instalacija kao različiti mediji u tvom slučaju imaju dodirne tačke?

"Da svakako. Moje stečene veštine iz oblasti grafike koristim svakodnevno i neophodne su mi za izradu mojih instalacija. Svoje ideje predstavljam incijalno u dvodimenzionalnom okviru, koji potom transponujem u trodimenzionalni objekat, zatim predstavim jedan segment date instalacije kroz grafički list u dovdimenzionalnoj formi.

Moje grafike i instalacije se uvek dopunjuju. Na svakoj mojoj izložbi uvek postoji grafički list, kao prateći segment postavke, koji dopunjuje moju zamisao od početka do kraja. Glavni eksponat tvoje trenutne izložbe predstavlja pokretna instalacija. Termin "Touch and Go", koji se koristi u avio terminologiji iskoristio si za naziv svoje nove izložbe."

U kakvoj su vezi naziv izložbe i instalacija? Šta tvoja instalacija predstavlja?

"Instalacija koja je centralni deo postavke oponaša ovaj manevar i time simboliše avanturu u najširem smislu, kao iskustvo potencijalno opasnih posledica. Avantura je kontrapozicija komforne zone. Ona inspiriše čoveka, ali ga i zastrašuje. Ideju da je najveće dostignuće čovečanstva letenje, i misao o slobodi kao čovekovoj večitoj težnji da se kreće kuda poželi, metaforično sam objedinio u formi aviona poznatijih kao "bush planes". Ovi ultralaki avioni, često jednosedi ili dvosedi, ne zahtevaju tradicionalnu pistu za poletanje i sletanje, već koriste svega par metara čiste površine.

Ova praktična mogućnost najbolje se ostvaruje u najsurovijim predelima i nudi istraživanje neotkrivenih i teško pristupačnih delova planete. Model bush plane-a u mojoj instalaciji kreće se na kružnoj konstrukciji iznad do vrha napunjene kade. U određenoj periodi avion dotakne površinu vode i uzleti nazad, čime se zatvara krug. Radnja se odvija konstantno i ovaj loop princip simbol je naših upornih pokušaja. Momenat dodira točka aviona i vode predstavlja hrabrost i otisnuće u avanturu. Ovaj trenutak zaustavljen je, približen i pojačan grafikom, koja za motiv ima točak aviona u dodiru sa podlogom.

Čitava postavka za mene samog predstavlja vid avanture i izlaska iz tradicionalnih izlagačkih okvira i uspostavljenog umetničkog konteksta. Bush plane promeni predviđeni plan, dodirne podlogu i vine se u istaživanje novih predela. Poput Kalderovog cirkusa, estetika kinetike i dinamike izvode iz zone komfora u zonu eksperimentalnog i neizvesnog, a u nadi za postizanjem novog balansa."

Da li je moguć život bez krila?

"Ne. Verujem da svako ima svoja krila. Važno je da ih raširimo i odletimo hrabro u visine."