"Artificial"

Snima se film o ratu za ChatGPT: Pet dana koji su potresli Silicijumsku dolinu

Režija, Film, snimanje — Izvor: Shutterstock

Ako postoji događaj iz novije istorije Silicijumske doline koji je već u trenutku dok se odigravao izgledao kao scenario za film, onda je to pet novembarskih dana 2023. godine u „OpenAI“-ju.

U petak je Sem Altman bio jedan od najmoćnijih ljudi tehnološkog sveta. Do večeri više nije bio direktor kompanije koja je napravila ChatGPT. Nekoliko dana kasnije zaposleni su pretili masovnim odlaskom, „Majkrosoft“ je bio spreman da primi Altmana i njegove saradnike, upravni odbor se raspadao, direktori su se smenjivali jedan za drugim, a u sredu je Altman ponovo sedeo na mestu sa kojeg je upravo bio izbačen.

Holivud je sada od te priče napravio „Artificial“.

Prvi tizer filma reditelja Luke Gvadanjina objavljen je 8. septembra, a Endru Garfild u njemu se pojavljuje kao Sem Altman. Nema spektakularnih robota niti scena apokalipse. Mnogo je neprijatnije od toga. Garfildov Altman hladno govori o tehnologiji koju su stvorili i o svetu koji će ona promeniti.

„Otvorili smo Pandorinu kutiju“, kaže u tizeru, uz predviđanje da će nestajati čitave industrije i da će tvorci nove tehnologije biti oni koji će ljude voditi u novi svet.

Već tih šezdesetak sekundi jasno pokazuje da Gvadanjino nije snimio klasičnu biografiju uspešnog tehnološkog preduzetnika. „Artificial“ više liči na psihološku dramu o ljudima koji su dobili moć kakvu privatna kompanija možda nikada ranije nije imala – mogućnost da oblikuju tehnologiju za koju ni oni sami ne mogu pouzdano da kažu gde vodi.

Film traje 140 minuta, scenario potpisuje Sajmon Rič, nekadašnji autor emisije „Saturday Night Live“, a njegova svetska premijera zakazana je za 5. oktobar u glavnom programu 64. Njujorškog filmskog festivala. Organizatori festivala opisuju ga kao priču koja prati dve decenije istraživanja mašinskog učenja i ljude koji su doveli svet do sadašnje prelomne tačke u razvoju veštačke inteligencije.

Pet dana haosa

U središtu filma nalazi se događaj koji je počeo 17. novembra 2023. godine.

„OpenAI“ je tog petka bez prethodne najave saopštio da Sem Altman napušta mesto izvršnog direktora. Formulacija koju je kompanija upotrebila samo je dodatno raspalila misteriju: upravni odbor je posle interne provere zaključio da Altman „nije bio dosledno iskren u komunikaciji sa odborom“, zbog čega članovi više nisu imali poverenja u njegovu sposobnost da vodi kompaniju.

Nije objašnjeno o čemu konkretno nije bio iskren.

Za privremenu direktorku postavljena je tehnološka direktorka Mira Murati. Greg Brokman smenjen je sa mesta predsednika odbora, a zatim je objavio da napušta kompaniju. U Silicijumskoj dolini počela je jedna od najneobičnijih korporativnih drama poslednjih decenija.

Problem upravnog odbora bio je u tome što Altman nije bio običan direktor kojeg je moguće jednostavno zameniti.

Za samo godinu dana od predstavljanja ChatGPT-ja postao je praktično zaštitno lice revolucije veštačke inteligencije. Istovremeno, veliki deo zaposlenih u „OpenAI“-ju bio je lojalan upravo njemu. Kada se pojavila mogućnost da Altman ode u „Majkrosoft“, stotine zaposlenih zapretile su da će krenuti za njim.

Pobuna je promenila odnos snaga.

Posle nekoliko dramatičnih pokušaja da se pronađe novi direktor, „OpenAI“ je 22. novembra objavio dogovor o Altmanovom povratku. Nekoliko dana kasnije kompanija je zvanično potvrdila da ponovo preuzima funkciju izvršnog direktora. Formiran je novi početni upravni odbor sa Bretom Tejlorom na čelu, dok su u njemu bili i Leri Samers i Adam d’Anđelo.

Čovek koji je učestvovao u Altmanovom rušenju, Ilja Suckever, u filmu je podjednako važan kao i sam Altman.

Njega igra Jura Borisov, ruski glumac koji je međunarodnu pažnju privukao filmom „Anora“ i za tu ulogu bio nominovan za Oskara. Upravo odnos dvojice ljudi – jednog koji gura razvoj tehnologije ogromnom brzinom i drugog koji sve ozbiljnije razmišlja o tome šta se događa ako ta tehnologija izmakne kontroli – pruža Gvadanjinu materijal mnogo zanimljiviji od uobičajene priče o poslovnom uspehu.

Ni Mask nije izostao

„Artificial“ okuplja neobično jaku glumačku ekipu.

Monika Barbaro igra Miru Murati, Ajk Barinholc pojavljuje se kao Ilon Mask, dok oskarovac Mark Rajlans tumači Džefrija Hintona, jednog od pionira neuronskih mreža, često nazivanog „kumom veštačke inteligencije“. Tu su i Kuper Hofman, Džejson Švarcman, Kris O’Daud, Zozija Mamet i Bili Lurd.

Maskova pojava nije samo holivudski ukras.

On je 2015. bio jedan od ljudi koji su osnovali „OpenAI“ zajedno sa Altmanom i drugima, da bi nekoliko godina kasnije napustio upravljačku strukturu. Od tada je postao jedan od najglasnijih kritičara pravca kojim je „OpenAI“ krenuo.

Ali možda je još zanimljivija scena iz tizera u kojoj Garfildov Altman prolazi kroz prostor nalik privatnom skloništu prepunom oružja i zaliha.

Taj detalj nije nastao potpuno iz mašte scenarista. Altman je još 2016. u profilu „Njujorkera“ govorio o svojim pripremama za moguće katastrofe – od zaliha hrane i vode do oružja i zemljišta na koje bi mogao da ode u slučaju velikog poremećaja. Film je tu stvarnu priču očigledno pretvorio u mnogo snažniju vizuelnu metaforu: ljudi koji grade budućnost istovremeno se pripremaju za slučaj da ona pođe po zlu.

Film kojeg se „Amazon“ odrekao

Priča iza kamere gotovo je jednako zanimljiva kao ona pred njom.

„Artificial“ je prvobitno razvijao „Amazon MGM Studios“. Film, čiji je budžet prema navodima američkih medija oko 40 miliona dolara, već je bio praktično završen kada je „Amazon“ u junu odlučio da ga neće distribuirati.

Zvanično objašnjenje bilo je da će filmu bolje odgovarati drugi distributer.

Tajming je, međutim, odmah privukao pažnju. „Amazon“ je nekoliko meseci ranije najavio ogromno partnerstvo sa „OpenAI“-jem. Zbog toga su u Holivudu i tehnološkim medijima počela pitanja da li kompanija želi da distribuira film koji bi njenog važnog poslovnog partnera i njegovog direktora mogao prikazati u veoma neprijatnom svetlu. Za tvrdnju da je upravo to bio razlog nema potvrde, ali je poklapanje bilo dovoljno da pokrene raspravu o tome koliko su Silicijumska dolina i Holivud danas finansijski povezani.

Film je na kraju preuzeo „Neon“, nezavisni distributer koji je prethodnih godina izgradio reputaciju zahvaljujući naslovima kao što su „Parazit“ i „Anora“. Studio je najavio da će „Artificial“ ući i u ovogodišnju trku za Oskare.

U odabrane američke bioskope film stiže 25. decembra.

Ko je ovde heroj?

Najzanimljivije pitanje zato nije koliko će Endru Garfild fizički ličiti na Sema Altmana.

Mnogo važnije biće – ko je u ovoj priči negativac?

Čovek koji želi da što brže razvije tehnologiju za koju veruje da može promeniti svet? Naučnik koji strahuje da isti taj razvoj može otići predaleko? Odbor koji pokušava da uspori direktora? Investitori koji ulažu milijarde i očekuju rezultat? Ili sistem u kojem nekoliko desetina ljudi odlučuje o tehnologiji koju danas koristi praktično čitava planeta?

Gvadanjino očigledno ne želi jednostavan odgovor.

Endru Garfild je, govoreći o pripremama za ulogu, rekao da Altmana nikada nije upoznao i da se oslanjao na scenario, intervjue i sopstveno istraživanje. Njegov zadatak, kako ga opisuje, nije bio da presudi čoveku kojeg igra, već da pokuša da razume moralni teret koji dolazi sa stvaranjem tehnologije takve moći.

Zbog toga „Artificial“ možda neće biti samo film o Semu Altmanu.

Ako uspe, mogao bi da postane film o vremenu u kojem živimo.

Pre samo nekoliko godina pitanje veštačke inteligencije uglavnom je pripadalo naučnoj fantastici. Danas se raspravlja o tome koja će zanimanja nestati, koliko ljudi može da zameni softver, ko kontroliše modele koji raspolažu ogromnim količinama znanja i šta će se dogoditi kada njihove sposobnosti pređu granicu koju danas još možemo da zamislimo.

A ljudi koji vode tu revoluciju nisu junaci iz budućnosti.

Oni sede u kancelarijama, imaju upravne odbore, investitore, sujete, prijateljstva i sukobe.

I, kako je „OpenAI“ pokazao tokom pet neverovatnih dana u novembru 2023, čak ni oni koji pokušavaju da izgrade najmoćniju tehnologiju na svetu ne moraju uvek da znaju ko će sutra voditi njihovu sopstvenu kompaniju.

Venecija: Zlatni lav za "Nepoznatu ženu", filmu o ratu u Gazi specijalna nagrada