SRĐAN MARJANOVIĆ: "Ljudi se poput puževa zavlače u svoje kućice"

Hitovi poput "Mi smo jedno drugom govorili vi“, "Sentimenti“, "Bebo, ne plači“, "Idi“... postali su klasici naše pop-rok muzike, a tokom više nego uspešne karijere Srđan je pomogao da početne albume snime potonji velikani našeg rokenrola, grupe "Ekatarina Velika“ (EKV) i "Kerber“.

Poslednjih godina Srđan Marjanović se dokazao i na polju književnosti, a na proteklom Sajmu knjiga predstavio je novi roman "Zajedno“ u izdanju novosadskog "Prometeja“. O novoj knjizi, muzici nekad i sad i planovima za naredni period u intervjuu za "Ekspres“ govori muzičar i književnik Srđan Marjanović.

"Zajedno“ je Vaš peti roman. Šta je ono po čemu se razlikuje od preostala četiri ‒ "Žice“, "OK, presvući ću se“, "Nisam ti baš sve rekao“ i "A mogao sam biti gej“?

"Ovaj roman govori ljudima koji su se međusobno izgubili, zahvaljujući ratovima od pre trideset godina, a i dalje čeznu jedni za drugima, ali od separatizma i nacionalizma ne mogu ponovo da se zagrle, a tako jedni drugima nedostaju. Ljubav je nešto što je potrebno svima! Dobri ljudi i dalje postoje, samo se ne vide od politike, koja je otrovala sve nacije! Knjigu pročitajte obavezno, pogotovo ako imate nekoga koga volite! Uslov je da i on ili ona voli vas. Ništa nije važnije od toga!“

Naslov "Zajedno“ ohrabrujuće zvuči u vremenu kada su ljudi sve više usamljeni i kada se udaljuju jedni od drugih. Kako Vi vidite ovaj naslov, da li je na neki način simboličan?

"Ljudi se poput puževa zavlače u svoje kućice. Sklanjaju se jer je tako najbezbolnije u svetu otrovanom mržnjom. Empatija postaje slabost. Ovaj roman govori o tome da dobri nisu izumrli. Ima ih svuda. Teško izlaze na sunce, ali postoje! Ljubav i dobrota su najjače oružje. Na kraju uvek pobede. Tako je i u ovom romanu. U suštini dobri bi ljudi sigurno bili srećniji da smo ponovo ZAJEDNO!“

Da li je Miki Popović, glavni lik romana "Zajedno“, zapravo vaš alter ego? Koliko ste autobiografskih elemenata uneli u ovaj roman?

"Pa može se reći i tako. Miki Popović sa strahom odlazi, posle trideset godina, da peva u Zagreb. Naučen je da tamo ne vole nikoga iz Beograda pa ne voli ni on njih. Strepi od tog nastupa. U ta četiri dana, a to je praktično ceo roman, izdešava se gomila događaja, koji totalno promene njegovu percepciju. Mržnja se pretvori u ljubav. Dobri se uvek prepoznaju i pronađu, a ima ih svuda. Muzika je ta koja može da napravi čudo jer srce uvek nađe pravi put.“

Roman prati i istoimena pesma koju izvodite sa Brankom Likićem. Kako je nastala ova numera, a ujedno i saradnja sa Brankom?

"Brano Likić i ja smo se pronašli na festivalu ’Kantarion’. Sličnog smo senzibiliteta. Misija samog festivala je da poveže muzičare, autore iz regiona. Ova pesma nas je kupila do daske, tako da sad zajednički radimo ceo album, po pet pesama svaki. Mislim da će to biti neobičan i izuzetan LP i CD.“

Da li se nakon pet objavljenih romana konačno smatrate "pravim književnikom“?

"Ma nemam ja ambicija da mi taj status znači nešto. Ja sam prevashodno muzičar. Često u šali kažem da su to moje produžene pesme. Volim naravno te svoje romane.“

Koliko je muzika Vama kao piscu pomogla i koliko se Srđan Marjanović muzičar i Srđan Marjanović pisac prepliću?

"Njih dvojica su stalno zajedno i dobro se slažu. I Srđan muzičar i Srđan pisac vole iste stvari i iste devojke (smeh).“

Gde je danas rok muzika, ima li i dalje staru snagu da menja stvari u društvu i svetu generalno?

"Rokenrol nema onaj isti huk i snagu! To je evidentno. Tehnologija je učinila svoje. Pokvarila je donekle rokenrol, ali ljubitelji te muzike i dalje postoje. Žive pomalo u prošlom vremenu, koje je objektivno bilo daleko lepše od ove sadašnjosti. Vreme je pokazalo da je mnogo pesama iz tog perioda i dalje najslušanija muzika. Pitanje je da li će nešto ostati u narednim decenijama od ovoga što se danas štancuje svakodnevno. Te instant kompjuterizovane pesme traju bukvalno jedan dan. Imaju milionske preglede, ali ih se narednog meseca više niko i ne seća…“

Pominje se da je u svetu kriza autorstva, da nema više onakvih hitova kakvih je nekada bilo. Šta Vi mislite o tome?

"To je delimično tačno. Pesme koje počivaju na kompjuterizovanim aranžmanima moraju ličiti jedna na drugu. Mada ponekad i tu ispliva po nešto. Čini se da je odavno sve rečeno, ali to ipak nije tačno jer život je nepresušna inspiracija. Nekad i najobičnije stvari i događaji, ili emocije, mogu biti dobra pesma.“

Da li može veštačka inteligencija da ugrozi kantautore i muzičare, postoji li takva opasnost u veoma bliskoj budućnosti?

"Ne verujem, ali nikad se ne zna. Tehnologija napreduje munjevitom brzinom. Ponekad se i uplašim vremena koje dolazi. Drago mi je što neću živeti toliko dugo. Nadam se da će čovek i živa muzika pobediti. Mašine nemaju emocije. One ne plaču!“

Jedan ste od simbola urbanog Beograda iz sedamdesetih i osamdesetih godina. Kako vidite Beograd danas?

"Kratko i jednostavno rečeno: Beograd je najlepši i najgostoljubiviji grad na svetu.“

Planirate li posle romana i nove pesme, kada možemo očekivati novi album Srđana Marjanovića?

"Nadam se do kraja godine. Biće to zapravo zajednički album Srđana i Brane, sa puno emotivnih pesama. Jednu već možete čuti i videti na ’Jutjubu’! Zove se kao i moj novi roman ’ZAJEDNO’.“

Zašto Pol Makartni objavljuje pesmu BEZ TONOVA

Prvi singl posle 5 godina

Prvi singl posle 5 godina

Scena 18.11.2025. 21:40

Zašto Pol Makartni objavljuje pesmu BEZ TONOVA