SRPSKI BODLER NEOBIČNIH BRKOVA: 140 godina od rođenja Disa

SRPSKI BODLER NEOBIČNIH BRKOVA: 140 godina od rođenja Disa


Bio je izveštač sa fronta u Balkanskim ratovima. Važio je za jednog od najvećih srspkih pesnika koji je doživeo slavu tek posle smrti. Preživeo je albansku golgotu, prebačen je na Krf, a potom i u Francusku, gde je napisao nedovršenu zbirku pesama “Nedovršene pesme”.

Na povratku u Grčku, brod na kojem se nalazio torpedovala je nemačka podmornica. Dis je poginuo, a mnoga njegova dela potonula su s njim.

Pročitajte još: Da li ste znali kome je kumovao Karađorđe?

Kada je stupio na pesničku scenu, kritika je bila veoma oštra prema njemu. Mnogi su smatrali da su njegove pesme mračne sa smrću kao glavnim motivom. Doživeo je slavu tek 1930-ih, ali doživljava punu glorifikaciju šezdesetih godina kada ga svrstavaju odmah iza Dučića i Rakića.

Rođen je u Zablaću 10. marta 1880. U sedmom razredu gimnazije u Čačku napisao je svoju prvu pesmu “Na prozoru sveća gori” i to na nemačkom jeziku koji jedva da je sricao. Dva puta će bezuspešno pokušavati da položi maturu.

U vojsku nije išao. Oslobođen je zbog uskih grudi. Po preporuci prijatelja, postaje privremeni učitelj u selu Prliti ispod Vrške Čuke, u nadi da će imati dovoljno vremena da se posveti pesmama. U grad odlazi jednom mesečno po platu, bez koje se ujutro vraća u selo, nakon kafanske sedeljke.

Pročitajte još: Intervju Predrag Peđa Todorović – Simboli arheologije sna

To je trajalo dve godine, kada je odlučio da napusti učiteljsko mesto i, s tek podignutom platom, krene u Beograd, jedini mogući put za sve pesnike.

Ušao je u boemsko društvo beogradskih velikana, u vreme kada se živelo po kafanama koje su bile i jedina sastajališta.  Bivši učitelj iz okoline Zaječara tek uz pomoć Nušića uspeva da pronađe prvo zaposlenje. Pesnik, koji će kasnije postati stalni stanovnik bezmalo svih naših antologija, radio je kao kantardžija na savamalskoj trošarini.

Od prve plate štampao je podsetnicu na kojoj je pisalo samo – Dis. Po svoj prilici, to je bila skraćenica, odnosno srednji slog njegovog imena VlaDISlav, mada su neki tvrdili da je to ime grada iz Danteovog “Pakla”, a drugi da je to bio srpski srednjovekovni naziv za evropski zapad.

Njegov kafanski način života izmenio se posle venčanja sa Hristinom-Tinkom, mladom i lepom poštanskom službenicom koju je odmah smestio u svoje stihove. Brak su sklopili na jutrenju u staroj Markovoj crkvi. Ona je, kasnije, o tome ovako svedočila:

“Venčanje? Bilo je za anegdotu, mada se preteruje, naročito ono sa prstenom. Ja sam prsten bila zaboravila, a bez njega se nije moglo, pa je Disova sestra otrčala da ga donese. Doduše, kum je nudio alku od kišobrana, ali je pop objasnio da prstena mora biti…”

U braku je dobio dvoje dece, Gordanu i Mutimira. Šestogodišnja ćerka Gordana stradala je u nepažnjom izazvanom požaru 1918. godine. Sin Mutimir završio je gimnaziju i 1940. diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Za vreme rata bio je na Ravnoj gori, kao kapetan u vojsci Draže Mihailovića. Posle rata vraća se u Beograd i 1945. nestaje, a navodno ga je likvidirala nova vlast.

Njegova poezija je slična Bodleru, iako ga nikad nije čitao. Godine 1913. objavio je drugu zbirku “Mi čekamo cara”.

Najpoznatije i najvrednije pesme Vladislava Petkovića Disa su: “Tamnica”, “Možda spava” i “Nirvana”, a važi za pesnika koga naši glumci najradije recituju.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar