Srpski film na Brooklyn Film Festivalu

Brooklyn Film Festival, koji se ove godine održava u Njujorku 23. put, publika će od 29. maja do 7. juna pratiti onlajn. Biće prikazano više od 140 filmova sa svih kontinenata koji će se nadmetati za Zlatnog kameleona i još 28  nagrada. Brooklyn Film Festival je nastao 1998. godine sa ciljem da promoviše nezavisni film i da poveže reditelje iz celog sveta, a za učešće na ovom festivalu ove godine je konkurisalo 2.700 prijava za igrani film, od kojih je žiri koji čine Felix De N'Yeurt, umetnica iz Njujorka, Bruno Derlin, kurator raznih festivala kratkog filma u Americi, Rick Gomez, američki glumac, i Candace Janee, američka glumica, odabrao 30.

Srpski film na ovom festival predstavljaće „Kad sam kod kuće” rediteljke Ivane Todorović. On je prvi put prikazan na Martovskom festivalu 2019, a nakon festivala u Njujorku, biće prikazan na South Eastern European Film Festivalu u Los Anđelesu.

„Kad sam kod kuće“ je film koji na vrlo konkretan način govori o seksualnom zlostavljanju u porodici i odnosima ukućana koji ignorišu žrtvu zarad mira u kući štiteći i nevoljno zlostavljača.

Rediteljka Ivana Todorović kaže da će film sigurno naići na dobar prijem publike jer se sa glavnom junakinjom mogu poistovetiti mnoge žene širom sveta, a zajednička sudbina većine porodica ma gde da žive jeste ćutanje.

„Kao rediteljka kratkih socijalno-angažovanih dokumentarnih filma, bavim se temama o kojima se u društvu teško progovara. Zanimaju me ljudske priče u kojoj je neko pronašao način kako da prevaziđe traumu. Tema seksualnog nasilja u porodici je svuda prisutna i više nego što znamo i užasna je jer dete preživljava strahote tamo gde treba da se oseća bezbedno, a zlostavljaju ga ljudi kojima najviše veruje”, objašnjava Ivana.

„Pripremajući se za film, čitala sam literaturu o tome, pričala sa žrtvama i gledala razne filmove na ovu temu. Našla sam podatak da je svaka četvrta devojčica u Srbiji doživela neku vrstu zlostavljanja, ali i da se retko kada žrtve lično suoče sa zlostavljačem jer nakon takve traume nemaju poverenje u ukućane. Smatrala sam da upravo ove dve tačke čine dobru osnovu za dramski potencijal filma. Želela sam da film kao i sama trauma bude više telesan, bez puno reči i da svima bude jasno šta se dešava. I da postavim pitanje: šta radimo sa besom tokom suočavanja, da li možemo da oprostimo i nastavimo dalje ili ne možemo? Zato smo priču smestili u momenat kada glavna junakinja mora iz inostranstva da se vrati u svoj nekadašnji dom i suoči sa traumom iz detinjstva.”

Film je urađen uz podršku Filmskog centra Srbije, na scenariju je radila Melina Pot, glumačku ekipu čine Milica Stefanović, Sara Dinić, Dragana Varagić i Rađa Čupić. Pomoćnik reditelja je Duško Stanivuk, direktorka fotografije je Milica Drakulić, a producentkinja Tijana Drakulić.