ŠTA SE SVE KRIJE U SRPSKIM MUZEJIMA

Među najvrednijim delima naših i svetskih autora koji bi trebalo da budu dostupni posetiocima od juna 2018, a nalaze se u beogradskom Narodnom muzeju, spadaju „Portret žene" Andrea Lota, „Purpurne bukve" Anrija Matisa, Portret mlade žene" Anrija de Tuluz-Lotreka, „Kupačica" Ogista Renoara, „Seljanka" Vinsenta van Goga, „Ruanska katedrala" Kloda Monea, „Tahićanka" Pola Gogena, „Glava žene" Pabla Pikasa, „Kompozicija II" Pita Mondrijana, „Seljak i krava" Marka Šagala, crtež „Ženski akt" Amedea Modiljanija...

Narodni muzej u Beogradu bi najzad trebalo da otvori svoja vrata za posetioce u junu 2018. Inicijativa za obnovu muzeja pokrenuta je još 2001, i prema tim planovima trebalo je da rekonstrukcija bude završena još 2010. Kada se radovi okončaju, a to bi trebalo da bude u januaru 2018, biće potrebno nekoliko meseci da se redovna postavka, koja se u Narodnom muzeju ne nalazi od 2003, vrati na svoje mesto. Muzej se inače prostire na oko 11.000 kvadratnih metara, od čega će po završetku rekonstrukcije oko 47 odsto biti izložbeno. Čekajući kraj rekonstrukcije promenilo se osam ministara, prošlo je 14 godina čekanja, više direktora, i cela jedna generacija koja je rođena pred zatvaranje muzeja sada je upisala srednju školu a da nikada nije kročila u Narodni muzej.

Svetski majstori u Narodnom muzeju

Rezimirajući šta smo propustili za jedno punoletstvo i koja su to vrednija dela koja naš najznačajniji muzej poseduje, konsultovali smo se sa Slobodanom Maldinijem, arhitektom i umetnikom, koji veruje da se najvredniji eksponati i dela naših i stranih autora nalaze u beogradskom Narodnom muzeju, i dodaje da se u sastavu Zbirke strane umetnosti nalazi oko 1.100 slikarskih i skulptorskih dela, uglavnom evropskih umetnika, a da je 1891. venecijanski slikar slovačkog porekla Bertold Lipaj poklonio muzeju vrednih 70 slika italijanskih majstora.

Naime, u beogradskom Narodnom muzeju nalaze se dela svetskih majstora savremenog slikarstva: „Portret žene" Andrea Lota, „Purpurne bukve" Anrija Matisa, „Portret mlade žene" Anrija de Tuluz-Lotreka, „Kupačica" Ogista Renoara, „Seljanka" Vinsenta van Goga, „Ruanska katedrala" Kloda Monea, „Tahićanka" Pola Gogena, „Glava žene" Pabla Pikasa, „Kompozicija II" Pita Mondrijana, „Seljak i krava" Marka Šagala... Muzej poseduje crtež „Ženski akt" Amedea Modiljanija, koji je poklonila muzeju sestra Rastka Petrovića, Ljubica Luković. Drugi Modiljani, „Portret muškarca", nalazi se u privatnom vlasništvu Novosađanina Zorana Mandića.

„Do danas nije sastavljena lista umetnina koje su opljačkane za vreme Drugog svetskog rata. Među njima, prema usmenim izvorima, nalaze se platna Rafaela i Rembranta. Posle rata, jevrejske porodice su podnele oko 3.200 zahteva za obeštećenje, ali detalji nisu poznati", tvrdi Maldini i nastavlja da je tokom rata devedesetih s Kosova u inostranstvo iznet veliki broj vrednih srpskih umetničkih predmeta. Problem je veliki jer ne postoji kredibilan registar pokradenih umetnina.

„Knez Pavle Karađorđević je, formirajući prvi Muzej savremene umetnosti, skupio nasleđem, poklonima i akvizicijama vrednu kolekciju stranih i domaćih umetnika, među kojima i dela Vlamenka, Utrila, Šagala, Modiljanija, ali i El Greka, Pusena, Monea, Gogena", kaže Maldini i dodaje da je 1931. grad Amsterdam poklonio veliku kolekciju umetnosti iz 19. i 20 veka, u kojoj su slike Mondrijana i Van Goga.

U Narodnom muzeju je od 1949. i deo čuvene zbirke kontroverznog kolekcionara Eriha Šlomovića koja broji oko 350 komada. Šlomovićev album „Kolektanea" sadrži crteže Pikasa, Matisa, Šagala, Kandinskog, Klea, Lota i drugih velikana 20. veka, koji je za eksperte tokom proteklih sedam decenije bio više mit nego stvarnost.

Studentski kulturni centar

Gordana Grabež, operativni direktor Narodnog muzeja, konstatuje da se u zbirkama Narodnog muzeja čuvaju neka od najznačajnijih kulturnih dobara, među kojima su monumenalne skulpture Lepenskog Vira (7. milenijum pre naše ere), Vinčanske figurine (6-5. milenijum pre naše ere), kolica iz Dupljaje (16. vek pre naše ere), zlatne maske iz Trebeništa (6. vek pre naše ere), ostava srebrnih posuđa iz Jabučja (1. vek naše ere), Beogradska kameja (4. vek), bronzani portret Konstantina Velikog (4. vek), Miroslavljevo jevanđelje (12. vek), prvi novac kovan u Srbiji kralja Radoslava (13. vek), srednjovekovne freske i ikone iz pravoslavnih manastira i crkava, brojna umetnička dela srpskih i jugoslovenskih autora poput Uroša Predića, Pavla Jovanovića (19. vek), Nadežde Petrović, Save Šumanovića ili Ivana Meštrovića (20. vek), kao i izvaredna dela umetnika iz drugih zemalja Evrope poput Karpača, Rubensa, Gvardija, Degaa, Renoara, Matisa, Pikasa ili Mondrijana.

Maldini sa svoje strane tvrdi da je najznačajniju zbirku svetskih savremenih umetnika propustio da sačuva Studentski kulturni centar (SKC) u Beogradu. Među brojnim umetnicima na izložbama koje su priređene u beogradskom SKC-u izlagali su neki od najznačajnijih protagonista svetske umetničke scene toga vremena: Jozef Bojs, Đina Pane, Akile Bonito Oliva, Harald Zeman, Donald Kaspit, Filiberto Mena, Katrin Mije i drugi. „Nažalost, brojna dela koja su ovi i drugi umetnici ostavili u Beogradu nestala su. Pre par godina otišao sam u SKC s molbom da mi pokažu čuvene Bojsove table, koje je on poklonio nakon performansa 1974. Međutim, niko od zaposlenih nije razumeo šta tražim. Podsetio sam da se radi o čuvenim Bojsovim tablama koje su svojevremeno fiksirane i spakovane na galeriji Velike sale SKC-a. Na kraju, shvatio sam da su ove četiri table, veličine čak dva metra, ukradene! Na svetskom tržištu Bojsovih dela danas one vrede više od milion evra. Za umetničke predmete koje je SKC-u poklonio Klaus Rinke, kao i za desetine drugih milionski vrednih dela koja su nekada bila u vlasništvu SKC-a, nisam pitao. Radi se o neprocenjivoj kolekciji radova svetski najznačajnijih umetnika kakvu danas ne poseduju ni najpoznatiji svetski muzeji, koja se tokom sedamdesetih i osamdesetih nalazila u SKC-u, ali je potom netragom nestala. Začudo, do danas se ama baš niko nije zapitao gde je završila najvrednija srpska kolekcija savremenih umetnika", kaže u neverici Slobodan.

Muzej savremene umetnosti jedini reprezentativan

Na pitanje koje bi beogradske i srpske muzeje preporučila svojim sugrađanima, kao i turistima, Gordana Grabež, ističući kako su u ovom trenutku u toku radovi na sanaciji i adaptaciji Narodnog muzeja u Beogradu, usled kojih je i izložbeni prostor Galerije fresaka Narodnog muzeja u Beogradu privremeno nedostupan za publiku, kao preporuku za posetioce preporučuje Muzej Vuka i Dositeja, gde se pored stalnih postavki realizuje i veliki broj pratećih sadržaja za posetioce različitih uzrasta i interesovanja. „Recimo, Muzej Vuka i Dositeja, koji pre svih jeste značajan i usmeren sadržajem na domaće posetioce, privlači sve više interesovanje stranih posetilaca, kako ličnostima dvojice velikana srpskog prosvetiteljstva, tako i saznanjem da je smešten u jednoj od najstarijih stambenih zgrada u Beogradu iz dalekog 18. veka", tvrdi operativna direktorka Narodnog muzeja. I dodaje da u Beogradu postoji veliki broj muzejskih institucija koje zavređuju pažnju kako naših sugrađana, tako i gostiju Beograda. Svakako treba pomenuti Muzej savremene umetnosti, Muzej Jugoslavije, Muzej grada Beograda, Muzej primenjene umetnosti, Muzej Nikole Tesle, Prirodnjački muzej, Muzej nauke i tehnike i druge. „Sigurna sam da će se posetioci koji nisu imali prilike da posete ovaj muzej ili oni koji to nisu učinili dugi niz godina iznenaditi bogatstvom i raznolikošću muzejskih zbirki koje čuvaju izuzetno interesantna i važna svedočanstva o istorijskom periodu tokom kojeg su mnogi od nas živeli, i o kojem su oni mladi slušali najrazličitije priče. Sigurna sam da bi zainteresovanim posetiocima bilo veoma zanimljivo da vide kamenje s Meseca i čuju priču o tome kako je on stigao u Beograd i u zbirku Muzeja Jugoslavije", zaključuje Gordana Grabež.

Slobodan Maldini pak smatra da Beograd danas ima samo jedan otvoren umetnički muzej - Muzej savremene umetnosti. I da, nažalost, generacije dece nisu imale priliku da se upoznaju s domaćim muzejskim kolekcijama. Za to vreme, naša mnoga najznačajnija kulturna dobra krase vitrine svetskih muzeja. Tako, ako želimo da vidimo najraskošniju srpsku knjigu iz srednjeg veka, tzv. Minhenski psaltir, treba da otputujemo u Minhen, gde je pohranjen nakon što je ukraden iz fruškogorskog manastira Privina glava. Nikoljsko jevanđelje iz 14. veka nalazi se u Dablinu, u Irskoj, Prolog stihovni iz 1566. u Lajbahu. Iz manastira Sveta Katarina na Sinaju ukradena su i odneta u London 43 srpska rukopisa iz perioda od 10. do 13. veka. Ukradeni najstariji pisani rukopis s naših prostora, Evangeliarium sirmiensium, čuva se u Bavarskoj biblioteci pod šifrom 6224.

Međutim, ni neke zbirke domaćih savremenih umetnika u Srbiji nisu bolje prošle, smatra Maldini. „Podsetiću na žalosnu sudbinu Unutrašnjeg muzeja umetnika Dragana Papića. U svom stanu u centru Beograda, Papić decenijama gradi svoj Unutrašnji muzej. Na buvljacima kupuje predmete od kojih izrađuje umetnička dela. Muzej su do sada posetile mnoge značajne srpske ličnosti, a uvršten je u mapu beogradskih kulturnih destinacija. Pre nekoliko godina, kamion 'Gradske čistoće' došao je po prijavi komšije da odnese Papićevo 'nagomilano đubre' u hodniku i dvorištu zgrade. Posle intervencije iz Ministarstva kulture, kamion se vratio prazan", konstatuje on.
Nepovratno izgubljena dela

Mnoga vredna dela izgubljena su nakon što su preminuli njihovi vlasnici, kaže Maldini i nastavlja priču kako je nepoznata sudbina kolekcije s Pikasovom slikom u vlasništvu čuvenog arhitekte Aleksandra Deroka, kojoj se gubi trag nakon njegove smrti. Kao i to da je ružnu sudbinu doživela zaostavština profesora arhitekte Milorada Pantovića.

„Ovaj student Le Korbizjea i Ozenfana čuvao je Le Korbizjeove crteže i prepisku sa svetski poznatim arhitektama. Kada je umro, naslednici su sve što se zateklo u kući bacili na gradsku deponiju smeća. Poslednjih godina života, vajarka Olga Jevrić izgubila je znatan deo svoje zaostavštine. Iz njenog ateljea na Starom sajmištu ukradeni su vredni artefakti. Lopovi su pronađeni, međutim, odneti predmeti i dokumentacija bili su već uništeni, bačeni u đubre, a naoko vredniji deo plena završio je na buvljoj pijaci!

Da mu zaostavština ne doživi sličnu sudbinu, arhitekta Bogdan Bogdanović ju je za života izneo iz zemlje i stavio na raspolaganje državi Austriji. Godine 2014. je otvoren Legat Petra Lubarde. U obnovljenoj vili na Dedinju izloženo je njegovih 16 slika i 28 crteža. Od 57 slika na spisku legata, pronađene su 24. Ostalih nema."

Opširniji tekst o skrivenom srpskom blagu možete pročitati u najnovijem broju Ekspresa koji je od petka u prodaji na kioscima

Otimačina oko Tesline urne

Nedavno je u Zagrebu otvoren Teslin muzej, dok je Muzej Nikole Tesle jedan od najposećenijih muzeja u Beogradu, ali se uskoro seli sa adrese u Krunskoj i pitanje je šta će se potom dešavati. Slobodan Maldini kaže da se danas vodi kampanja preotimanja Tesline urne i pokušaj njenog premeštanja u portu Hrama Svetog Save.

„Tražeći razlog za izmeštanje urne, crkva je proglasila satanističkim obredom jedan intervju sa stranim gitaristom u tom muzeju, pored Tesline urne. Niko do tada nije doveo u vezu Teslu i satanizam. Međutim, onog trenutka kada urna s Teslinim posmrtnim ostacima bude preoteta, Muzej Nikole Tesle neće imati značaj koji ima danas. Nadalje, nakon što zgrada u kojoj se danas nalazi muzej bude vraćena starim vlasnicima, ta institucija će pretrpeti golgotu neizvesnog preseljenja u ambiciozno zamišljen prostor stare električne centrale na Dorćolu, veličine 30.000 kvadrata, za šta danas nema novca. Bojim se da je ova, inače dobra ideja, preveliki zalogaj za društvo koje decenijama nema sredstava da renovira ni svoje najbitnije muzeje", smatra Maldini.