Sve je isto, samo Brando fali

Sve je isto, samo Brando fali

Shutterstock


Siciliju svake godine poseti nekoliko stotina hiljada ljudi iz celog sveta, ali u zavičaju mafije ljubitelji filmske umetnosti nikada neće propustiti da popiju čašu vina na terasi bara „Viteli”, na kojoj je snimljen deo filma „Kum”. I kad o svemu pričaju, što rado čine, Sicilijanci se prisećaju i detalja za koje samo oni znaju. Slede, dakle, priče koje jednu umetnost, filmsku, i jedno ostrvo, Siciliju, kao i dva sicilijanska već zaboravljena sela, Savoka i Forca d’Agro, neraskidivo povezuju na poseban način, jednako inspirativan koliko i intrigantan.

Da nije bilo upornosti, ako hoćete i tvrdoglavosti Frensisa Forda Kopole, danas legendarni Marlon Brando zapravo nikada ne bi dobio ulogu don Vita Korleonea u kultnoj filmskoj trilogiji inspirisanoj čudesnim romanom Marija Puza. I ne bi mu, na kraju priče, za ovo ostvarenje pripao Oskar za najbolju ulogu.

Producenti su insistirali i zahtevali, a reč je o velikom i moćnom “Paramountu”, da se glavna uloga poveri Lorensu Olivijeu, zatim Entoniju Kvinu, Bertu Lankasteru, možda i Orsonu Velsu, ali ne i na snimanjima poslovično alkoholu odanom i za saradnju teškom Marlonu Brandu. Kako je Kopola bio uporan, iz “Paramounta” su poverovali da će se osloboditi Branda ukoliko ga uslove da dođe na audiciju. Znali su zapravo da Brando, tada već megazvezda, neće prihvatiti tu vrstu umetničkog poniženja, ali nisu znali i za ono što je smislio Kopola. A on je pozvao Branda na večeru, zamolio slavnog glumca da mu uprkos svemu pokaže kako bi to izgledalo kada bi on dobio ulogu i na filmu uistinu bio Vito Korleone.

 EPA/HANDOUT

EPA/HANDOUT

Brando ga je, prisećao se mnogo puta kasnije Kopola, samo značajno pogledao, zatim je uzeo komad hleba, zadržao ga u ustima i pomerajući donju vilicu unapred, uz glas koji je nenadano postao hrapav, pokazao kako zamišlja ulogu bosa sicilijanske mafije. Ili Kuma koga je i on, Marlon Brando, čitajući scenario doživeo kao čoveka koji, uprkos svom životnom pozivu, izrazito drži do tradicije, prijateljstva, porodice, lojalnosti i poštenja.

Kasnije je sve ponovio i u kameru, i oduševio svet, jer je Kopola “Brandovu audiciju” diskretno snimio. U „Paramountu” su morali da se pomire sa sudbinom, a Brando ih je kasnije dodatno obradovao jer je u toku napornog rada (snimalo se 77 dana umesto predviđena 83) izostalo njegovo karakteristično ponašanje zbog kojeg su neki filmovi morali da se snimaju duže od predviđenog vremena i da koštaju više nego što je to budžetom bilo planirano.

Zanimljiva je i priča kako je Kopola uopšte dobio posao na ovom projektu u koji mnogi nisu verovali. Početkom 70-ih, kada je film počeo da se snima, Kopola je bio već afirmisan reditelj. U “Paramountu” su razmišljali: mlad, dokazan i ne mnogo skup. Uz sve ima i italijansko poreklo. Elija Kazan, Kosta Gavras i Piter Justinov sve to nisu bili. Takođe, nisu ni verovali da ekranizovani roman Marija Puza može doživeti slavu koja je dostigla granicu besmrtnosti. Istina je da “Kum” nije film veka, ali je istina i to, kasnije se ispostavilo, da je jedan od najboljih. Kritičari su mu darovali drugu poziciju među 100 najboljih ostvarenja ove industrije u 20.veku, odmah iza takođe fantastičnog “Građanina Kejna”.

Shutterstock

Shutterstock

Na Siciliji tvrde da film ne bi bio to što jeste da mu onu, toliko moćnu sliku autentičnosti svakog lika i detalja nisu darovali naturščici iz sicilijanskih sela, a emociju u gotovo svakom kadru Frensis Ford Kopola, Amerikanac italijanske krvi. Vodio je računa o svakom detalju, posebno kad su u pitanju bile uloge. Zbog svega je zapravo Kopola najviše zadužio Al Paćina, u to vreme mladog i neafirmisanog glumca za koga u „Paramountu” nisu hteli ni da čuju da dobije ulogu Majkla Korleonea u trećem delu filmske priče. Tražili su od Kopole da se za tu ulogu angažuje lepotan i sa filmskog platna slavom ovenčani Robert Redford ili Rajan O’Nil čije bi ušeće u filmu, verovali su u “Paramountu”, donelo profit na blagajnama bioskopskih sala. Ipak, ispalo je drugačije.

Verovali ili ne, presudila je “coppola”, tradicionalna sicilijanska kapa koju su u filmu nosili Majklovi telohranitelji. Naravno, i Paćino je negde intimno verovao da je pred njim uloga života, odnosno trenutak kada će možda postati slavan za sva vremena ili će, ukoliko ga sreća ne bude pratila, njegova karijera biti uništena. Zato se potrudio da na audiciji bude Sicilijanac u pravom smislu te reči. I bio je. Plavokosi i plaovoki Rajan O’Nil i Robert Redford su s “coppolom” bili više smešni nego upečatljivi, što se za crnomanjastog Al Paćina nije moglo reći. Kapa mu je stajala kao salivena. I njegova visina od 170 centimetara je imala notu ostrva jer se posle ispostavilo da su obe Paćinove bake zapravo Sicilijanke. Moguće je i da je ostvarenje Al Paćina, ali ne i samo njegovo, bilo povod da slavni Stenli Kjubrik izjavi kako je “Kum” film sa najboljim glumačkim kastingom svih vremena.

Shutterstock

Shutterstock

Kada dođete na Siciliju i odlučite da upoznate magiju sicilijanskih sela, saznaćete i priču o kući u mestu Kostelo di Skjavi, danas zapuštenoj i u korov zarasloj vili u kojoj su snimljeni kadrovi prve bračne noći Majkla i prelepe Apolonije. U toj istoj kući i danas, 50 godina kasnije, živi namćorasti starac koji ništa ne vidi i koji najviše od svega mrzi turiste. Nekada davno, kada je od filmske ekipe dobio novčanu nagradu što su u njegovoj kući snimljeni čudesni kadrovi, celo selo je danima jelo, pilo i igralo uz dobro plaćenu muziku. Kad je novac potrošen, starac je kuću zakatančio za javnost i komšije…

Ipak, ova vila zarad svoje filmske slave i danas živi jer se s vremena na vreme izdaje na nekoliko dana za prestižne prijeme, a cena dostiže i 15.000 evra. Naslednici starcu prethodno objasne kako bi trebalo možda da ode na par dana u bolnicu, na ispitivanje jer ne izgleda baš sjajno, a za to vreme oni koliko-toliko srede kuću, prirede prijem, uzmu novac i vrate starca koji zarad svog staračkog slepila ne primećuje da se bilo šta događalo ili menjalo. I tako do sledeće prilike.

Lepu Sicilijanku, u koju se Majkl Korleone zaljubio kad je stigao na Siciliju, igrala je nepoznata italijanska glumica Simoneta Stefaneli. Kopola je zapravo imao silnih problema do samog početka snimanja jer nijedna od italijanskih diva kojima je ponuđena uloga nije htela da je prihvati zbog scene skidanja prve bračne noći. Prvi Kopolin saradnik rekao je da bi tu ulogu mogla da odigra devojka koja je koliko juče prošla audiciju na rimskoj Akademiji za film i pozorište. I došla je…

U filmu je nastradala u eksploziji automobila u dvorištu vile, a u stvarnom životu, priča se, dovodila je Italijane do ludila. Posle “Kuma” je igrala u mnogim italijanskim i evropskim serijama i filmovima ali bez većeg uspeha. Udala se za čuvenog Mikelea Plaćida, koji se proslavio u ulozi inspektora Koradija Katanija u seriji “Hobotnica”. Par se razveo 1994. Plaćido se nešto kasnije oženio 37 godina mlađom Federikom Vinćenti. Simoneta Stefaneli je napustila film i posvetila se modi. Danas kao dama sa 60 i malo više godina je vlasnik prestižnog butika u centralnoj zoni Rima.

Sicilijanska sela Savoka i Forca d’Agro su zapravo kulise u kojima su snimani kadrovi filma, a mnogi, pa i sami Sicilijanci nisu znali za njihovo postojanje. Ali kada se 1972. godine pojavio “Kum”, na sela se obrušila svetska slava.

Da li se možda sećate kultne scene kada Majkl Korleone dolazi da prosi prelepu Apoloniju i kada njenom ocu, ne naročito učtivo, kaže: “Mnogi bi platili za informaciju o meni. Kad biste im vi to rekli, vaša ćerka bi izgubila oca umesto da dobije muža”.
Taj čudesni bar “Viteli” u čudesnom selu Savoka, na čijoj je terasi Majkl Korleone prosio ruku ćerke vlasnika, lepotice Apolonije, i crkva Svete Lučije u kojoj je obavljeno venčanje, danas su više od turističke atrakcije.

Crkva iz 13. veka je mnogo puta pregrađivana i restaurirana, naročito posle brojnih zemljotresa u 17. veku, ali i danas se u ovoj crkvi obavljaju nedeljne mise i službe, venčava i krsti.

Shuttertock

Shuttertock

A bar se u međuvremenu pretvorio u Muzej filma “Kum”. Svuda na zidovima su fotografije, kadrovi iz filma, proglasi klana Korleone i simbol sicilijanske mafije, kratka lovačka puška lupara, a i dalje u baru “Viteli” može dobro da se pojede i popije. Svim tim bogatstvom do pre nekoliko godina rukovodila je sinjora Marija. Danas to radi njen sin. Ona je godinama gostima pričala da se ne samo dobro snašla u filmu, kao naturščik u ulozi Apolonijine majke, već da je bila vrlo bliska i sa Al Paćinom. Svima je pokazivala sto gde su često sedeli i ćaskali.

Proslavilo se i selo Forca d’Agro. Njegovu filmičnost je otkrio Kopola. Posle „Kuma” u njemu su snimljena još 44 filma. Selo ima 14 crkava plus katedralu koja je počela da se gradi još u 12.veku Zašto 14 crkava? Zbog 14 stanica na putu do Golgote. A zašto katedrala za selo sa 1.000 stanovnika? Zato jer je ovo selo nekada trebalo da bude prestonica Sicilije. Danas sve ovo tamošnji prijatelji sela Forca d’Agro vešto koriste u marketinške svrhe. Oni nisu vlast u selu ali o svemu odlučuju. Polako, sopstvenim sredstvima sređuju jednu po jednu napuštenu kuću, čak i zidine koje su takođe nastale u 12. veku. Svaku kuću koju srede kasnije prodaju za podosta novca jer su baš ovde mnogi Nemci i Skandinavci pronašli svoj kutak za uživanje i odmor u mrtvoj tišini. A zašto baš tu kupuju skupe kuće kad se na celoj Siciliji i u mnogim sicilijanskim selima kuće prodaju za samo jedan evro.

Dva su razloga.

Prvi je taj što su u selu Forca d’Agro snimljeni kadrovi filma “Kum”, a drugi je priča o Skandinavcu koji je u jednom sicilijanskom selu, baš za evro, kupio kuću. Sa tamošnjim majstorima je precizno dogovorio i rokove adaptacije, platio je koliko je trebalo za materijal i druge radove, ali kada je došao posle nekoliko meseci zatekao je sve isto kao i kad je otišao. Firma s kojom je sklopio ugovor više nije postojala, čovek kome je dao novac se izgubio… Na kraju su mu objasnili princip rada. Trebalo je prvo da se obrati tom i tom liku, što je na kraju i učinio. Morao je ponovo da plati ono što je već platio, ali i da doplati kako mu se ista stvar ne bi ponovila. Kada je i tu formalnost obavio, radovi su usitinu krenuli. U predviđenom ruku su i završeni. Poruka je jasna. Na Siciliji puno toga može da se pormeni, ali je kum uvek – Kum.

 

A gde je Oskar za muziku

Ekranizacija romana Marija Puza je dostigala svetsku slavu. Toliku da je film Frensisa Forda Kopole dobio čak tri Oskara – za najbolji film, najbolji scenario i najboljeg glumca. Zašto mu nije pripao i četvrti, konkretno za muziku (autor Nino Rota) koja skoro 50 godina kasnije ima predznak evergrina, ostaće tajna za sva vremena. Nepravdu ne može da ublaži ni to što je muzika iz ovog filma dobila Zlatni glubus, odnosno osvojila prestižnu nagradu BAFTA.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar