Priča iz prvog lica
Beogradski dani Tine Tarner za koje niste znali
Novinar i najveći poznavalac rokenrola na ovim prostorima prvi je objavio da su se Ajk i Tina Tarner rastali. Za "Ekspres" je ispričao zanimljivu avanturu velike rok zvezde u Beogradu...
Apsolutna kraljica rokenrola Tina Tarner umrla je nedavno u 84. godini na svom imanju na obali Ciriškog jezera u Švajcarskoj, posle duge i teške bolesti.
U njenoj biografiji stoji da je rođena iz emotivne veze siromašnih – mlade Indijanke i Afroamerikanca. Njeno kršteno ime je Ana Mej Bulok. Odrastala je u siromaštvu, rođena u ruralnom naselju Braunsvil 1939. godine, država Tenesi, SAD. Mukotrpno se borila za svoj muzičko-kreativni prostor na američkom tržištu. Sa 16 godina upoznala se sa muzičarem Ajkom Tarnerom i sa njim počela da peva u duetu Ajk i Tina. Tada su postali i bračni par.
Tina Tarner krajem ’60-ih postala je svetska rokenrol zvezda. Ostavila je neizbrisiv trag u svetu muzike, filma i globalne kulture. Njen odlazak bio je udarna vest u svetu. Od nje su se oprostili svi veliki muzičari, pisci, umetnički svet uopšte. I Bela kuća se oglasila prigodnim i biranim rečima. Muzikom i neiscrpnom životnom snagom Tina Tarner je oduševljavala milione obožavalaca i bila uzor mlađim naraštajima muzičara.
U Švajcarsku se, sa partnerom Ervinom Bahom, preselila 1995. godine. Posle udaje za Baha, uzela je švajcarsko državljanstvo i odrekla se američkog.
Tinu Tarner pratila je njena "filmska“ sudbina gde god da se pojavila. Tako je bilo i u Beogradu 1974. godine, podseća Petar Peca Popović, najveći poznavalac rokenrola na ovim prostorima.
"Blistala je dok je god bila na bini, a poslednji put je nastupila 1998, a tada je imala 60 godina. Godine 1999. rekla je da odustaje, mada se i kasnije pojavljivala nekoliko puta. Njene lične nevolje sa bivšim mužem otkrile su njenu veliku snagu i svako ko prolazi kroz očajna vremena može da se priseti njenog primera. U odnosu na Tinu, današnje dive su male i smešne“, kaže gospodin Popović.
Tina Tarner je u Beogradu nastupala tri puta, priseća se Petar Peca Popović u jednom od tri intervjua koja je dao "Ekspresu“.
"A ja sam prisustvovao samo prvom, koji se dogodio 1974. gde je nastupila s tadašnjim mužem Ajkom. Sačekao sam je sam na aerodromu i poklonio joj jednu karikaturu koju je naslikao Zoran Jovanović Jus. Ona se nasmejala, dopala joj se. Tada sam i uradio intervju sa Tinom Tarner. Taj intervju je značajan što sam prvi objavio svetsku ekskluzivu da ona više ne živi s Ajkom. U hotelu ’Jugoslavija’ uzeli su dva odvojena apartmana, a sve to su potvrdili naknadni događaji, poput njihovog privatnog prijema posle koncerta.
U tom intervjuu sa megazvezdom sam zapisao da je priču pratila senka, njeno lice i nekoliko diskretnih opaski su naglašavali setu da je bila zapostavljena.
Sam koncert za tadašnji Beograd, koji je imao 750.000 stanovnika, bio je prava kulturološka eksplozija. U suštini to je bila prava revolucija, ne samo muzike, njenog posebnog glasa, igre, pokreta koji plene… Novembra meseca 1974. godine – Tina Tarner peva u Beogradu! Time je praktično otvorena i hala ’Pionir’. Koncert iz prvog reda je pratio i Branko Pešić, tadašnji gradonačelnik Beograda“, priča Peca Popović.
Tina Tarner je u Beograd stigla pošto je sa Kenom Raselom snimala film "Tomi“. U toj rok operi pevala je sa grupom „Hu“. Njen nastup u Raselovom filmu otvorio joj je vrata filmske karijere. Posle toga igra u "Pobesnelom Maksu“.
Peca Popović tvrdi da je Tina Tarner bila prva velika zvezda koja je pevala u Beogradu, mada su pre nje u našem gradu nastupali Blad, svet end tirs“, Status Quo i drugi…
Koncert u "Pioniru“ pratilo je više od 12.000 oduševljenih ljudi, dakako, prvenstveno mladog sveta.
"Međutim, posle koncerta desilo se nešto što će Tina Tarner pamtiti celog života. Ajk Tarner, odmah posle svirke, napustio je ’Pionir’ i sa svojim ’ajketama’ otišao u hotel ’Jugoslavija’. On nas je pozvao na prijem u apartman 407 ’za prijatelje Ajka i Tine Tarner’.
Napolju je padala neka teška kiša, pasje vreme. Ali, uredno sam se pojavio na toj žurci, bili su to sve ljudi iz Beograda, muzičari, glumci, filmski radnici i naravno deo onog sveta koji objektivno nije pripadao tu, ali uvek je nalazio načina da bude baš tu. Nije nas bilo mnogo.
Kad sam ušao, odmah sam primetio da tu nema Tine. Nisam pitao ništa, znao sam o njima mnogo zanimljivih i provokativnih detalja, ali oni nisu bili za objavljivanje. Uglavnom, Ajk je otišao od nje. Posle nekog vremena Ajk se ’uradio’ kokom, obeznanjen nije primećivao baš ništa. ’Ajkete’ su igrale, di-džej je puštao isključivo songove Ajka i Tine, bilo je tu dobrog pića i hrane.
Međutim, sve vreme me je kopkala radoznalost – gde je Tina? U dva sata po ponoći ona se pojavi, uđe u apartman nekako drugačija, kao da se rešila nekakvog tereta. Kako je ušla, s vrata počinjemo razgovor. Ja je pitam: Gde si bila? Ona kaže: Pa, šetala sam se po Beogradu i gledala sam film. Kako film? Pa, eto tako, da se malo odmorim. Kaže, ovde mi se ne dopada. Pitam šta? Ona pokaže glavom na Ajka, a on jadan na kokainu, ne zna gde se nalazi.
Bilo mi je poznato da je nju Ajk tukao svaki dan, bar dva puta dnevno, od detinjstva, zapravo od njene 16. godine kad su se upoznali. Dok smo pričali, to moje saznanje nas je nekako zbližavalo.
Rastali smo se kao stari prijatelji, kao da se poznajemo već dugo, a posle se nikad nismo sreli.
Međutim, saznao sam vrlo zanimljivu priču i otkrio gde je Tina Tarner, posle fantastičnog koncerta, provela nekoliko beogradskih sati. U to vreme u Beogradu je živeo i radio zubar, živopisna pojava, svi su ga znali kao bonvivana i zavodnika. Ime mu neću pominjati, naravno, ali on se, ko će znati kako, posle koncerta našao u garderobi Tine Tarner. Ona je bila sama, on šarmantan i nenametljiv, počeli su razgovor.
Sačekao ju je da se ona presvuče pa su izašli na ulicu. Padala je kiša. On je, kako mi je ispričao, uzeo Tinu pod ruku pa su šetali po kiši. ’Pričali smo o Beogradu, nju je interesovalo – kako ljudi ovde žive, čime se ja bavim. Ja sam joj rekao da sam stomatolog, ona se nacerila pokazujući dve niske onih zuba, koje upotpunjuju celu pojavu.
Posle, nemajući bolju ideju, predložio sam joj da odemo u bioskop jer loše je vreme, a da idemo negde u restoran – zamisli – ceo Beograd bi znao da je ona bila sa mnom. Sve je prošlo tako da nju niko nije prepoznao. Međutim, onaj Ciganin što na ulazu u ’20. oktobar’ prodaje semenke, kikiriki… viče koliko ga grlo služi: ’Zubi, gde si našao tu kalašturu?’
Pravio sam se da ga ne čujem, šmugnuli smo u salu. Posle bioskopa odvezao sam je taksijem do hotela ’Jugoslavija’’, ispriča mi Zubi.
Sličnih doživljaja u Beogradu, u naredna dva dolaska, Tina Tarner nije imala. Ili ja za njih nisam čuo“, završava priču Petar Peca Popović.