Roman "Vandalizam"

Preporuka za čitanje: Kad se krene stranputicom...

Tom Kristensen rođen je u poslednjoj deceniji XIX veka, umro u XX. A ipak se njegovo najpoznatije delo "Vandalizam“, koje ovde predstavljamo, reizdaje u velikim tiražima od 1930. do danas.

Kristensen je danski pesnik i romanopisac, važi za jednog od ključnih stvaralaca tzv. izgubljene generacije nakon Prvog svetskog rata i jednog od najeminentnijih danskih književnika uopšte.

Rođen je u Londonu, odrastao u Kopenhagenu, gde završava fakultet. Karijeru započinje kao književni kritičar, ali se uporedo bavi i pisanjem. Hvale ga kao jednog od najživopisnijih pesnika tog doba, a postaje poznat i kao "pesnik straha“. Njegove zbirke pesama svrstavaju se u klasike danskog ekspresionizma, dok se pesme iz druge zbirke mogu smatrati manifestom moderne. Roman "Vandalizam“ ocenjen je kao njegovo najznačajnije delo, a zasnovan je i na ličnom iskustvu, pošto je, poput svog junaka, i sam Kristensen imao velikih problema sa alkoholom.

Na danski je preveo dela Teodora Drajzera, Remarka, Šilera i mnogih drugih. Primljen je u originalno članstvo Danske akademije po njenom osnivanju 1960, a potom dobija i najprestižniju književnu nagradu te institucije 1968. godine.

U remek-delu "Vandalizam“ Ole Jastrau vodi građanski poželjan život. Idealan. Mlad je čovek, a već ima porodicu, ženu i sina, on sam urednik je prestižne književne rubrike, recenzent knjiga u velikoj novinskoj kući, koja je laganom šetnjom udaljena od njegovog gizdavog salonca u epicentru Kopenhagena.

Njegov život bez materijalnih briga, uz društvenu pažnju koju dobija kao urednik velike novinske kuće, nekom je nedostižan. Ipak, Ole Jastrau ne blista od sreće. Nije zahvalan. Čak, čini se da je sumoran i pomalo namršten. On žali za divljim damarima koji su ga obuzimali kao žutokljunog pesnika radikalnih uverenja, kada je verovao da su njegove pesme ubojite. Da njima može promeniti svet. Svestan je da su tekstovi koje piše oportuni, dosadni i beskrvni, objavljeni s ciljem komercijalnog uspeha, nametanja građanskih vrednosti i manipulacije književnim ukusima.

Ole Jastrau ne preza da se sa visine rajskog vrta strmoglavi u pakao. Shvata, njegov život nije istinit. Obitava u dve dimenzije, ne i u trećoj, koja bi ga učinila stvarnim. Gospodin urednik izgleda prolazi kroz tipična iskušenja svoje generacije, koja u tom međuratnom periodu doživljava ličnu slobodu i emancipaciju i bezdno svetske ekonomske krize. Pakao po Danteovom receptu može da počne, puštajući svoje demone u nove rukavce vremena. A nova vremena donose stare poroke, od kojih je alkoholizam krunski.

Ole Jastrau je zapravo alter ego Toma Kristensena, koji se takođe borio sa alkoholizmom, često gubeći dah i glas u toj borbi.

Kula Jastrauvog života se ruši, kao da je napravljena od slame. Žena ga napušta i odvodi sina. Njegov stan postaje jazbina, u koji prima protuve i obešenike slične sebi, neke iz starih dobrih vremena u kojima je pevao kao vatreni Orfej svojoj nimfi – Euridiki.

Sa vrha društvene lestvice, opijajući se besomučno od jutra do sutra, od kafane do hotela i bara, u društvu sifilističara, ekscentrika, siromašnih i bogatih, propalih, beskućnika i zaraženih a podatnih žena, dama i prostitutki, on biva usisan u jedan pohotan svet senki, iz koga, verujemo do određenog trenutka, ima izlaza.

Ali, Ole Jastrau ne želi da se vrati. On bira propast, stranputicu, lavirint, adrenalinski skok u ambis, samouništenje. Samoubistvo koje malo duže traje, ali je katarzično.

Dunja Bahtijarević: Kad se stežu kese, kultura je među prvima na udaru