Scena
21.12.2025. 02:05
Scena
22.12.2025. 20:20
Mihailo Paunović
Preporuka za gledanje
"Train Dreams" ‒ film koji nam je nedostajao
Ako bismo pokušali da opišemo i smestimo kinematografiju danas, onda bi adekvatna odrednica bila da je film u nekakvom momentu spektakla i glamura.
A to je upravo ono što i prosečan gledalac očekuje od premijere do premijere ‒ veliki naslov proslavljenog reditelja ili glumca, koji bi pritom trebalo da u svojoj veličini i glamuru zaseni onaj prethodni. U takvoj postavci gde film ostaje isključivo kao sredstvo zabave i čulnog doživljaja, priča koja određenu temu ozbiljno promišlja i preispituje jeste priča sa previše umetnosti, a malo razonode, što, čini se, današnje tržište ne trpi.
Ukoliko se samo osvrnemo na filmove koji su obeležili tekuću i prethodnu godinu, na najave, kritike i recenzije, ne možemo da izbegnemo epitete kao što su "hit“, "spektakl“, "film godine“, "epsko ostvarenje“. Sa napretkom tehnologije koja je znatno promenila filmove u produkcijskom smislu, promenjeni su apetiti i autora i publike pa je tako svaka priča velika, a svaki glumac zvezda čije ime garantuje kvalitet.
Međutim, u iščekivanju da se na tom zvezdanom i svetlucavom nebu pojave veliki reditelji koji biraju samo velike glumce, nestale su one male priče koje su oblikovali neki ljudi čija imena zaslužuju mnogo više pažnje. Kada se film svede isključivo na zabavu, nestaju umetnički izrazi i kadrovi koji pored čulnog nadražaja bude i neke dublje emocije i misli.
Jedan od tih "malih“ naslova koji budi velika osećanja i tera na ozbiljno promišljanje jeste "Train Dreams“. Novo ostvarenje četrdesetogodišnjeg reditelja Klinta Bentlija je upravo film kakav nam je bio potreban za kraj godine. Topla priča o malom čoveku, ispričana upečatljivim umetničkim izrazom. Iako je već privukao pažnju 2023. godine sa filmom "Sing Sing“ i dokazao se kao autor koji ima šta da ponudi u svetu filma, Klint Bentli je reditelj čije ime će se zasigurno više pominjati u budućnosti, možda i među onim velikim sjajnim zvezdama, čija ostvarenja, kakva god bila, nikad ne ostaju neopažena.
"Train Dreams“ je adaptacija istoimenog romana Denisa Džonsona, a sam film upravo budi osećanja sa kakvim se susrećemo nakon pročitane dobre knjige jer predstavlja jednu od onih ekranizacija koje se ne oslanjaju na snažan zaplet, već na atmosferu i unutrašnje stanje glavnog junaka. Film nas vraća na početak 20. veka i prati život Roberta Grenijea, običnog radnika koji učestvuje u izgradnji železnice i seči šuma na američkom severozapadu. Život glavnog junaka zapravo je tema samog filma. U svojoj običnosti i svakodnevnoj borbi za opstanak donosi sva univerzalna promišljanja o životu uopšteno i o njegovoj prolaznosti. Srećni trenuci, gubici i usamljenost, sve sa čim se Robert suočava samo su ogledalo svakog čoveka i svedočanstvo jednog prosečnog života, u kojem svaki gledalac može da učita deo sebe.
Nemoguće je govoriti o ovom filmu a ne pomenuti izvanrednu glumu. Naime, da je ova uloga pripala jednom Leonardu Dikapriju, verovatno bi se samo o ovom naslovu pričalo. Zbog imena, ne zbog drugačijeg talenta, jer naprotiv, talenta ne manjka u ovom ostvarenju. Glavnu ulogu tumači, i to maestralno, još jedna ne tako upadljiva zvezda, Džoel Edžerton, čija je interpretacija među kritičarima i publikom istaknuta kao najveća vrednost filma.
Kada imate ostvarenje koje u svojoj strukturi podseća na monodramu i čija tema je zapravo unutrašnja borba jednog čoveka, onda je glumac svakako glavni adut. Edžerton je doneo vrlo složenu interpretaciju i zasluženo je za ovu ulogu nominovan za "Zlatni globus“ u kategoriji najboljeg glumca. Način na koji gradi lik zapravo diktira samu atmosferu filma. Robert Grenije je čovek koji retko govori, već tiho, kroz konstantno trpljenje svih udaraca koje mu je život namenio, pokušava da pronađe svoju svrhu. Edžerton u skladu sa tim ne pokušava da lik učini dopadljivim ili dramatičnim, naprotiv, on ga gradi kroz tišinu. Upravo ta suzdržanost daje filmu autentičnost i emotivnu težinu. U skladu sa tim Bentlijeva režija je smirena i promišljena. "Train Dreams“ je film sporog ritma, sa dugim kadrovima prirode, čoveka i rada. Jednolične kadrove često razbijaju fragmenti sećanja, kako lepih tako i onih traumatičnih, bez jasnih prelaza i objašnjenja, što samom filmu daje specifičnu dinamiku pa ni u jednom trenutku nije dosadan i prazan. Svaki kadar, u specifičnom formatu kamere, smislen je i potreban.
Klint Bentli kroz skicu jednog života suptilno i efektno provlači i istorijske momente od velikog značaja, kao i temu rasizma, koja poput šamara prekida tok svesti glavnog junaka, ali i gledalaca. Pored glume i režije, vizuelno, film se oslanja na snažnu fotografiju koja prirodu prikazuje istovremeno kao lepu i surovu. Pejzaži nisu samo deo pozornice, već akteri u samoj priči jer je upravo saživot čoveka i surove prirode jedna od glavnih okosnica filma.
Iako je prošao neprimetno, "Train Dreams“ je film velikog umetničkog značaja. Jedna od onih priča koje vas neće zabaviti, već o kojima ćete dugo razmišljati.
Scena
18.12.2025. 12:40
Spilberg i vanzemaljci? Dobitna kombinacija (VIDEO)
Komentari
