Traži se strip

Traži se strip


Francuski institut u Srbiji, Grad Pančevo, Agencija “Komunik art” i Međunarodni centar za strip i ilustraciju raspisali su konkurs za ukrštene umetničke rezidencije u oblasti stripa za 2021. godinu, a dobitnica ili dobitnik stipendije iz Srbije boraviće u kući autora u Angulemu. Prošle godine srpska rezidentkinja u Angulemu bila je Dragana Radanović, čiji je projekat „Nova slika detinjstva – eksperimenti”, istraživao konstrukciju detinjstva u stripovima i nove načine pripovedanja o tom životnom periodu.

Za neke generacije kojima je strip bio najvažnija lektira ova vest je na prvo čitanje više nego neobična. Strip je izgleda zakoračio u neke nove forme ili su odlični crteži i zanimljivi komentari u oblačićima u potrazi za nekom drugačijom publikom. Ili je možda samo nepravedno zapostavljen na ovim prostorima.

U Srbiji se pojavio u drugoj polovini 19. veka, kao razvijeni oblik karikature, a onda je do tridesetih godina bio tek neka usputna ilustracija. Na velika vrata pustila ga je da uđe „Politika“ 1930, ali kao razonodu za najmlađe čitaoce. Vremenom će se naći i na stranicama „Vremena“ i „Pravde“, a prvi srpski list u kome je strip zauzimao dominantno mesto pojavio se u Beogradu 10. aprila 1935. godine pod naslovom „Strip“, kao dodatak ilustrovanog lista „Panorama“. Njegov izdavač, odnosno izdavač „Panorame“, bio je Anatolije Ivanović, vlasnik izdavačkog i štamparskog preduzeća “Narodna prosveta”. List se ugasio nakon 63. broja.

Comic,Word,In,Artistic,Typography,Book,,,Selective,Focus

Negde u to vreme na drugom kraju sveta dogodilo se sasvim suprotno. Strip se našao u središtu medijske pažnje kada je u SAD 1938. godine izašao prvi broj akcionog stripa sa Supermenom na naslovnoj strani.

Narednih tridesetak godina superheroji iz stripova izborili su se za neprolaznu popularnost. Među najskupljim primercima stripa danas je „Detective Comics” broj 27 iz 1939. godine, u kome se prvi put pojavljuje Betmen. Originalna cena stripa je bila 10 centi, a danas vredi oko 3,4 miliona dolara.

Svoje omiljene stripove i junake imala je šezdesetih, sedamdesetih, osamdesetih i publika u Srbiji, ali je ekonomska kriza učinila svoje. Nemaštini nisu odoleli ni superheroji. I tek poslednjih godina crtači stripova ponovo osvajaju medijski prostor. Nažalost, mnogi od njih su odavno promenili ovdašnje za neke inostrane adrese, jer taj šarmantni strip i dalje ima značajno mesto na kulturološkoj mapi sveta.

Informacija s početka teksta je ne samo poziv autorima već i nagoveštaj nekih boljih dana za srpski strip. Na našu medijsku scenu sigurno se neće odmah vratiti krupnim koracima, ali njegovi autori zaslužuju da budu prepoznati, priznati i podržani.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar