Urbane legende: Krčma, jedna od poslednjih

Koleno krvavo. Negde je pala Muta. Nekada je davala za “crvenu“, belokapićima na Štajgi. Sad ni Štajge ni belokapića. Zaspala je u autobusu i probudio ju je vozač na poslednjoj stanici.

Muta, na olinjaloj jagnjećoj bundi, nosi bedž na kojem piše: “Čedo, oženi me!“ Bundu je našla u kontejneru. Onaj ko je bacio zaboravio da ga skine.

Na zidu kafane stoji uramljena slika Bate Kapetana, u maršalskoj uniformi sa lulom.

Mutin ulazak bila je ona kap. Prelila je čašu.

Vlada iz Rudovaca aplaudira.

Ciganin iz Kupinova svira na raštimovanoj gitari.

“Kuvarica pile peče,

Iz pileta voda teče.“

Mića igra karte sa Batom Kapetanom.

Kad će početi da pada sneg.

Na televiziji prenose rat. Opet je negde počeo neki rat.

Sneg pada da zverinje tragove pokaže. Vlasnik kafane viče turu za sve.

“Zar i Muti pivo?“, kaže Ciganin sa gitarom.

Muta pije čašu piva na eks, a onda iznenada skoči i ukoči se. Između nogu joj je protočalo.

Kelner hoće da bije Mutu, ali Ciganin iz Kupinova je brani. Muta mu pokazuje bedž.

U krčmi, na kraju grada, pijemo kao pruski oficiri. Ja pijem ko zna koji kvas zaredom, ali odavno niko više ne primećuje da nisam pijan, naprotiv, misle da sam pijaniji od svih njih.

Guslari merkaju instrument okačen iznad šanka.

Ventilacija opet ne radi.

Panonac oblajava predsednika.

Na televiziji mlad govornik, a već sed, obećava da nas niko više neće ponižavati.

Mića Lekić, bivši igrač “Sinđelića“, dobija na tablonetu.

Ventilator se pokvario.

Kvas je dobar. Uvek je dobar kvas. A svi misle da ločem pivo.

I izbacuju se parole.

“Bolje krut, nego žut!“

A onda neko menja kanal.

“Sve naše partije su nacionalističke osim demokrata. Oni su komunisti“, reko je Mihiz izlazeći iz kafane i odlazeći u istoriju.

Ima jedna trava za to. Stavi se u rakiju i pije, dok žuto ne prođe.

Koračaj prema strahu i ne boj se bola.

“Samo tako možeš da opstaneš. Samo tako te ima“, zapliće jezikom Vlada.

“Ovde je kraj bloka, ovde je kraj grada, ovde se lako strada“, repuju dečaci iz solitera.

Plavuša je u znak protesta ofarbala kosu u crno, kaže: “Ja više nisam žuta. Ja sam za čivas.“

Dobra stvar ti kanali. Pritisneš dugme i, onaj ko ti ide na ganglije, ode.

Stiže i sneg.

Pored prozora prolazi vojvođanski fijaker u koji su upregnuti super, jebote, srpske mozgonje ‒ ili su to kola ciganska.

I u kočijama Kaja Kalas. Pozdravlja nas mašući rukavicom.

Odlazi u istoriju. A da nije svratila u našu malu, veliku kafanu, na kraju grada, gde se i Radovan i Ratko sa zidova osmehuju.

A onda guslari uzimaju instrumente. I stiže patrola. Da popije piće.