UTROBA KAO SVEMIR: Najbolja fotografija 20. veka

Pedesetih godina prošlog veka fotoreporter Lenart Nilson postavio je sebi cilj - želeo je da uhvati najranije faze ljudskog postojanja, prenosi The Guardian. Njegove slike ljudskog ploda izazvale su kontroverze koja vladaju još od tada.

Aprila 1965. godine magazin Life na naslovnicu je stavio fotografiju pod nazivom Fetus 18 nedelja i izazvao senzaciju. Izdanje je bilo spektakularni uspeh, najbrže prodavana kopija u čitavoj istoriji.

U punoj boji i sa kristalno jasnim detaljima slika je prikazala plod u amnionskoj vreći, pri čemu mu je pupčana vrpca namotana do placente. Nerođeno dete, koje lebdi u naizgled kosmičkoj pozadini, deluje ranjivo, ali spokojno. Oči su mu zatvorene, a malene, savršeno oblikovane pesnice prikovane su za grudi. Snimajući tu najveću univerzalnu kreaciju, naše sopstveno stvaralaštvo, Fetus u 18-oj nedelji bila je jedna od najboljih fotografija 20. veka, toliko emotivna koliko i tehnički impresivna, čak i po današnjim standardima.

A uticaj ove fotografije je bio ogroman, i prerastao je u nešto što je njegov autor pokušao da kontroliše - sliku je preoteo novi pokret protiv abortusa. Fetus 18 nedelja koju je snimio Lenart Nilson, deo je neverovatne serije prenatalnih slika ovog vizionarskog švedskog fotoreportera. Njegove revolucionarne slike su sada dostigle čitavu novu generaciju, koja je upravo prikazana na sajmu umetničkih slika u Parizu, što je prvo izlaganje izvan Švedske.

Nilson je urednicima Life-a rekao da planira da uhvati početke ljudskog postojanja tokom posete Njujorku 1954.

"Bilo je nemoguće da nismo izrazili stepen sumnje u njegove šanse za uspeh", prisećali su se kasnije. "Decenijama kasnije Nilson se vratio prvim fotografijama, snimljenim u obojenoj i crno-beloj boji - neviđen podvig koji je spojio fotografiju i biološku studiju. Oni su objavljeni u časopisu Life kao ikoničan fotoesej pod nazivom Drama o životu pre rođenja.

Ultrazvučna tehnologija prvi put je uvedena u kliničke svrhe u Glazgovu 1956. godine. Međutim, planiranje razvoja nerođenog deteta kroz takve slike nije bilo uobičajeno u bolnicama sve do 1970-ih. Umesto toga, Nilson se obratio za pomoć dvojici nemačkih stručnjaka za endoskop, Karlu Storzu i Jungnersu Optiskiju, koji su stvorili optičke cevi sa makro sočivima i optikom širokog ugla koje se mogu ubaciti u žensko telo.

Međutim, Nilson je uspeo da fotografiše samo jedan živi plod koristeći endoskopsku kameru koja je putovala u matericu. Ova slika je uključena u Život i razlikuje se od ostalih - ako se napravi unutar materice znači da ne može da uhvati plod u celosti. Sve ostale slike bile su ili pobačaji ili prekinute trudnoće. Fotograf je blisko sarađivao sa profesorom Akselom Ingelmanom-Sundbergom, tada šefom ženske klinike u bolnici Sabatsberg u Stokholmu, snimajući stotine snimaka svojom Haselblad kamerom od 1958. do 1965. godine. Kad god je bolnica imala pristup fetusu (ili embrionu) Nilsona bi odmah zvali da fotografiše - bilo je neophodno da ih fotografišemo u roku od nekoliko sati.

Pročitajte još: Naučnici veruju da deca od očeva nasleđuju ovih 10 stvari

Nilson je u bolnici postavio studio. Njegovi snimci zajedno stvaraju čaroliju, od jajeta oplođenog spermom do fetusa u različitim fazama do šest meseci. Nilson je takođe objavio fotografije u knjizi "A Child Is Born" (Dete je rođeno) koji je namenjen majkama. To je jedna od najprodavanijih ilustrovanih knjiga svih vremena, prevedena na 20 jezika.

Nilson je takođe zaslužan za snimanje prvih fotografija virusa SARS-a i HIV-a. Nakon uspona televizije, okrenuo se pokretnim slikama, snimajući takve dokumentarne filmove kao što je film "Saga o životu" iz 1982. godine.

Nakon ogromnog uspeha svog remek dela, Nilson je postao svetski poznat. An Fjelstrom, njegova pastorka, radila je kao asistentkinja na izdanju filma "A Child is Born" (1990) i bila je očarana njegovim radom.

https://www.youtube.com/watch?v=OD1gW88Lm-Y

"Proveo sam poslednjih 20 godina pokušavajući da to razumem", rekla je ona, koja je sada zadužena za njegovo nasledstvo.

Kako je ženski oslobodilački pokret rastao i raspravljala se o reproduktivnim pravima, Nilsonove slike postale su intenzivno politizovane, naročito u SAD-u 1970-ih. Ali Nilson je radio u Švedskoj i nije bio svestan snažnih reakcija koje su njegove slike izazivale u inostranstvu. Tek na putovanju u London 1980-ih, kada je Nilson videlo svoje plagirane slike ispisane na plakatima na protestima protiv pobačaja, postao je svestan kako se koriste. Bio je duboko šokiran. Nakon toga, Nilson je odbio ponovnu objavu njegovih fotografija.

"Dobijam mejlove svake nedelje", ističe Fjelstromova. "Ali ostajemo neutralni. Materijal nije napravljen u tu svrhu i to se mora poštovati."

Međutim, Nilson se slikama vratio malo pre smrti 2017. godine, u 94-oj godini. Rasporedio ih je u crno-belu seriju, tako da muzeji i javne kolekcije mogu da im pristupe i prikažu ih nakon njegove smrti.

Slike su izazvale pometnju u Parizu i lako je razumeti zašto: njihova lepota je snažno privlačna. Nilson je, kaže Felstromova, bio vrlo povučena osoba koja je obično radila sama. Koliko je snimanje ovih slika moglo da utiče na njega psihološki, ostaje nejasno.

"Mislim da je shvatio da je to pitanje komplikovano", navodi ona. "Ali kao i većina novinara, bio je fokusiran na ono što želi. Znam da je bio zadivljen onim što je video i želeo je da otkrije kako je neverovatno naše zajedničko putovanje."