Scena
09.09.2025. 20:20
Scena
01.10.2025. 23:10
Silvana Hadži-Đokić
Preporuka za čitanje
Proklete avlije
U pomahnitaloj izdavačkoj hiperprodukciji profesionalnog i amaterskog porekla koja se poput korova, logoreično i bezvredno, upliće u vrhunska dela, neretko mi se dešava da mi ovakvi književni biseri izmaknu. Njihovo naknadno čitalačko otkriće doživljavam kao nagradu za svoju pasiju čitanja.
Vera Mutafčijeva, rođena 1929. godine, poznata је bugarska spisateljica i istoričarka medievalista. Rođena u Sofiji, u akademskoj porodici, diplomirala je istoriju i već ranih šezdesetih otpočela karijeru kao naučna saradnica Instituta za balkanske studije Bugarske akademije nauka. Njen otac je doživeo da mu komunisti njegovo životno delo unište prilikom dolaska na vlast.
Njegova kćer stekla je međunarodni ugled istraživanjem u oblasti osmanskih studija. Osmansku istoriju sagledavala je objektivno, izvan ideoloških stega kojima je istoriografija u vreme blokovske podele sveta bila obojena. Od sredine šezdesetih posvećuje se pisanju, pretačući svoja akademska saznanja u živopisne istorijske romane popularne na celom Balkanu i u istočnom bloku. Najpoznatiji njen roman je "Slučaj Džem sultana“.
Bilo da je u pitanju luckasti Ćamil efendija, stanovnik "Proklete avlije“, ili homoseksualni persijski pesnik Saadi, družbenik kakvog je imao i Aleksandar Makedonski, samo u Džemovom slučaju izmišljeni, kao i Ćamil, ova dva fiktivna lika, prvi Andrićev, drugi Vere Mutafčijeve, daju glas izuzetnoj istorijskoj ličnosti manje govoreći o njoj, koja ostaje do svoje smrti u Napulju enigma, a više o srebroljupcima, piratima, vladarima, protuvama, razbojnicima i verskim poglavarima ovog sveta, naročito varvarske Evrope, koji slinave, ubijaju i seire zbog dukata koji im upadaju u skute, kojima sebi kupuju materijalno bogatstvo, a onog koji im je taj novac omogućio pretvaraju u roba. Tim prokletim novcem sazdana je Sikstinska kapela i proslavio se Mikelanđelo Buonaroti, mazalo onoga vremena.
O sultana Džema otimao se bez kalkulacije izgleda jedino egipatski sultan, dok su ugarski kralj Matija Korvin, veliki majstor templarskog reda, nekoliko rimskih papa, francuski kralj, mletački dužd, glumili poštenje, iako licemeri.
Jedini stvarni, osim Saadija i ostalih izmišljenih likova obdarenih ljudskošću i dobrotom, u koje spada i majka Džem sultana, navodna srpska princeza, izgleda je sultan Bajazit II, Džemov stariji brat, onaj koji pokušava da prevari zakon koji kaže da jedan sultan ne može sebi da dozvoli da ima brata. Zbog toga plaća nedostojnima i pohlepnima astronomsku godišnju sumu dukata, prezirući ih.
Sultan Bajazit II, sin velikog Mehmeda II Osvajača, čija je pomajka bila naša Mara Branković, kćer despota Đurđa, održavao je svog brata u životu, iako je njegov otac pobio bez milosti svoju braću i svaki prethodni svoju braću pre njega, počev od Muratovog mlađeg sina koji se sa starijim bratom obračunao još na Kosovu polju.
Kao pisac iza gvozdene zavese, Mutafčijeva piše o gramzivosti zemaljskih i verskih poglavara, o apatridima, ljudima bez domovine, izbeglicama, prognanicima, ljudima koji istrajavaju u svim vremenima, danas kao migranti.
Iako je Džem sultan bio iskopan četiri godine nakon smrti, kakav je to valjan dokaz mogao biti njegove smrti u vreme masovnog falsifikata svetinja, dragocenosti i relikvija? Je li to bratska ljubav, ostala kao kletva ne samo slavnom osvajaču Carigrada, njegovim sinovima, a pre toga i krstašima, pljačkašima braće u Hristu?
Scena
30.09.2025. 22:05
Beogradski sajam knjiga: Ko sve (ne) učestvuje i zbog čega
Komentari
