Scena
28.05.2023. 16:00
Scena
18.09.2024. 19:15
Srećko Milovanović
Intervju
Vlada Maričić: "Džez je vanvremenska kategorija"
Vladimir Vlada Maričić jedan je od najpoznatijih i najpriznatijih srpskih džez muzičara srednje generacije.
Ovaj rođeni Šapčanin profesionalnu karijeru započinje 1988. godine kada je pristupio kvintetu Lazara Tošića.
Vladimir Maričić nastupao je na mnogim domaćim i međunarodnim festivalima (Zagreb 1988, Beograd 1990, Atina 1996, Minhen 1996, Temišvar 2000, Pariz “Jazzy Colours Festival“ 2006, samostalni koncert u pratnji big benda “Jazz Studio Orchestra“ u Bariju 2009. i solistički koncert u Domu sindikata 2011, Valjevski Jazz festival 2015).
Do sada je objavio 12 albuma, a najnoviji “Sonet“ se pre nekoliko meseci pojavio u izdanju PGP RTS-a.
O džezu, svojim počecima, velikim imenima sa kojima je sarađivao i planovima u narednom periodu u intervjuu za nedeljnik “Ekspres“ govori džez muzičar Vladimir Vlada Maričić.
Kako biste predstavili svoj aktuelni album “Sonet“?
“Album ’Sonet’ predstavlja na neki način moj povratak na izvorni džez izraz koji je karakterističan za mene. Međutim, na albumu su i dve kompozicije koje su redefinicija narodnog muzičkog izraza što je obeležilo moj rad u protekle tri decenije. Kompozicije ’Sonet’ i ’My Waltz’ su upravo taj primer. Pored toga, tu su i latino džez kompozicije koje su takođe karakteristične za moj stil, kao ’Little Girl’, ’Senora’, ’Samba Nueva’.“
Na prethodnom albumu “Ibar“ nalazile su se pesme inspirisane etno-muzikom. Koliko Vas naša tradicionalna muzika inspiriše?
“Tradicionalna muzika Balkana, u užem smislu i Srbije, trajna je inspiracija za mene. Veoma rano sam shvatio da je u muzici verovatno najvažnije biti originalan kako u kompozitorskom tako i u izvođačkom smislu. Trend korišćenja tradicionalne ornamentike započet je još 1966. godine. Kada je Duško Gojković snimio album ’Swinging Macedonia’ gde se, između ostalih, našla i kompozicija ’Bembaša’, nije ni slutio da će korišćenje narodnih melodija u džezu postati trend. Mislim da je to dobilo dodatnu važnost u modernom vremenu jer su, inače legitimni, pokušaji da se narodna muzika modernizuje završili neslavno, kao što je sada to svima jasno. Duško Gojković, Jovan Maljoković, Lala Kovačev, ja, ali i mnogi mlađi džez muzičari dokazali smo da se čak i tako udaljene muzičke tradicije kao što su džez i narodna muzika mogu uspešno kombinovati.“
Profesionalnu karijeru počeli ste u kvintetu Lazara Tošića. Šta ste tada kao mladi muzičar naučili od legende srpskog džeza?
“Lale Tošić je, kao što ste rekli, legenda srpskog i jugoslovenskog džeza. Kada sam dobio poziv od njega te davne 1987. godine, bio sam više nego srećan. Te godine položio sam prijemni ispit za muzičku akademiju u Gracu, ali zbog lošeg materijalnog stanja moj otac nije mogao da finansira moj boravak u Austriji pa sam morao da se vratim u Beograd. Laletov poziv desio se baš u tom periodu i ja sam se našao u bendu sa njim, pokojnim Gocetom Dimitrovskim, sigurno jednim od najboljih džez trubača u bivšoj Jugoslaviji, kontrabasistom Mišom Blamom povremeno, mojim vršnjakom Aleksandrom Jaćimovićem. Radeći sa njima, za par godina naučio sam mnogo o džez improvizaciji, tehnologiji sviranja u bendu, promociji i ugovaranju koncerata itd. Tu su bili i nastupi na televizijskim programima, tekstovi u štampanim medijima i nastupi na domaćim džez festivalima. Nakon saradnje sa Laletom otišao sam u London gde sam, zahvaljujući iskustvu koje sam stekao u bendu sa njim, uspeo da se dobro organizujem na lokalnoj klupskoj sceni i da nastupam pod svojim imenom, što ni sada nije mala stvar, a kamoli tada, krajem osamdesetih.“
Kakvo je to bilo iskustvo, nastupati u Londonu u džez klubovima?
“Po dolasku u London novembra 1989. sam se odmah organizovao da zaradim koju funtu da bih mogao da platim smeštaj i hranu. Jedno vreme snalazio sam se kao i svi drugi mladi ljudi, prao sudove u džez klubovima i tome slično. Posle nekog vremena, zamolio sam strica da mi pomogne jer je on tada radio u Turističkom savezu Jugoslavije. On mi je pomogao da dobijem posao u prostorijama TSJ-a u ulici ’Regent Street’ koja je jedna od dve glavne centralne ulice u Londonu. Tu sam pisao pisma, slao prospekte naših letovališta zainteresovanim turistima... Na drugoj strani uspeo sam da formiram džez trio sa kontrabasistom Rikardom Santosom i bubnjarem Markom Flečerom. Sa ovim triom svirao sam u klubovima kao što su ’606’, ’Jazz Café’, ’Camden Lock’... Pred kraj boravka u Londonu uspeo sam da snimim nekoliko kompozicija koje su bile okosnica mog prvog albuma ’Ornaments’. Po povratku u Beograd, snimio sam još nekoliko kompozicija sa kontrabasistom Mišom Blamom i perkusionistom Nenadom Jelićem pa je početkom 1990. izašao album ’Ornaments’ u vidu kasete jer je u tom momentu prestala proizvodnja ploča, a CD izdanja su bila još retka i skupa. Te 1990. nastupio sam na Beogradskom džez festivalu na kome su nastupili i Dizi Gilespi, ’United Nations Orchestra’, ’McCoy Tyner trio’ i ’Gary Burton Quartet’.“
Kako pamtite još jednu srpsku džez legendu, Mišu Blama, i saradnju sa njim?
“Miša Blam i ja smo bili dobri prijatelji i saradnici. On je bio zaista vrhunski kontrabasista za ono vreme i ja sam mnogo naučio od njega u tom periodu. Imali smo razne faze, ali smo vrlo često svirali zajedno. Uspeo sam da 1995. godine organizujem da sviramo u Solunu u nekoliko džez klubova od kojih je najpoznatiji ’Malt & Jazz’ i to svaki dan, dok smo imali plaćen smeštaj zahvaljujući našem grčkom kolegi, saksofonisti Vangelisu Kucotolisu. Tamo smo ostali skoro šest meseci i stekli nezaboravna iskustva. Jednom prilikom nastupili smo i na TV kanalu RT3. Miša Blam bio je koloraturna ličnost, ali smo uradili neke važne stvari, kao što je inicijativa za osnivanje kraljevačkog džez festivala ’JazzIbar’ koji je i danas jedan od najboljih srpskih džez festivala. Postoje i neke TV emisije koje smo snimili na RTS-u.“
Album “Magija koja ne prestaje“ koji ste objavili pre desetak godina sa Tanjom Jovićević izazvao je veliku pažnju. U čemu je tajna uspeha ovog albuma?
“Tanja Jovićević nastupala je sa mojim triom skoro dvadeset godina. Svirali smo koncerte po Srbiji, ali najpoznatiji su bili naši nastupi u poznatom beogradskom klubu ’Plato’. Nakon tako dugog perioda saradnje ja sam imao ideju da snimimo album sa originalnim kompozicijama. Uložio sam ozbiljan napor, kako autorski – svi tekstovi, sve kompozicije osim jedne i aranžmani su bili moji – tako i materijalni da bi ovaj album ugledao svetlost dana. Napravio sam dogovor sa izdavačkom kućom ’City Records’ i album je izašao 2015. godine. Izazvao je priličnu pažnju, a nekoliko godina kasnije dobio sam i nagradu GODUM za najemitovaniju džez kompoziciju u protekloj godini.“
Kako vidite džez scenu u Srbiji danas?
“Najveći kvalitet današnje džez scene u Srbiji su upravo muzičari mlade i srednje generacije. Svi su akademski obrazovani i medijski osvešćeni. Voleo bih da vidim više originalnih autorskih kompozicija, ali i to se popravlja u poslednje vreme. Oni su na visokom evropskom nivou i prate svetsku džez scenu zahvaljujući internetu. Što se džez festivala tiče, mislim da se uspešno nose sa manjkom sredstava. Bez obzira na uslove, ipak možemo da vidimo neka vrhunska imena svetske džez scene na programima lokalnih festivala pa smo tako nedavno imali priliku da vidimo ’Gino Vannelli band’ na Valjevskom džez festivalu ili ’Yellowjackets’ na užičkom ’Bazzum Jazz’ festivalu.“
Koliko je džez danas atraktivan mladima?
“Džez muzika je vanvremenska kategorija. Ne postoji muzički pravac gde je sloboda veći imperativ. Koncept konsenzusa između publike i džez umetnika gde publika želi da sluša slobodnu interpretaciju, a muzičari žele baš takvu publiku, do sada je neprevaziđen. Mladi ljudi lako prepoznaju prednosti koje nudi džez muzika i rado se odlučuju za džez. Međutim, džez interpretacija i komponovanje su jako komplikovane kategorije i potrebne su godine rada da bi se dostigao profesionalni nivo bavljenja ovom muzikom.“
Može li razvoj veštačke inteligencije da ugrozi originalne muzičare i autore?
“Ono što se danas naziva AI (veštačka inteligencija) zapravo su samo poboljšani i usavršeni algoritmi koji su postojali i do sada. Dakle, to je još alatka, doduše jako moćna, ali samo alatka, i od umetnika zavisi koliko uspešno i efikasno će iskoristiti tu alatku. Jednog dana kada dobijemo zaista pravu veštačku inteligenciju biće zanimljivo videti kako će se AI pozicionirati prema umetnosti uopšte.“
Gde svi oni koji vole Vašu muziku mogu da Vas čuju u narednom periodu?
“Trenutno mogu da kupe moje albume ’Sonet’ i ’Ibar’ u prodavnicama PGP RTS-a, a što se nastupa tiče, ja se uvek trudim da što bolje informišem prijatelje i poštovaoce posredstvom interneta i javnih medija. Pripremam i koncert u Beogradu povodom 40 godina karijere pa ću se potruditi kao i uvek da blagovremeno obavestim svoju publiku, a 27. novembra ćemo nastupiti na ’Intime Jazz’ festivalu u Banjaluci, u Banskim dvorima.“
Scena
08.11.2021. 07:10
Lena Kovačević: Između muzike i podzemnog sveta
Komentari
