Voleo je novac, pisao da bi vratio dugove

Voleo je novac, pisao da bi vratio dugove


Jedan je od najvećih pripovedača i francuskih pisaca. Smatra se ključnim autorom realizma, a najbolje je pisao kada je morao da vraća dugove. Novac je obično isplaćivao u poslednjem trenutku, a legende kažu da je ispijao crnu kafu kako bi ostajao budan do kasno u noć, što ga je navodno koštalo i života.

Onore de Balzak rođen je 20. maja 1799. godine. Preselio se u Pariz 1814. i njegovo studiranje se podudara sa početkom francuske restauracije. U francuskoj prestonici se bavio raznim poslovima, koji su mu samo nagomilavali dugove.

Svom prezimenu je dodao plemićko “de” 1830. godine. Bio je predsednik Društva književnika i dva puta se kandidovao za Francusku akademiju. Prvi put je povukao kandidaturu u korist Viktora Igoa, a drugom prilikom dobio je samo dva glasa.

“Ljudska komedija” (La Comédie humaine) je zajednički naziv za njegove romane, međusobno povezane, u kojima se trudio da prikaže živote ljudi iz svih društvenih klasa i slojeva. Za samo 20 godina stvaralaštva napisao je veliki broj romana. Među prvima je upotrebio mehanizam vraćanja istih likova kako bi izrazio jedinstvo društva. Planirao je da “Ljudska komedija” sadrži 137 dela, ali je stigao da napiše 91 delo. Neki od njegovih najpoznatijih romana su “Čiča Gorio”, “Rođaka Beta, “Poslanik iz Arsija”…

Balzac_Couverture_Edition_1851_Gallica

Pričalo se da je Balzak voleo novac i slavu i da je pisao za široke narodne mase kako bi mogao da proda romane. Stoga, nije posvećivao pažnju frazama, slikama, stilu, te veliki broj njegovih pripovedaka i romana ostavlja utisak nedorečenosti.

Uprkos tome, Balzak je jedan od najvećih pripovedača, kojeg porede sa Lavom Nikolajevičem Tolstojem, Fjodorom Mihailovičem Dostojevskim i Čarlsom Dikensom.

Birao je situirane žene, pa je tako poznata njegova veza sa vojvotkinjom od Abranta, bogatom udovicom koju je upoznao 1825. kada je ona imala 40 godina. Markiza de Kastri, jedna od najlepših aristokratkinja Francuske tog vremena, odbila je Balzakova udvaranja, a on joj se osvetio tako što ju je ismejao u romanu “Vojvotkinja od Lanžea”.

Balzakova velika ljubav bila je “Strankinja”. Ona mu je pisala i divila se njegovim delima. Kasnije je otkriveno da je reč o Poljakinji Evelini Hanskoj koja je bila udata za jednog uglednog barona. Hanska je obećala Balzaku da će se udati za njega kada njen ostareli muž umre. Njen suprug je preminuo 1841. i Balzak, koji je bio sve lošijeg zdravlja, bio je spreman da se skrasi.

Međutim, ubrzo nakon toga, u 51. godini je umro.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar